Mellowcent

#ja sam anksiozni antisocijalni ekstrovert đavo na ramenu kreće da piše tekstove pravim černobil pa ne zovu na betlove nisam reper nego reinkarnirani betoven# Pa prošli put kada sam ubacila refren pesme koju slušam dok pišem post na početku, mislim da je u pitanju bio AC/DC. Kako sam od toga prešla na Klinca? Pa tebro, to je još jedan dokaz da ne postoji muzika koju ja ne slušam.  Ali da, realno, navukla sam se na Klinca. Evo vam plejlista , čisto ako vas zanima.  Dakle.. ( uzdah , okej?) nije me bilo dvadesetak dana. Mogu da vam kažem da je to jer nisam naišla na pravu temu za post. Ili da je to jer nisam bila kući ni jedan ceo dan od 21.-og. Ili bih mogla da lupim još nešto što bi mogao da bude gotivan izgovor. Ali neću. Jer sam napisala ceo post koji kada biste pročitali bilo bi vam jasno zašto me nije bilo. Samo što možda nije baš pravo vreme da objavim tako nešto. A i ne verujem da je nekog toliko briga šta se desilo.  Umesto toga odlučila sam da napišem ovo.

***Ovo je jedan jako kratak post gde rentujem o stvarima koje me nerviraju. Možete da ga pročitate, ali i ne morate. Kao što možete da ga poslušate i ne morate. Na vama je. ----------------------------------------------- Ljudi se mnogo brinu oko nebitnih sranja. Da li ste provalili to? Nekako kada porazmislim malo, život je bre mnogo lepši kada te boli kurac za sve. Izvinjavam se zbog ružnih reči, ali kako drugačije opisati realnost te činjenice?  Svaka situacija ima dva izlaza. Onaj kada ćeš da previše razmišljaš o tome šta bi trebalo da uradiš, 'šta ako' i te stvari, i drugi gde si u fazonu 'Je l' mi je lepo sad? Jeste. Super, zajebi me onda i pusti da uživam u trenutku.'. I kada utuviš to u svoj mali mozak, sve postane odmah lepše.  (moj mozak zadnjih mesec dana, hvala lepo) Pazi ovako. Makar sada, sa 15, 16, 17, 18 ili koliko već godina možemo da se zajebavamo koliko nam je volja. Još jedna stvar koju sam sebi utuvila u tintaru je to da je sve p