Mellowcent

Drago mi je da je prošli post naišao na tako pozitivne reakcije. Pogotovo jer je sve što sam napisala bilo vrlo sirovo i iz srca. Polako se menja način na koji pišem, ali to je pretpostavljam do perioda. Ili se možda ja menjam ponovo. Videćemo gde će sve ovo da nas odvede.  Dakle, dugo sam razmišljala o temi ovog posta. Mnogo toga mi se vrzmalo po glavi u poslednja 24 sata, tako da ono što će ovaj post da bude je manje više - sređivanje misli. U ovom trenutku nisam sigurna gde će me tačno odvesti, ali zato smo tu. Za početak... ,,pojačati muziku dovoljno glasno da ne mogu da čujem ništa osim nje''  (slika se neobično dobro uklopila u poslednju rečenicu) Usamljenost.   Usamljenost je neverovatno široka tema. Dobra za okupiranje misli. Pre godinu-dve bih vam rekla da mi je biti sam jedan od najvećih strahova. Ne mogu to da poreknem. Plašim se toga da ću ostati sama na kraju. Ta rečenica je možda zalaženje u najdalje kutke moje ličnosti. Vrlo sirovo i jasno. 

Pre početka posta pročitajte ovo.  Ne počinjite da čitate ovaj post ako nemate vremena ili volje da ga pročitate od reči do reči. Nije poenta čitati samo podebljane rečenice, jer onda nećete shvatiti suštinu. Ako želite, pročitajte ga pre nego da legnete da spavate, na primer. Ili dok čekate u redu kod zubara. Ili dok ste na vece šolji. Ne u pokretu i ne ovlaš da pređete preko reči. Takođe, čitajte ga sporo. Ako ste nervozni i u haosu, predahnite malo. Zaustavite se. Usporite. Ako ste se i dalje odlučili da nastavite, želim vam srećno čitanje. Nadam se da će vam nešto od ovoga biti od koristi. Primamljiv naslov posta. Bar za mene. Znate, koliko god genijalnih dana da sam imala ovog leta, bilo je mnogo down-ova takođe. Bitnijih i manje bitnih. Ne bih da vas zamaram time šta se sve dešavalo, ali tu i tamo neke stvari su me povredile. Ipak, svaki takav dan bi se završio na isti način. Ja, sama u mraku svoje sobe sa crnom olovkom i sveskom. I to je to. Pa ti se, zemljače, snalazi