Mellowcent

Moja BFF i ja smo ranije imale običaj da se tripujemo da smo jutjuberke. Tako smo zajedno snimale videe na našim telefonima dok nam ne crkne memorija, pa moramo sve da brišemo ako hoćemo ikada ponovo da ih upalimo. Ni mrtve to ne bi objavile na yt ( ni tada, ni sada ), ali nam je svo to snimanje bilo prezabavno.  Tako smo radile sve moguće tagove na internetu makar jedanput. E sad, pošto je to bilo godinama unazad, ne sećam se pitanja niti jednog taga, tako da će ovo biti onako - iz prve ruke.  1.Omiljeno piće iz Starbaksa?  Okej, ja lično mislim da su ovakva pitanja jednostavno tu samo da bi nas, koji nemamo Starbaks u zemlji, ubilo u pojam.  2.Koliko ti dugo treba da se spremiš ujutru?  Kada kasnim u školu, dvadesetak minuta. Inače krenem da se spremam makar sat vremena ranije, samo jer mi je interesantno.  3.Koliko selfija napraviš u toku dana?  Više miliona, ali obrišem par stotina hiljada.  Šalim se. Iako ima takvih dana. Uglavnom zavisi da li imam ne

Ranije mi je najvažnija stvar ikada bila kako mi izgleda soba. Soba . Zašto bi to ikada bila ikom najvažnija stvar ikada?  Ipak, cela ironija je u tome da mi sada soba izgleda bolje nego tad, a čak se ni ne trudim specijalno.  Za ovaj post imam neke savete za preživljavanje u sopstvenoj sobi. Hajdemo ovako. Ništa ne počinjite dok ne pustite neku muziku. Ja sam, recimo, ovih dana kompletno navučena na soundtrack iz filma 'Descendants 2'. Njihov album konstantno imam na repeat-u.  Guilty pleasure. Pustite svetlo u sobu! Prva stvar ujutru. Dižem venecijanere i puštam da sunce osvetli moj haos koji sam sinoć napravila. Prosto je poetično kako obasjava bačenu majicu preko monitora kompjutera.  Namešten krevet je već pola posla. Provereno. Ja volim da u sobi imam gomilu jastuka. Bukvalno mali milion.  Mali milion... Pošto je leto i napolju je objektivno 35 stepeni, a subjektivno osećaj kao da me afričko pleme kuva u loncu, lepo sam

Čini mi se da sam jedna od retkih tinejdžerki koja nije kompletno luda za junikornima ( namerno ne kažem 'jednorozima' jer mi je 'junikorn' nekako slađe ). Počevši od toga da je moja BFF za polazak u srednju kupila srebrnu futrolu sa mini, roze njihovim glavama.  Ipak, kada sam ovo videla na Pinterestu, odlepila sam. Nekako mi je, što bi moja sestra rekla, tako tumblr i preslatko.  Sada mi čuči na stolu, onako bez svrhe i poente, već samo da mi pravi atmosferu.  Potrebne stvari:  Flaša ( ja sam uzela onu od 'Švepsa', jer ima najbolji oblik, ali vi možete koju god imate pri ruci ) Crvena tempera  Crni, trajni marker ( ukoliko ne znate koji je trajni, na njemu piše 'permanent' ) Poveća, debela ili kako već - četkica za slikanje Prvo skinite etiketu i isperite flašu, koju ćete potom napuniti vodom. Umočite četkicu u veliku količinu boje i stavite je u vodu, kao da hoćete da je operete.  To ponavljajte dok voda iz flaše ne

Dugo sam smišljala temu ovog posta. Onda sam shvatila da se uporno vraćam na jednote isto mesto u mom telefonu, u potragu za idejom. U pitanju je folderčić u mojoj galeriji pun slika koje me inspirišu. Tu ne završi svaki skrinšot koji napravim, već oni kod kojih mi nešto klikne kada ih vidim. Ovih dana mi se čini da je sve oko mene ljubičasto ( počevši od činjenice da ovo kucam na ljubičastom laptopu ), pa su tako slike koje sam izabrala iz ovog foldera u tom fazonu,  Nije da imam neke veze sa košarkom ili tako nešto... Mislim ustvari da je moje najbliže iskustvo tome bilo kada sam pobedila druga sa rezultatom 21-20 pre jedno pet ( ? ) godina. Najgore u celoj priči je ipak to da smo igrali košarku u tuđem dvorištu ( komšijinom ) bez da pre toga pitamo ikoga. Njegova baba nas je izbacila posle jedno sat vremena. Ipak, slika mi je ludilo.  U poslednje vreme mi se stvarno sviđaju ove slike sa žičanom ogradom. Nekako me podsećaju na avanture i život pun prilika. Ne z

U mojoj omiljenoj seriji (svih vremena - od 2013. ) ima epizoda kada se likovi prisećaju kako su, uz 'Star Wars - triologiju' zamišljali kako će im život izgledati za tri godine. To je vremenom postala tradicija, koja je trajala godinama ( i s obzirom na način na koji se završila serija, stvarno se nadam da i dalje traje ). Kada sam smlaćena, smorena i ukratko se osećam kao korišćeni džoger, ulazim na jednu sveopšte cenjenu aplikaciju 'We heart it'. Tako sam sada kopala po njoj u potrazi za inspiracijom i naišla na sliku koja me je prvo podsetila na tu epizodu, a onda u meni izazvala lavinu misli. Tri meseca od sada. Zvuči kao dug period. Svakako kao onaj za koji može da se izdešava hiljadu i jedna stvar.  Za tri meseca možeš proputovati svet, izdati knjigu, snimiti film, upoznati nove ljude, spasiti stara prijateljstva, uradtiti nešto sa svojim životom. Samo da sada i odmah doneseš odluku koja će sve promeniti.  Da li će moj život biti promenj

Auuuu. To putovanje je ustvari prošlo stvarno dobro. Mislim, ono, karta u jednom pravcu i kuliranje tri sata works for me, ALI ( uvek ga ima ), malo sam omašila stanicu, tj. sišla na pogrešnoj, u sred Nedođije, na drugom kraju grada. Tetka, koja je trebala da me sačeka, je htela da mi izvadi dušu posle toga. No, kao što se da primetiti, i dalje sam živa.  Tako da je to prilično dobro.  Što se samog puta tiče, prošao je mirno. Jer sam uglavnom tokom puta u fazonu 'Slušalice u uši i ćao'. Osim na ekskurzijama, ali da se ne lažemo. Na eksovima je najoblji period u busu i hotelu noću.  U svakom drugom slučaju 'Slušalice u uš...' shvatili ste. Provela sam ceo put gledajući 'Teen Wolf' i slušajući prastare pesme, jer ne mogu da se navučem ni na šta novo.  Eeee sad, bitnija stvar.  Da li ste ikada probali ' Bubble tea' ?  Pravo da vam kažem, nisam ni ja najsigurnija šta je to ustvari. Pitala sam onog tipa na štandu, ali su me omel