Mellowcent

Prošle nedelje sam se vratila sa ekskurzije. I, jelte, svi znamo kako to obično biva na ekskurzijama u busevima. U zadnjem delu busa je uvek haos i uvek se pušta najglasnija muzika. I jede se čajna. To ne spada u nepisano pravilo, ali je poželjno ( hvala divnim dušama iz drugog odeljenja što su mi dali čajnu, jer sam bila gladna kad sam se probudila iz petnaestominutne jedva uspešne dremke ). Da ne dužim, pošto bih ja imala još svašta nešto tu da dodam na ovu temu, ali staćemo ovde. Dakle, s obzirom da smo u zadnjem delu busa imali četiri zvučnika, nije bilo teorije da muzike ne bude u svakom trenutku. I tako je došao na red i Marko Mandić. Pravo osveženje ako mene pitate, jer su mi mozak tri dana ispirali Jala, Rasta i Buba.  I išla je tako Mandićeva pesma 'Dobar dan', gde ima jedan deo ' Sasvim slučajno kuću smo zapalili. Ako nas pitaju, mi nismo to uradili .' i čim smo ga čule moje četiri čuvene drugarice i ja, odmah smo bile u faoznu 'pa ovako ćemo mi

ugggghjhfčasdh.  Kako mrzim kada ne znam kojom rečenicom da krenem post. Okej, kažite. Slobodno. ,,Nina, ispala si iz forme. Sramoto za blogersku zajednicu.'' I tako dalje i tako bliže. Pa, sve što znam je da želim da ovaj post bude posvećen čitavom 'retro trendu' that's been going on lately. Od svih mukotrpnih trendova koje moramo da preživljavamo ( kao na primer zelene jakne sa vrišteće roze krznom od pre dve godine ), ovaj mi je zapravo zapao za oko. I to baš. Jer je potpuno drugačiji i skroz simpatičan.  Inspiraciju za čitav ovaj post sam dobila nakon što sam provela celo veče slušajući AC/DC, Nirvanu, Aerosmith-a, Kansas i tako dalje, sa svojim roditeljima. The thing is, moji roditelji su ceo život rokeri. Moja majka je doduše oduvek više volela Van Gogh, iliti srpsku rokenrol scenu, dok je moj tata voleo stranu i imao sobu punu postera ( što mi je to nešto poznato.. ) okorelih metal bendova. As for me, s obzirom da ja slušam sve živo, bilo je jelte

hEloU tHeRe. Pročitajte to kako vam je volja, ali u mojim mislima je izrečeno Đumbirkinim glasom. ( @djumbir na Instagramu, a.k.a. najbolja šminkerka na ovim prostorima, konkurencije bez ) Pa, pilići, zdravo. Svaki put kada napravim malo veću pauzu, kao sad od dve nedelje, nekako imam potrebu da se vratim sa ovakvim random postovima. Tako da nastavljamo ovu rubriku, čiji ni naslov nema smisla, jer ovde ja pišem postove, vi ih čitate, a onda vi pišete komentare, a ja ih čitam, dakle 'talking' prilično ne postoji, ali nikog zapravo nije briga, jelda?  Elem, čekajte da bacim pogled na prošli post iz ove rubrike, koji je od.. momenat.. 20.-og februara ( hErE ), čisto da vidim čime sam se bavila tada. A okej, got it.  Billie Eilish  Pa možemo početi onda od Bili Ajliš.  Sećam se da sam pisala o njoj pre nekog vremena, kada sam bila fascinirana njenom ličnošću, bez da sam se mnogo bavila njenom muzikom. Međutim, krajem prošlog meseca izašao joj je novi album '