Inspiration post - Old school, vintage winter vibes

Ovo je pesma koja apsolutno i stopostotno odgovara temi posta:

Preporučujem da je pustite u pozadini dok ovo čitate. 

Nekako je muzika kao oni stari filmski klasici. Podseća me na zime kakve su bile pre 2000.-ih. Iako, tehnički, još uvek nisam bila rođena tada, odrasla sam uz takve filmove. Uz takvu muziku za Božić. I dalje se sećam kada smo moji komšija i ja gledali stare, stare Diznijeve božićne specijale, Beti Bup i crtaće toliko lošeg kvaliteta, da ti sada bude svaku uspomenu iz tog perioda.  

Zima je slušanje takve muzike. 

Zima je gledanje 'Sam u kući', dok jelka treperi u pozadini, a ti još ne možeš da piješ toplu čokoladu koju stežeš među šakama na krilu, jer je previše vruća. Posle pola sata shvatiš da je bilo kakvo piće bilo loša ideja, jer ti se čini kao da ćeš da se upiškiš od smeha.

Pre dve godine sam u zimu slomila nogu, baš na današnji dan. Petog decembra. Nisam mogla mesecima da se mrdam iz kreveta, tako da sam dobar deo presedela u svojoj sobi. Ali tog jednog dana me je tata preneo u dnevnu, samo kako bismo mama, on i ja zajedno okitili jelku. Tada sam prvi put gledala 'Pevaj brate' i upala u začarani krug. I dalje znam celu seriju napamet. 

Zima su i reklame za Koka-kolu. Tek kada vidiš Deda Mraza sa fejk bradom i gomilu srećnih ljudi koji piju Koka-kolu, znaš da je vreme praznika krenulo. 

Iskreno, ja je ni ne volim, ali se toj reklami obradujem ko rodu najrođenijem.

Jedne godine smo moja najbolja drugarica i ja imale najbrutalnije sankanje u istoriji sankanja. To je bilo na brdu na kraju njene ulice. Toliko smo vremena provele skupljajući hrabrost da se spustimo niz najkrivudavije brdo u gradu, a posle satima nisu mogli da nas odvoje odatle. Polomile smo se, uletele u trnje više puta, zaradile modrice na dupetu, jer je u većini slučajeva ili ona ispala usput ili bih ja preletela napred još pola metra. 

Na kraju, kada je pao mrak i kada su nas naterali da se vratimo kući bile smo toliko premorene da je morao njen tata da dođe po nas. Sele smo na sanke i on nas je vukao kroz ulicu, dok je pričao sa komšijama kako je sneg baš napadao te godine. I dalje se sećam upaljenih svetala ispred kuća. Predpostavljam da mi je sve to odavalo neku porodičnu atmosferu. 

Sećam se da smo uskočile u hrpu snega koji je njen deka pokupio, čim smo ušle u dvorište.

Jedne zime je naša baka mene i moju stariju, nerođenu (uvek naglasim to jer sam jedinica) sestru šetala kroz centar. 

Baka nas je često šetala kada smo bile male. To su mi i dalje jedne od najlepših uspomena. Pogotvo jer moju baku nikada nije bilo sramota ničega, pa je uvek radila nešto što niko normalan ne bi. To volim kod nje. 

Kako bilo, te godine smo u centru naišli na jedno konjče. magarence, šta li je bilo. Deca su se slikala sa njim. Sećam se da je mene bilo sramota da se sednem na njega, pa je sela moja sestra, a ja sam kao čunj stajala pored. Obe smo izgledale kao eskimi. Ona umotana u žutu jaknu, a ja u zelenu. A u pozadini je sve bilo belo i zavejano. 

Mama je našla tu sliku pre neki dan. 

Nikada neću da zaboravim kako sam provodila svaku zimu igrajući se napolju u snegu, kada sam bila mala. Svaki dan, kada je moja mama bila na poslu, bih molila (drugu) baku da me pusti da izađem napolje na samo deset minuta. I kada bi pristala to bi se odužilo na sat vremena. Pre toga je morala dobro da me obuče u džempere i šalove. A kada bih se vratila morala bih sve to da skinem u hodniku, jer sam umela da se često pretvorim u grudvu, pa bi baka to stavila pored šporeta da se osuši. 

Onda bismo deka i ja sedeli pored šporeta na drva u kuhinj, da se ja zagrejem, a on da me zasmejava i pravi mi društvo. 

Pa bismo u nekom trenutku prešli u dnevnu sobu da gledamo crtaće koji su tada bili na Kanalu D i Ultri. Toliko sam dana provela tako kada sam bila u vrtiću...

Jednu zimu smo moji brat i sestra iz Beograda i ja proveli gledajući 'Pirate sa Kariba'. Veče pre badnje večeri smo njih dvoje, mama, tata, stric, strina i ja sedeli u dnevnoj sobi. Tata, sestra i ja smo gledali treći deo 'Pirata', mama i strina su po trosedu razvukle recepte za kolače i ostale stvari koje su planirale da prave za Božić, a moj brat i stric su gledali Bijonsin spot za pesmu 'Runnin'' i čudili se kako su ga snimili. 

Prva stvar koju sam uradilla na badnje jutro bila je da sam premotavala kraj trećeg dela, samo da vidim Vila i Elizabet još jednom. I dalje mi je to omiljeni deo. 

Toliko uspomena budi ovaj period godine. Danas je bio prvi sneg. Zavejao me dok sam došla do škole. Dogovaramo se za Novu godinu ovih dana. Izgleda da ćemo da radimo 'tajnog Deda Mraza'. Nikada to nisam probala, ali videla sam da to rade u 'Anđeli Anakondi' kada sam bila mala. Tada je ona poklonila Nanet vodu iz wc-a ako se dobro sećam. 

Recite mi u komentarima neku vašu božićnu uspomenu. Kako se osećate sada, kada se setite tog perioda? I da, kako provodite prve dane decembra? Nadam se da su zabavni i hladni.

Do sledećeg puta! 

N.