Čitanje na tri jezika i poduhvat sa knjigama

Lagani život je dosadan. Ne znam za vas, ali ja volim da samu sebe izazivam. Zabavno je. To nisu Bog zna kakve stvari, ali recimo učenje da pišem levom rukom ili slušanje jednog albuma mesečno. Ako pratite moj blog već neko vreme onda imate uvid u sve moje fiks ideje. Ako ne, imate ih OVDE.

Pre nekoliko nedelja sam odlučila da na tu listu dodam još jednu stavku. 

Ali pre toga da vas pitam.. Zašto ljudi ne čitaju više? Da li postoji neki specijalan razlog? Možda su omrzli knjige jer su ih profe terale da čitaju smorne lektire ili im je dosadno da se bave dugim redovima, kada je lakše samo sesti i odgledati film. 

Ne znam. 

Ovog puta, moja odluka je nekako neodređena. Želim da čitam više. I... i to je sve što znam. Samo da želim svakog dana da budem uposlena čitanjem, makar par strana. 

Postoji i razlog za to. Želim da se ponovo naviknem na čitanje, samo da bih uspela da bez zabušavanja pročitam sve knjige o Hariju Poteru. Dobra inspiracija, a? Imate nešto o tome i u OVOM postu. Ne volim da se ponavljam pa vas stalno upućujem na razne druge postove, kako bi smo štedeli na dužini, znate. 

Elem, ovo su bili moji naslovi za februar: 

Connie Glynn - Undercover Princess

Priča je o devojci Loti, koja upisuje školu svojih snova, prestižni Rosewood Hall, do kog je dogurala marljivim radom i snagom, što je jedino držalo posle majčine smrti. Njoj je obećala da će jednog dana da uspe u svojoj nameri da postanje njihov student. Tokom svog detinjstva volela je princeze, a mama joj je jednom poklonila krunu sa polumesecom na vrhu. 

S druge strane imamo Eli. Njeno pravo ime, Elenor, uzvišeno je, kao i njen status. Ona je prava princeza od Maradove. A sve što je ikada želela je da to ne bude. Neobuzdana i svojeglava, ubeđuje svog oca da je pusti da upiše Rosewood Hall, što ona vidi kao beg od svojih kraljevskih dužnosti. 

Loti i Eli tako završavaju kao cimerke. Loti nema pojma da je u sobi sa pravom princezom, a stvar se komplikuje kada ispred njihovih vrata nalazi pismo upućeno njoj sa tekstom 'Znam tvoju tajnu.'.

Moje mišljenje: 

Priča je sama po sebi neverovatno opuštajuća i iskreno sam uživala. Prvih tridesetak strana. Onda je krenulo zabušavanje. Bitch. Žao mi je što sam se na polovini ove knjige tek zainatila da svratim čitanju, pa je ispala moje žrtveno jagnje i nisam mogla da se potpuno uživim. Tek kada sam je završila shvatila sam koliko je priča dobra (i pogodila sam ko je na kraju bio odgovoran za sve, što iskreno kreće da mi ide na živce, jer uporno sama sebi spojlujem sve živo). 

Federiko Aksat - Ubistvo je izlaz

Mislim da ne mogu da objasnim o čemu se radi ovde i da hoću. Toliko tvistova, toliko dešavanja. Jednostavno mora pažljivo da se prati svaka strana, da se nešto ne bi propustilo. Što doduše jeste lako, jer je priča neverovatno zanimljiva. 

Počinje tako što glavni lik, Ted, hoće da puca sebi u glavu, ali ga sprečava čovek koji očigledno o njemu zna mnogo više nego što se čini. Linč mu predlaže da se uključi u lanac samoubica, gde, da bi bio član, sve što treba da uradi je da ubije dva tipa i onda će ga jednog dana neko ubiti, što neće osramotiti njegovu porodicu, kao recimo samoubistvo. 

Moje mišljenje: 

Dok sam vam ovo kucala imala sam osećaj kao da sam vas lagala. Iako nisam. Stvarno tako počinje knjiga. Obratite samo pažnju na reč 'počinje'. Kraj je neverovatan, kada se sve razreši, i kao non-spoiler zaključak sam donela to da je ljudski um neverovatan. 

Gordana Kuić - Miris kiše na Balkanu

Ne znam da li ste ikada pratili serije 'Miris kiše na Balkanu' ili 'Cvat lipe na Balkanu', ali ja sam odrasla uz njih. Jaaako sam vezana za te likove još od kad sam bila na početku osnovne, i stvarno mi nije jasno kako mi ranije nije palo na pamet da pročitam knjige po kojima su serije snimljene. 

Onda sam saznala da postoji još jedna knjiga, kao završetak svega, koja je o Indinom životu. Tako da sam se bacila na čitanje, čim mi je tata doneo ovo na slici, od 800 strana. Tu su tri knjige sa jednom koricom. A ja samo što sam završila prvu.

Miris kiše na Balkanu govori o Jevrejskoj porodici Salom, koja je početkom 20.-og veka živela u Sarajevu. Siromašna porodica sa mnogo dece. Pet sestara, dva brata, otac, majka i deda. Svako dete drugačije na svoj način, svako ima svoje probleme i nevolje. Period u knjizi obuhvata Prvi svetski rat, bez uvijanja i sa svim dobrim i lošim svarima koje su te godine donele. 

Prati se tehnički šest priča istovremeno, o životima dece Salom, ali ponajviše one o Blanki i Riki. 

Moje mišljenje: 

Sudeći da seriju znam napamet, nisam si mogla pomoći a da ne primetim tačno koje reči su izmenjene i koji likovi izbačeni i ubačeni, ali suština je ostala prilično ista. Ovo je priča o ljubavi. Sestrinskoj, porodičnoj, romantičnoj, ali ljubavi i požrtvovanju.

Pre jedno dva sata sam završila poslednju knjigu sa liste i već sam krenula novu. Ozbilno shvatam svoje poduhvate izgleda. Preporučujem vam sve knjige odavde, ali najvšie 'Ubistvo je izlaz', jer je najbolji triler koji čete čitati. Tako da nema na čemu. 

Kako se vi osećate prema čitanju? Šta čitate trenutno? Imate li neke preporuke za mene? 

Do sledećeg puta!

N.