Bežanje kroz prozor - STORYTIME

Legenda kaže da negde na svetu postoje osobe koje vole fiziku...

Pa, u mom starom odeljenju u osnovnoj ih nije bilo.

E sad, ne mogu baš da krivim fiziku za sve. Jedan dobar uticaj na našu kreativnu mržnju imala je zapravo i naša draga nastavnica. Šargarepica, kako smo je zvali. Takođe smo je zvali i Seksi-Jeksi. Da pojasnim, žena ima šezdesetak godina, malecka je, debela i ima narandžastu kosu. 

Da ne skrećem mnogo sa teme, poenta je samo u tome da je nismo mnogo voleli, a još manje njene testove. 

Naš raspored u osnovnoj bio je tako da mi imamo fiziku ponedeljkom i sredom. I ona je nama kasvetno žena zakazala test za sredu, tako da smo mi hladne glave došli u ponedeljak u školu, sve je bilo super, dok...

Dok nije došlo drugo odeljenje, koje je imalo čas pre našeg, i reklo nam da sada imamo test. 

Naravno, niko normalan nije učio, jer smo imali još čitava dva dana za to, tako da je tu krenula panika. 

Imajte na umu da se to sve dešava u pola devet ujutru, a napolju pljušti kiša, ma provala oblaka ako nije bila. 

I sad mi šta ćemo, gde ćemo. Kod nje znamo da nema odlaganja. I krenemo mi da se zezamo da ćemo da bežimo. Međutim, iako je sve počelo kao šala, polako smo shvatili da bežanje uopšte nije tako loša ideja. 

Ali dok smo se mi smislili, eto je fiki, ide niz hodnik. Ljudi, ja tu paniku ne mogu da vam objasnim. Mi, genijalci, smo onda uzeli, zaključali vrata učionice, da žena ne može da uđe, otvorili prozor (na prizemlju smo, NARAVNO) i op, polako krenuli jedan po jedan napolje. 

Dok smo mi tako izlazili, žena je lupala na vrata i pokušavala da uđe, tako da zamalo nismo popadali koliko smo se prepali, ali bitno je da smo uspeli. Svi do jednog izašli smo na tu kišu, u pola devet ujutru, pretrčali dvorište i otišli ispod nekih zgrada da ne pokisnemo baš skroz. 

(ova slika se da očekivati od mene)

Posle toga smo se vratili za veliki odmor, pošto je fizika bila drugi čas, i ispred škole zatekli nikog drugog, već našu voljenu razrednu. Stoji ona tako, puši i gleda nas kao da će da nas pokolje pogledom. 

Dva meseca nije htela normalno da priča sa nama, već strogo formalno, sine moj. Pretila je da će da nam smanji ocenu iz vladanja, ali na kraju je ispala fina žena, pa nije. 

To se sve inače dešavalo prošle godine, u ovo vreme. I dalje jedna od najretardiranijih stvari koje sam uradila... Pa ništa, ako i vi imate neke bolesne anegdote iz škole, obavezno mi ih napišite u komentarima, da se i ja malo smejem.

Do sledećeg puta!

N.