....neko je konačno saznao za moj blog.....

Ukoliko ste prvi put na mom blogu, onda vam verovatno ovaj naslov deluje potpuno nebulozno.

ALI (krećem stvarno da volim tu reč), ako me pratite već neko vreme, onda znate da za moj blog ne zna niko iz mog privatnog života. 

Pa, dobar deo vremena sam i ja tako mislila...

Hajdemo redom sad. 

Prvo odgovor na pitanje 'Zašto, majke ti, nikom nisi rekla da pišeš?'.

Odgovor na to je koliko jednostavan, toliko i nije. Pretpostavljam da sam želela svoje mesto na internetu, gde niko neće da zabada nos. Mellowcent je moj onlajn dnevnik, koliko god to retardirano zvučalo. I ne bih se osećala prijatno da recimo moja mama ili tetka iz Makedonije uđe i vidi šta šta ja to pišem. 

A i ljudima je teško objasniti šta ustvari radiš kada si bloger. Ima toliko stereotipa, da su blogerke praznoglave i nafurane. Kada kažeš da si bloger, svi nekako zapostave činjenicu da si ti i pored toga samo osoba. Osim toga što svoje mišljenje i stavove deliš sa svetom na internetu. 

Pretpostavljam da nikog od ljudi kojima sam okružena ne bi bilo specijalno briga, ali sam se ipak osećala slobodnije da blogujem bez znanja ostalih. I sviđalo mi se da imam tu malu, beznačajnu tajnu, koja je samo moja. Razumete šta hoću da kažem?

Verovatno ne baš, a? 

Nebitno. Bitno je šta se desilo, ko je saznao za blog i, naravno, kako?

Mislim da sam na blogu dosta puta spomenula ovu osobu, ali nikada je nisam imenovala. Naravno, jer ne imenujem nikoga o kome pišem. Ovo je ona drugarica koja je bila sa mnom kada sam povredila nogu (OVAJ post), i ona koju roditelji nisu pustili da izađe, pa smo mi otišle da je kidnapujemo (OVAJ post), i ona koju je muvao pedofil sa gradilišta (OVAJ post). 

Dakle, dosta uključena osoba u mom životu, takođe jedna od mojih najbližih prijatelja i komšika koju znam devet godina. 

E sada, kada smo razjasnili ko je to, možemo na priču. 

Dakle, juče je bio dan kada je ona saznala dve storgo čuvane tajne (pa.. jednu strogo čuvanu, za koju  sam ja kriva što je saznala, pa je trčala u sred noći po terenu i vrištala kad je saznala, a ja sam je jurila da mi vrati telefon i psovala na sav glas). Elem, kada sam gunđala posle, kada smo došle kod mene, oko te prve tajne, koja uopšte nije ni bila moja, obećala je da nikom neće da kaže, jer ionako nikom nikada nije rekla ničiju tajnu. 

Pa ni moju. 

Očigledno tu uključujući i mene.

Pošto nisam imala pojma o čemu priča, krenula sam da je ispitujem. Jer koliko znam, ja nisam osoba sa mnogo tajni. I onda, kada se uverila da neću da je ubijem i duuugo se premišljala, rekla mi je 'Znam da pišeš blog.'

E sad, nikada nisam specijalno obraćala pažnju na to da zapravo krijem svoj blog, tako da bilo ko, ko je stalno na mom telefonu (da bi na primer, gledao nečiji instagram, samo kažem), ako malo pročačka, može da provali.

Ono što se ustvari desilo je to da je ona za blog saznala još u julu, jer joj je nekako stiglo obaveštenje preko mog mejla. Kontam da sam ostala ulogovana kod nje ili tako nešto, pojma nemam, ali bitno je da ona zna za moje pisanje faktički od prvog posta. 

Rekla mi je da, da sam ja htela da joj kažem za blog, rekla bih joj, tako da je to ona fino držala u tajnosti. I pošto bi meni blog uvek ostao uključen u onoj opciji na telefonu, gde možeš da vidiš istoriju gde si ulazio, svaki put kada bi ona i još jedna drugarica, kod kojih je moj telefon stalno, brisale to, jer inače vole to da rade, ona bi ubrzala kod bloga, što da ne vidi da drugarica, što da ne vidim ja, ako sam pored. 

Tako  da je ona faktički čuvala moju tajnu i čak i od mene. 

Tako da, ako je neko baš morao da zna, drago mi je da je to ona. 

Ne možete da zamislite koliko mi je bilo čudno kada sam pričala sa njom o blogu posle. Zajedno smo onda čitale postove u kojima se ona spominje i istopila se za komentare na postu o squadu. Moram da priznam, bilo je zabavno. 

Užasno čudno... ali zabavno. Čak i olakšavajuće, na neki način. 

ALI...

To još uvek ne znači da ću sada ispričati i ostalima za blog. Jedna osoba je za sad sasvim dovoljna. 

Pišite mi u komentarima šta mislite o ovome. Ko od vaših prijatelja i porodice zna za blog? Kako ste? Šta ima novo? I tako dalje... pišite šta vam je volja, kao i uvek.

Do sledećeg puta!

N.