Let's talk..

Da li se sećate moje rubrike #pure_randomness? Doduše, ne bih vas krivila ni da se ne sećate, poslednji post je bio u oktobru. 

Elem, nedostaje mi to moje rentovanje o glupostima every once in a while (što kažem kao da moj ceo blog nije rentovanje o glupostima). Samo što mi je došlo da promenim ime toj random rubrici. I na kraju krajeva da je napravim malo manje all over the place, kontate? Ah, mogu da zamislim koliko vas napinje ovo ubacivanje engleskog. Ali fora je u tome da ja stvarno ne mogu u nekim trenucima da se setim izraza na srpskom. 

Kako bilo, da li je potreban disklejmer pre nego da otpočnemo ovu rubriku? Jeste. Zašto? Jer će vrlo verovatno ovi postovi da budu jedni od onih postova. Što znači jedni od podužih. Oni koje čitate fazon dok ste na wc šolji, samo da ubijete vreme. Dakle, nemam želju da vas napinjem ovde raznim sranjcima iz mog života, već samo da lupam gluposti i malo sredim misli. 

E kad smo sve to skinuli s dnevnog reda (što bi rekla moja mama), možemo li samo da odvojimo sekund da pričamo o tome kako je savršen ovaj retro Supernatural poster? Pa, od početka godine od serija odlgedala sam 'Mistresses', 'Sherlock' iii sada je na redu 'Supernatural', koja ima jebenih 14 sezona i još se snima, tako da potrajaće ovo. U slučaju da se pitate - na drugoj sam sezoni, a od Vinčester braće imma Dean kinda girl, ali obožavanje najveće i za Semija. Prosto jednostavno. 

Pisala bih više o ovoj seriji, znate mene, imam ceo post o Šerloku od pre vazon nedelju dana, ali kontam da sam još uvek bebica u fandomu i svemu tome, tako da čujemo se oko tipa 6-7 sezone, a? 

A da. Trebalo bi da vas upozorim. Ovih dana je vrlo moguće da ću da vas potpuno udavim kosom. Au majko moja, koliko to pogrešno zvuči. U slučaju da čitaju ovo neke bolne bukvaliste, come on, nisam mislila da ću stvarno da vas proganjam u snovima sa dlakama u rukama ili šta već. Samo stvarno loše formulišem rečenice. Prvobitna namera ovog pasusa bila je da vas obavestim o tome da se moja opsesija bojama kose vratila, jer mi je dunulo sad da iz tirkizne prelazim u sivu, kao što sam vam već spomenula u prošlom postu. Tako da to zauzima oko 60% mog mozga sad. 

Pre neki dan sam komentarisala neki Anin post koji me je podsetio na moju varijantu preboljevanja nekog dečka, koja je suicidna po moju kosu. U roku od 2 nedelje ja sam se farbala tri puta (jer očigledno mi je trebalo nešto da skrenem misli bla bla bla). I to sve u plavo. I to još svaki put u sve tamniju boju. Pa ajde sad Nina i iz te isprane šlj boje idi u jebeno sivu. Oće to sutra malo... Ali eto, ja sam entuzijastična i potapam zato svoju kosu u vitamin C svaki drugi dan, pa ćemo da vidimo na šta će sve da izađe. 

Takođe, trenutno se bavim svakodnevnim slušanjem 'Ane Karenjine' i sa sigurnošću mogu da tvrdim da me ni jedna knjiga do sada nije ovoliko umorila. Pa aman više. Čisto ako se pitate zašto delo ima 900 jebenih strana, to je iz prostog razloga zato što Tolstoj ne štedi na opisima. On je lik u stanju da napiše 6 strana za redom o tome kako Ljovin razmišlja o detelini. Ljovin-razmišlja-šest-strana-o-detelini. 

Detelini. 

DETELINI.

...

detelina. 

Kako bilo, ukoliko vam uskoro na red dolazi 'Ana Karenjina' među lektirama, moj savet vam je da slušate audio verziju, jer ćete mnogo više preći za kraći period. Recimo meni je mnogo lakše bilo da se koncentrišem na tu tetkicu šta mi priča, nego na sopstvene misli dok čitam, koje idu negde u tri lepe. I tako ti ja stavim sluške, pustim onu ženicu.. kako se zove žena, brate? Treba neki rispekt da joj se oda za 33 sata čitanja. Ne piše kako se zove. Nebitno. Fora je da sam ja bila u stanju da slušam nju kako mi priča 5 sati za redom samo ako sam paralelno sa tim crtala nešto. Tako sam jedino mogla da se koncentrišem. I realno uspelo je. Ostao mi je još poslednji deo, što je još nekih 200 strana i konačno sam završila!

(inače - Sajmon Snou iz jedne od mojih omiljenih knjiga 'Carry on' )

(i da, imam boju po rukama, jeeer jedna od stvari na bucket listi za 2019.-slikanje. Ja ne gubim vreme, sine moj)

Što se crtanja tiče, koliko sam crtala kao klinka, toliko sad odugovlačim. Mislim baš na prave, konkretne crteže. Ne na moje žvrljanje po sveskama na časovima. Ali to je.. uh- haos. Da li sam vam nekada pokazala kako izgledaju zapravo moje sveske? Pa to je strašno nešto. 

Eto vam lajv sveska iz engleskog. Strašno, znam.. 

Nego, vratimo se na konkretno crtanje. Dakle, od kad se bavim Anom Karenjinom nacrtala sam pet crteža. Šesti je u nastajanju i zapravo je nekako kripi. U pitanju je Wednesday Adams, kao jedna od najviše iconic likova ikada. Zapravo stvarno želim to da podelim sa vama, baš sam ponosna na to kako napreduje za sad. 

O i moram da vam ubacim mini strip koji mi je poslao tata malopre. Zapravo mi je stvarno smešan, s obzirom da oboje gledamo 'Supernatural', jer je moja prva reakcija bila da bi trebalo da ga pretvore u epizodu. 

O inače, hvala divnim ljudima što su nam produžili raspust, jer sam uspela da izvedem tako sve što sam planirala. 

• Maraton horor filmova sa društvom (ljudi, pa ti horori su bili divni, pišem uskoro ceo post o njima.. ZAR STE STVARNO OČEKIVALI DA NEĆU?)
• Klizanje (Yiiisssss, I DID ITTTT)
• Beograd (blejala sam tamo nedelju dana i bilo je jaaako zen i kjut)
• Posle dužeg vremena sam putovala i vraćala se sama samcijata (veliki get out of comfort zone, treći od početka godine, tako da mi i sa tim delom bucket liste dobro ide)
• Ana Karenjina (gotova je do vikenda)
• I konačno sam vodila svoje drugarice da im moja ujna gleda u šolju (don't judge us, objasniću vam to drugom prilikom)

Tako daaaa... super. Taman sam imala mesec dana da fino napunim baterije za divan, predstojeći period, koji će, nadajmo se, biti buran i zanimljiv. Jer realno to je uvek tako kada si srednja škola. Nema čega nema. 

Bože što sam ružnu sliku deteline našla gore.. Čekajte sekund. E tako, sad imamo skup detelina koje čiluju u travi. Da li sam vam nekad spomenula da sam u životu našla preko 12 detelina sa četiri lista? Posle dvanaeste sam prestala da brojim, ali eto. Fun fact. To je vrlo verovatno jer sam pola detinjstva provela u travi tražeći vile, gobline, bubačke.. šta li sam radila više ne znam ni ja. 

-----------------------------------------------------------

E pa toliko. Imam ja ovde još štošta šta bih vam pisala. Recimo malo više o tom gledanju u šolju. Zatim o tome kako iz nekog razloga ne mogu da spavam noćima i tako sam jutros završila gledajući u 5 Šerlok crackove na jutjubu (ako ne znate šta je to, žao mi je, jer sam ja plakala koliko sam se smejala). I pisala bih o lepom vremenu. I tome kako je moje šišanje krajeva ispalo malo drastičnije nego što bi trebalo. 

Ali ipak ću ovde da se zaustavim i pustim vas da rentujete u komentarima. 

Do sledećeg puta!

N.