15 Days Writing Challenge - Day 8 - Nature in my camera

Iako pročitavši temu ovog posta ( jer je boldirano, pa predpostavljam da ljudi prvo pročitaju to. Makar ja to uradim... ) verovatno očekujete neki ekstravagantni, post pun ludila od lokacija... 

Jok vala. 

To se neće desiti. 

Ovde neću pisati o grandioznim zemljama koje sam posetila ( jer ih za početak nisam posetila ), već ću vam nabrojiti stvarno moje omiljene lokacije. Nisu to Bog zna kakve destinacije, ali su one na kojima se osećam dobro

Napravi listu omiljenih destinacija

Selo

Da. Verovarno niste očekivali ovo mestašce sada, ali to je jedna od mojih najomiljenijih destinacija. Ne idem tamo često koliko bih htela, ali kada odem, uživam u svakoj mogućoj sekundi. Zadnji put sam otišla u selo letos. Bio je kraj avgusta. I provela sam dobar deo vremena slikajući. 

Znam, znam. Nisam ko zna kakav fotograf, ali to me ne sprečava da slikam sve što mi se učini zabavnim da se ovekoveči na kameri. Fotografija mi je užasno interesantna u poslednje vreme. Nisam sigurna zašto, ali jednostavno volim to.

Napravila sam pedesetak fotografija za tri dana. Sve mi je bilo tako inspirativno. Nisam sigurna zašto. Možda jer je sve drugačije. A stvarno volim drugačije stvari. 

Koritnjak

Okej, možda ne baš OMILJENA destinacija. Ali svakako jedna od brutalnijih. Bukvalno sve vezano za ovo mesto oduzima dah. Penjanje na to brdo, posle koga hoćeš da umreš jer si ostao bez vazduha, i pogled koji je jedan od najlepših koji si ikada video.

Prvi put sam išla sa društvom tamo. Od tada su ove slike, kao random fact. A drugi put kada sam išla, sestra i ja smo se sa vrha ovog brda drale 'Fuck Fake Friends' od Bebe Rexe. Možete da zamislite kako se ona ona prva priča završila. Moglo bi da se kaže da je to razlog zbog kog mi čuveno brdo Koritnjak nije baš omiljena destinacija. 

Iako je zabavno penjati se gore i urlati pesme s vrha, dok imaš osećaj da te ceo grad čuje, iako te ne čuju ni do dna brda. 

Moj kraj

Užasno kliše. Znam. Na ovakvoj listi da se nađe moje sopstveno naselje. Nečuveno. Ipak, eto nas. To je mesto gde sam odrasla i u čijoj okolini ću se uvek osećati kao kod kuće. Kada odputujem ni ne shvatim koliko mi nedostaju šuma, reka i zgrade. Sve dok se ne vratim. 

Iskreno, nemam dobrih slika ovog mesta. Naravno da nemam. Zašto bih, za ime sveta, slikala nešto što viđam svaki dan? Tako svi razmišljamo. E onda se desi trenutak kada ti te slike zatrebaju, a ti ih nemaš. Ustvari, imam par fotki koje sam slikala kada smo prošlog vikenda drugarica i ja išle u šumu da tražimo drveće. Ispričaću vam jedan dan celu tu priču, ali sada će ove slike makar poslužiti. 

Oookej. Previše trave u jednom postu. 

Kada kažem 'trave' mislim zelenila na slikama. Nisam se drogirala dok sam ovo pisala, u slučaju da ste pomislili tako nešto. Najbliže tome je što već sat vremena gledam 'Šerloka' koji se uporno narkotiše u ovoj epizodi. Usput, koliko genijalna je ustvari muzika u 'Šerloku'? Znate onaj osećaj kada vas neki ritam samo puni energijom? Fantastično. 

Do sledećeg puta! 

N.