15 Days Writing Challenge - Day 10 - Looking for Alaska 📰

Napiši recenziju neke knjige 

Ako ste poslednjih godina bili iole upućeni u svetske opsesije, znate da su među knjigama i filmovima zavladale tragične, ljubavne priče Džona Grina. Sve je počelo sa 'Krive su zvezde', a nastavilo se sa 'Gradovi na papiru'. Gledala sam oba filma i čitala obe knjige, i mogu da vam kažem da su to bile najgluplje dve priče ikada. 

Okej, nisu. Ne najgluplje, ali dovoljno da se zapitam 'Zašto je ceo svet opsednut ovim?'. Ako mene pitate, 'Gradovi na papiru' imaju užasno glupav kraj, za koji se i moj tata i dalje smeje, jer smo film gledali zajedno. A 'Krive su zvezde' je toliko depresivno, da sam se ja danima posle tripovala da mi nešto fali. A i umro mi je omiljeni lik tu, tako da... da. 

Međutim, onda sam na jednom blogu pročitala toliko moćnu recenziju za još jednu knjigu Džona Grina i nisam mogla da odolim. Kupila sam poslednju šansu. 

Knjiga se zove 'U potrazi za Aljaskom', za koju sam ja pola života bila ubeđena da je ta knjiga u fazonu '20 000 milja pod morem'. Da. Stvarno.

E sad. Kada pročitate takvu recenziju, očekujete da knjiga bude Bogovska. Zato sam je uporno čitala. I čitala. I čitala. Iako mi je bila dosadna kao ništa. Jednostavno mi njegov stil pisanja nije legao. Majls, glavni lik, mi je bio... kao prazan papir. Potpuno nahh lik. Mislim da sam više volela njegove drugare. Pogotovo sam ostala u šoku kada se ispovraćao na onu devojku koja se ložila na njega. 

Ali okej, s obzirom na okolnosti iz tog dela priče, dođe opravdano. 

Imam utisak da Džon Grin piše mnogo bolje o ženskim likovima nego o muškim. Aljaska, Margo... okej, Hejzel Grejs ustvari ne volim. Tu više volim Gasa, definitivno. 

Kako bilo, pre nego da sam počela da čitam odmah sam snimila da je knjiga podeljena na dva dela. Na ono pre i na ono posle. 

E to je ono što me je zaintrigiralo. Pre i posle čega on odbrojava dane kroz svako poglavlje. 

Čovek bude uzbuđen oko toga sve dok zapravo ne dođe do tog dela. OGROMAN plot twist. Priznajem, stvarno potez koji niko nije mogao da predvidi. Iako posle toga se ustvari zapitate 'Šta sad? O čemu je čovek pisao još 100 i kusur strana?'. 

Jeste priča dobro osmišljena. Ali meni je jednostavno sve vreme bila dosadna. Po meni, jedino što je vadi je taj plot twist, jer te u trenutku šokira. 

S druge strane, ovo je meni najbolja Grinova knjiga. Čovek zna da osmisli dobre likove, ali priča, koliko god pažljivo osmišljena, meni nikada ne leži. 

Mada znam mnogo ljudi kojima je ova knjiga apsolutno genijalna, kao i svaka njegova, ali ja jednostavno nisam jedna od njih. 

Zato želim da čujem vaše mišljene. 

Šta mislite o Džonu Grinu? Da li volite njegove knjige? Ako da, koja vam je omiljena? Zašto se slažete ili ne slažete sa mnom? 

Toliko od mene za danas. 

Do sledećeg puta!

N.