'Ćao, ja sam umetnik.' 'Aha, je l' se špricaš?'

Imati status umetnika u mom društvu znači automatski biti narko diler, da duvaš u slobodno vreme, da si malo off s mozgom i u sledećem trenutku ćeš dobru decu da nudiš vutrom. 

Ako me pratite već neko vreme, onda znate da sam išla na prijemni za umetničku. Za one koji ne znaju tu priču, poenta svega je da sam prošla, ali nisam upisala tu školu. 

Znam da je u tom trenutku moja okolina bila podeljena na dva dela. Oni koji su hardcore pljuvali umetničku, u smislu da tamo idu debili i budući narkomani. Dok su mi drugi pričali da će to umetničko okruženje da bude super za razvijanje moje kreativnosti. 

Većina bi pod tim uticajem vagala, razmišljala, upoređivala škole.. teško bi bilo odlučiti. E ne i u mom slučaju. Ja nikada nisam htela da idem tamo. Nikada mi to nije bila ni namera. Prijemni je meni bio izazov, koji sam sama sebi zadala, čisto da vidim da li bih mogla da prođem bez ikakve pripreme. 

Druga stvar zbog čega nikada nisam razmatrala odlazak tamo je jer ne podnosim da mi neko priča šta da crtam. Crtanje je moja stvar i ćao. Nećeš ti meni da pametuješ šta i kako, jer prvo, nikada time neću da se bavim i nije mi stalo da to bude brutalnog kvaliteta i vrednosti od milion dolara. Drugo, boravak tamo, sa ljudima koji će da rade upravo to, pričaju mi šta da radim, bi u meni ubilo volju da ponovo svojevoljno uzmem olovku u ruke. 

E sad. 

Primetićete da ja među sve ove razloge koje sam navela, zbog čega nisam upisala tu školu, nisam stavila čuveni stereotip da su umetnici bolesni zavisnici koji žive u svom svetu. 

Naglašavam 'stereotip', jer je to, dakle, mišljenje ljudi. Makar onih kojima sam ja okružena. Za vas ne znam. 

Moja poenta je da nikada, ikada, mi to nije bilo ni na kraj pameti kada sam razmišljala o razlozima zašto nisam sada tamo. Znate zašto? Jer ne mislim da te titula umetnika odmah čini bolidom.

Ti ako si umetnik nisi automatski:

• autsajder
• narkoman
• loše društvo
• klinički depresivan
• nedovoljno inteligentan

Ako si umetnik, ti si, ljudi moji, samo

• jedinstven

Da li se izdvajaš iz mase? Naravno. Jer si svoj. Ne uklapaš se, jer je tvoj kalup poseban. 

Kako su ljudi iz toga uspeli da naprave nešto loše?

Pre ćete da pokupite pušačku naviku od maminog i tatinog deteta u klubu, čija je svrha u životu da se provede i kači na instagram kako povraća na okolne mačke, nego od lika koji se oblači potpuno u crno i sluša pank. 

Počnimo od toga da izgled vara. Ne sudite o knjizi po koricama. 

Poenta mog posta je menjanje seljačkog (da pritom ne mislim na ljude sa sela, nego na primitivne persone sa niskim nivoom inteligencije i potrebom vređanja ljudi da bi uzdigli sebe) mišljenja. 

Ako si drugačiji nisi umobolan.

Toliko od mene.

Do sledećeg puta

N.