Šta se nalazi na mom... zidu (?) - Da, stvarno

Svaki put kada uđem u sobu svoje najbolje drugarice, samo što me srčka ne strefi. Njeni zidovi su prazni. Kada kažem prazni, mislim da apsolutno nema ničega na njima. Ni postera, ni slika, ni fleka (čak ni to!). E zato je moja soba jedan veliki haos. 

Pored toga što pišem po zidovima. 

Nisam luda! Nisam luda, obećavam. Samo se ježim od praznih zidova. Nekako su mi previše kao bolnica. 

Što se tiče evolucije moje sobe, ona je jedno vreme bila prekrivena posterima. 

I kada kažem prekrivena, mislim apsolutno pretrpana. To je bila možda 2015.? Zidovi su mi bili neke lila-roze nijanse (što ne da sada ne ide uz moju ličnost, nego.. mislim, ne znam ko je birao tu boju). I onda ja lepo, prošlog leta (ono 2016.-e) odlučim da prekrečim zidove u belo i išaram ih. 

Taj deo sobe ćete videti nekom drugom prilikom. 

Ono što želim da uradim u ovom postu je da uporedim svoj zid 2015. i 2017. To je dakle onaj zid koji nije išaran. Samo prekriven glupostima.

Vau. Tada. Šareno, pa šareno. Ja bolje ne mogu. 

Dakle, primetićete da skoro nema više postera. Sada ustvari ima stvari koje su mnogo više... pa, ja. Ne znam za vas, ali prva stvar koja meni upada u oči su ovi šišmiši. No, krenimo redom. 

Iskreno, mislim da mi je ovaj kolaž omiljena stvar na celom zidu. Njega smo napravile mama i ja pre par nedelja, na početku jeseni, kada smo pravili novi raspored nameštaja u mojoj sobi. Ovo su isečci iz Hej časopisa. 

Tu mi je posebno zanimljiv ovaj mini poster za drugi deo 'Lavirinta'. Kada sam naišla na njega, morala sam da ga stavim iz tri razloga: 

1. 'Lavirint 1 i 2' su mi jedni od omiljenih filmova
2. Na posterčiću su mi tri omiljena lika iz filma (iako jedan fali... stvarno mrzim kraj prvog dela... ako ste gledali, znate o kome se radi)
3. Na posterčiću je Dilan O'Brajan

Međutim, među mojim dragim Tomasom, Njutom i Minhom bila je i Tereza. Bitch. Devojka mi skače po živcima, ko kokice po šerpi. Nisam mogla da je gledam očima, pa sam umesto nje stvaila glavu hrčka, koja se, iskrena da budem, bolje uklopila nego što bi se ona ikada uklopila u bilo šta. 

Spomenula sam da volim da crtam (da se primetiti...). Ovo su moje dve slike koje obožavam. Jedna je iz perioda zime 2015/16., a druga 2016./17. 

Dakle, prva je scena iz mog omiljenog filma (jednog iz triologije). Treći deo 'Pirati sa Kariba', kada idu u zemlju mrtvih. A na drugoj slici je Džek Mraz iz 'Pet legendi'. Obožavala sam taj film kada sam bila mala. Sećam se da, kada je izašao, moja bff i ja smo odmah išle u bioskop da ga gledamo. 

I jedva čekam da padne sneg da ga gledam ponovo. Da.

E ovde imamo jedan pano, tablu, nazovite to kako hoćete. Dobila sam je za rođendan pre mnogo (mnogo) godina. I u periodu od tada do danas, na njoj su bile mnoge stvari. Od slika, preko crteža do potpunog haosa. Kao sada. 

Ovde imamo oči iz serije 'Slatke male lažljivice', koje sam crtala u čast kraja serije (iako mi se kraj ustvari uopšte nije dopao, većinom jer ne mogu da gledam Spenser očima). Zatim Dilana O'Brajana i Holand Roden (a.k.a. Stajlsa i Lidiju). Onda oči likova iz 'Shadowhunters-a'. To je bio period kada sam vežbala crtanje očiju, da se razumemo. Takođe ima nekih karata iz pozorišta i još mnogo , mnogo randoma.. 

Nisam mogla potpuno da se otarasim postera, je l' da? Zato imam 'PLL' i Džekija. Jer posteri su posteri. Kraj. 

A da, imam i kartu Evrope i dve karte Srbije, koje su na mojim zidovima već jako dugo. To sam godinama u nazad pokupila iz knjiga o Marti Smart (koje je pisao Uroš Petrović). I iskreno, nije da nisu korisne. Mislim, kad imaš vešticu od profesorke geografije. 

A da. Zamalo da zaboravim svoju dragu ploču. Našla sam je na tavanu pre nekog vremena i nisam mogla da odolim. Room decor on point. 

Sad sam se setila, kada smo za Halloween gledali film 'It', bila je jedna scena gde gomila zaposednutih (manje-više) ljudi lebdi (pluta, ako ste gledali film), gde su svi bili u fazonu 'Jao, jadna deca.' 'Kako kripiii.', a ja sam odvalila 'Jao vidi, room decor.'. 

Kako bilo , tek mi je skoro palo na pamet da tražim na yt šta je ustvari na ovoj ploči. Pošto je moj (tatin) gramofon mrtav, to je bio jedini način. 

What a Long Strange Trip It's Been The Best of the Grateful Dead

Ako vas zanima, to je to. I ustvari nije loše. Mislim, nije nešto što ustvari slušam, ali mi je simpatično.

Recite mi sve šta imate da dotate u komentarima. Da li sam ikada rekla da obožavam da čitam duge komentare? Podsećaju me na male priče, koje dolaze iz nečije potrebe da podeli nešto sa svetom. 

Do sledećeg puta!

N.