Writing tips - dobrodošli u svet pisanja, izujte cipele, dignite noge i osećajte se kao kod kuće

28. jun 2013. godine 
zadnji roditeljski sa učiteljicom, četvrti razred

Učiteljica: Jedva čekam dan kada ću da pročitam tvoju knjigu. 
Ja: Hvala, valjda će i to nekad da se desi. ( + krindž smajli fejs ) 
Ja u sebi: Pff... moš mislit.. kao da će to nekad da se desi. Ja sam umetnik. Naravučenije-crtam. Kraj.

15. novembar 2013. godine
peti razred, malo pred polugodište, oko 9 uveče (ne znam kako se sećam toga)

Ja (demonstrativno besnim po sobi dok kopam po ormariću za knjige): Koja je poenta imati srpski u petom razredu ako pišemo sastave dvaput godišnje na prokleto smorne teme?! To je to, niko meni neće da kaže da pišem ''Jesenji dan kroz moj prozor''. Od danas sam sama svoj gazda kada je do pisanja. 

I tako dragi moji, nastade ovo: 

Awe, to je taj bebski rukopis. Ali da, pre četiri godine su tako stajale stvari. 

Počela sam da pišem svoju prvu knjigu 'Nije tako kao što izgleda' sa tek napunjenih jedanaest godina, i završila je nekoliko godina kasnije. 

Ta knjiga je fejl. I boli dok je čitam koliko je ono krindž. Ali Bože moj. To su bili bebini prvi koraci. 

Pisanje je nešto što me smiruje, setuje, vrati u normalu.. nisam sigurna ni kako to da nazovem. Moja kreativnost odlazi upravo u te knjige, u te priče, u moje likove. Jednostavno, stvoriti nešto je najzanimljivija stvar na svetu. 

Jednog dana ću vam ispričati celu svoju 'writing story', ali za ovaj post imam nešto malo drugačije. 

Savete za pisanje. 

Ako pišete, to ne mora da znači da ćete jednog dana da budete svetski poznat autor bestselera. Ne mora čak ni da znači da će to iko ikada da pročita. Gledajte na vašu priču kao izduvni ventil. Na nešto što je samo vaše, što niko ne može da vam oduzme. Kraj. 

Kako napisati svoju priču

1. Čitajte pre pisanja

Malo pre nego da sednete da pišete novo poglavlje, pročitajte par strana neke knjige, gde volite stil pisanja autora. Koju knjigu ćete izabrati zavisi od toga da li pišete u 1. ili u 3. licu. 

• Za 3. lice preporučujem knjige Kasandre Kler - Instrumenti smrti  
• A za 1. lice triologiju Zoi Sag - Onlajn Devojka

Tako ulazite u štos. Ne kopirajte stil pisanja. Neka vam drugi pisci daju smernice u početku. Kasnije vam ova stavka apsolutno neće trebati.

2. Blok kao desna ruka

Kupite neku svesku za 20 dinara u prvom dragstoru iz komšiluka ili maznite istu od mlađe sestre, i krenite. Ovo je stvar koja meni mnogo olakšava posao, sudeći da se pogubim sa svim teorijama koje imam za kraj (tako vam je to kada pišete krimi priču, pa zaboravite ko vam je ubica). 

Takođe, ne zaboravite da tu imate spisak poglavlja. 

Ja svojim poglavljima dajem nazive, kako bi imala tu mali rezime svega sto sam do sada napisala.

3. Imajte poseban fajl u beleškama 

Znam da nisam jedina koja je najkreativnija dok se penje na obližnju planinu u sred dalje okoline istočnih Ujedinjenih Arapskih Emirata. To su one situacije u kojima nemate ništa kod sebe osim telefona (21. vek holaa), tako da nedajte, jednostavno nemojte da date da vam te ideje odlete k'o prašina s police.

4. Likovi

Napišite što više o svojim likovima. Osmislite njihov izgled, karakter... to je meni lično najzanimljivija stvar. 

I dalje se sećam kada sam sa jedno tri, četiri godine pitala mamu 'Mama, ako je Bog stvorio sve nas, je l' to znači da mi kada crtamo i izmišljamo likove, mi smo Bogovi?' 

E živote. 

Ali da, ne sećam se šta mi je odgovorila. 

5. Character board

Ukoliko ste ikada u svom životu kročili na 'Tumblr' onda znate o čemu pričam. Ako nemate ni najmanju ideju, character board ili moodboard vam se u principu ovo: 

Ova vam je konkretno za Grifindor, ali to je to. Dakle skup slika, natpisa, čega god, koje opisuju nešto, ili u ovom slučaju nekog. Ova stavka vam je super za bolje upoznavanje vaših likova. Nađite nekoliko slika (uglavnom su to po 6 ili 8) i napravite kolaž. 

Ukoliko vas zanima, mogla bih da napravim ceo post kako napraviti moodboard. 

6. Ne morate uvek da znate sve o priči koju pišete

U prošloj knjizi koju sam pisala (čoveče, meni ovo i dalje glupo zvuči, and there's nothing I can do about it) su mi najbolji delovi bili oni koje sam smišljala baš u trenutku pisanja. Tako da, prepustite nešto slučaju. To ne može da ispadne toliko očajno.

Osim ako niste baš ono talenat (!) za to.

7. Nešto posebno

Uvek ubacite nešto specijalno kod svojih likova. Baš to nešto po čemu bi ih drugi pamtili. Nebitno da li u izgledu ili karakteru. Na primer, Šerlok ima čuvenu kapicu, Hari Poter okrugle naočare i ožiljak u obliku munje, Kleri Frej narandžastu kosu i rune...

Dajte im nešto što će da ih izdvaja u gomili. 

8. Postoje tri faze pisanja

• Prva je kada samo pišete šta osećate. Boli vas dupe za gramatiku, zareze i tako dalje. Tada isterate priču do kraja.
• Druga faza je kada čitate šta ste napisali, da vidite da li je svaka rečenica oblikovana vama po volji
• Treća je gramatika. Spelling check, tačke, upitnici, velika slova, da li je 'ćemo' spojeno ili odvojeno...

9. Dužina priče nije najbitnija

Bolje je da imate manje kvalitetnih poglavlja, gde se uvek nešto dešava, nego da imate početak - dvesta strana besmislenog teksta - kraj, 

Međutim, ako ste kao ja, i volite da se raspisujete i da kada pišete to ide u nedogled, onda gledajte da vam ta donja granica bude 80 000 reči. Toliko imaju prosečne knjige, od oko 300 strana. 

U mojoj prošloj knjizi (nope, i dalje retardirano) sam ja mislila da pišem do recimo 70 000 i taman dok ispravljam to će da ide do 80. 

Na kraju je ispalo preko 90 000, ali da... Nisam mogla da odolim.

10. Ne bacajte sve živce na naslov

Slažem se, to jeste zanimljivo, ali je i teško, ljudi moji. Ja sam sastave uvek pisala tako da prvo ide tekst, pa tek onda naslov. Tako je i sa poglavljima. Prvo celo poglavlje, pa naslov. U ovom slučaju, prvo knjiga, pa naslov. Jer nikada ne znate u kom pravcu će da ode priča. 

Kad bude bilo biće. Doćiće vam samo od sebe.

***Bonus savet: 

Kompjuter, laptop, telefon... sve to na čemu pišete uvek može da... pa, crkne. Tako da, ja čuvam svoj fajl u Word-u gde pišem tako što ga posle svakog poglavlja pošaljem sebi na mejl. Znam da zvuči čudno, ali tako makar uvek znate gde vam je. Tako da možete opet da ga daunloudujete ako vam nestane.

Iskreno, nemam pojma koliko je kome ovaj post bio po ukusu. Ne znam koliko ljudi danas ustvari piše, ali eto, nadam se da ste uživali ili da se niste smorili, ako ništa drugo. 

Pištie mi u komentarima vaše mišljenje o pisanju, o knjigama, o moodboard-ovima za likove (ja sam ih skoro otkrila i ne mogu da prestanem da ih pravim. Mnogo zanimljivo)... 

Do sledećeg puta! 

N.