Inspiration post - pogledajte kroz moj objektiv

Poslednji inspiration post sa svojim slikama sam radila daaavnog oktobra. Prvi je bio u avgustu. Tada sam vam prvi put predstavila svoje fotografije i, još važnije, tada sam prvi put uopšte fotografisala. 

Nikada mi to nije bilo zanimljivo, sve dok nisam shvatila da ne mora da se samo zumiraju latice cveća, na kojima su kapljice rose, kada se to radi.

To - je dosadno.

I onda sam shvatila da sve što želim od fotografije je da hvatam lepe trenutke. 

Vi ovde kroz prozor vidite zalazak sunca iza zgrada. 

Ja vidim školski dan, i pokušaj tajnog hvatanja trenutka, a da me profesorka ne uhvati kako mašem kamerom ispred prozora. 

Ima nešto u zalascima sunca što govori da će sve biti u redu. Nešto smirujuće. 

Ili sam to samo ja... 

Postoji jedno mesto u mom gradu, u samom centru, pored reke. Noći na tom mestu ništa ne može da zameni. Ni Central Park u Nju Jorku, ili gradski trg u Rimu. Predpostavljam da svako u svom gradu ima takvo mesto. Koje nije isto danju i noću. 

Možda je to zato što sam starija, ali sada više uživam u mračnim, misterioznim noćima. 

Misterioznim. Glupa reč. Ili je ja makar ne volim. Kliše mi je. Ali, u ovom trenutku, ne znam kako bih drugačije opisala noći kada si tinejdžer. Ne istražene, zabavne? Neka druga reč?

Da li sam ikada spomenula da živim u starkama čim osvane prvi topao dan posle duuuge zime? Duge. Pa sve do sledeće. Jednostavno volim starke, okej? And there's nothing we can do about it. 

Kada su ove slike nastale bila je uveliko zima. Ne-starke period. Sestra i ja smo izašle u tipa deset uveče napolje, samo da bi se slikale. I ceo poduhvat se odvijao tajno, jer smo bile bez jakni na minus..nešto stepeni. To je bilo jedno od zabavnijih slikanja u poslednje vreme. 

Da li samo ja polako postajem opsednuta malim tetovažama? Nije kao da me brine da će sve da krene sa malim, nastavi sa velikim i završi se time što ću da zaboravim boju sopstvene kože! 

Ovaj.. kao što sam rekla, nije da se brinem... 

Elem, tada smo našle i sliku koju su napravile Dove Cameron i njena drugarica, kada su uradile matching tattoos, pa smo rekreirale uz pomoć... crne hemijske? Lejm A F. Ali koga briga. 

Da li vam nekada dosade ove odjave? 

Meni uglavnom ne, ali sada me iskreno, najiskrenije, mrzi da se odjavljujem, jer nemam pojma šta bih rekla. Ne znam šta bih vas pitala. Kako vi provodite kraj zime...? Ne? 

Ma, nebitno... 

Do sledećeg puta! 

N.