Point of view - brand new photos bby

Jedna potpuno random činjenica. Upravo je pola deset uveče, a ja se na sav glas derem Hey Violet - Break My Heart  i samo je pitanje trenutka kada će mi neko ući u sobu i gađaće me viljuškom u glavu. Da, toliko lepo pevam, deco moja. 

Elem, za današnji post imam jedan od onih kakve jaaaako volim. Pojma nemam zašto. Ali volim da se bavim fotografisanjem, tako da ćete to, hteli, ne hteli, morati da gledate na mom blogu još neko vreme. Sada je krenulo moje voljeno proleće (kada to kažem, uvek se setim jednog lika iz Zvončice, kom je proleće takođe omiljeno godišnje doba), tako da sam dobila neku posebnu inspiraciju. 

Primetićete do kraja posta da će biti mnogo fotografija neba i sunca, jer sam prosto opčinjena činjenicom da više nema onih tmurnih oblaka. Koji će da se pojave sutra ponovo, jer najavljuju kišu, ali dobro, nema veze sad. 

Ove dve slike su slikane u školi, kada smo tri dana radili projekat za neko takmičenje, pa smo dve drugarice, jedan tip iz treće godine i ja pravili prezentaciju u biblioteci, umesto da idemo na časove. Neću da lažem, to su bila baš zanimljiva tri dana. 

Ovo je sam fotografisala kada sam bila u selu. Tamo sam bila čitava dva dana, od kojih je jedan i po padala kiša. Ali za vreme ta dva sata, kada je bilo lepo vreme, drugarica i ja smo se fino islikale na svim mestima koje smo pronašle da su dobra za slikanje (a.k.a. sva mesta u mom selu, iz nekog razloga).

A ovde imamo Bucka i moju nogu. Bucko je porodično kuče u selu, koje je nešto najfinije i najveća dušička koja postoji. Fight me.

Inače pozdrav za moje omiljene, raspale starke, koje su lepo upale sa leve strane. 

Hajde da nastavimo sa životinjama. Why not? 

Upoznajte našeg papagaja. Nisam njegov najveći fan, iako je on... ona, šta god... očajnički trudi da mi se dopadne. Ili sam ja makar ubeđena u to. Ali tako mi s stalno visi na glavi, u tanjiru, na nogama kad sedim... smarač. 

Dobro... nije smarač. 

Toliki. 

Još jedna slika iz moje škole. Ah.. prednosti kada ste na četvrtom spratu većinu dana. Malo je mutnjikava, jer je slikana kroz prozor, čisto ako se neko pita. 

Ovo sam slikala kada smo se drugarica i ja vraćale iz škole. Ovakvu fotografiju želim da napravim već dugo, dok su bili oni kišni dani, jer mi je mnogo kul kada se od reflekcije svetlosti na putu napravi ovakva duga. Tako da sam zaustavila pola saobraćaja, sine moj, da bih ja lepo dobila svoju sliku. I kažite, zar ne izgleda stvarno moćno?

Ovo su tehnički slikale moje drugarice, ali ispalo je toliko kul, tako da sam morala da ubacim. Te noći smo bile na krovu neke zgrade u centru, tako da je cela atmosfera na fotografiji ispala stvarno moćno. 

Ova je poslednja, majke mi! 

Još jedna slika neba za kraj. Da li ste provalili da nekada napišem slika, a nekada fotografija? Iako znam da je pravilno da se kaže fotografija, sviđa mi se ovako da menjam. 

O, inače, ovo je slikano iz mog dvorišta, čisto ako se neko pita. I bio je jedan od prvih prolećnih dana. 

Da li sam vas smorila sa nebom u ovom postu? Nema mi pomoći, okej? Tako je lepo vreme uticalo na mene. Nateralo me je da idem naokolo sa telefonom i škljocam. Ovo nije ni polovina onoga što sam ja ustvari fotografisala ovih dana. U svakom slučaju, kako vam se čini? 

Do sledećeg puta!

N.