Gettin' out of my comfort zone - soooo this happened..

Opa, prošli post je ima skoro 100 pregleda. Nisam sigurna kako to da shvatim, s obzirom na temu posta... ali ono, izgleda da vam se dopalo kako se blamiram. It's fine with me. 

E ajdemo sad sa tematikom ovog posta. Dakle, juče se desila ta dugoočekivana life changing (skoro) stvar. Takvi događaji u životu sa sobom vuku toliko neprospavanih noći i razmišljanja koja počinju u 90% slučajeva 'Šta ako...'.
Zašto se to dešava? Jer smo pre neke velike promene u našem životu u nekoj vrsti metaforičkog balona. To čudo se zove zona komfora. Po definiciji, zona komfora je psihičko stanje kada se osećamo najsigurnije. Kada smo u zoni komfora uvek igramo na sigurno, radimo ono što nam je poznato i što volimo.

Zvuči dobro, a?
Postoji samo jedan problem... Vaša zona komfora će vas ubiti.
Ako vi konstantno radite svari gde se osećate najsigurnije, bez da preduzimate rizike, isprobate nešto novo i nastavite da živite (svesno ili podsvesno) u strahu, porazmislite gde će vas život odvesti? Da li ćete se sa osamdeset godina prisećati kako ste u toplini doma sedeli i blejali na telefonu ili kako ste onaj put smogli snage da prvi put progovorite sa osobom, koja vam je kasnije postala jedna od najboljih prijatelja?

Ljudi upravo zbog tog usranog straha propuštaju prilike da urade nešto što su oduvek hteli, pa se posle kaju. Kajanje je najgori deo kod ostajanja u zoni komfora. Osećaj da si mogao da uradiš nešto više sa sobom, ali nisi, jer si se plašio.

• Nisi otišao na more, jer imaš strah od odlaženja iz kuće. 

Tako si propustio nezaboravnu nedelju, izpunjenu zabavom, novim mestima, drugim ljudima i jakom energijom.

• Nikada nisi smogao snage da se javiš osobi koja ti se sviđa, jer se plašiš negativnog odgovora. 

Tako si izgubio možda šansu da imaš još jednu divnu osobu u svom životu.

Šta se mene tiče, ta rečenica bi glasila ''Nikada nisi obojila kosu u drugu boju, jer si se plašila reakcije okoline.''. Samo što ja nisam dozvolila da ona dobije svoje ''Tako si propustila...''.
Toliko dugo sam htela da promenim boju kose. Samo što mene nisu privlačile normalne boje, kao što su plava (blondi) ili crna. Ja bih više volela zelenu ili roze. Ali ona koja mi se najviše dopadala bila je svetlo ljubičasta ombre kosa.

Tako da se ovo desilo:

Ne mogu da verujem da sam stvarno ovo uradila. Da, ofarbala sam se u ljubičasto. To je bio ogroman korak u mom izlaženju iz zone komfora. Da je bilo teško, naravno da jeste. Ne deluje tako, ali odluka da potpuno promeniš svoj izgled ume da bude jedna od težih u životu. Od trenutka kada sam zakazala farbanje, toliko puta mi je palo na pamet da pozovem frizerku i otkažem termin. Da joj kažem da ja ovo ne mogu, nisam dovoljno hrabra da preuzmem ovakav rizik.

Sa jedne strane, farbanje kose u retardiranu boju ne deluje toliko strašno. Kosa k'o kosa, jaka stvar. Sa druge strane, tu su uvek razmišljanja kako će me od sad ljudi gledati? Šta ako me osuđuju? Šta ako pomisle da sam sektašica? Šta ako se više ne sviđam onom dečku? Šta ako se pokajem posle što sam ovo uradila? ŠTA AKO...?
Srećo, još jedno 'Šta ako..' pitanje će da te ili ubije ili otera u Toponicu.
Pa šta ako te ljudi osuđuju? Šta ako misle ko zna šta o tebi? Da li te zaista toliko zanima njihovo mišljenje? Šta sad, nećeš noćima da spavaš, jer te neko čudno pogledao na ulici? Bič pliz.

Je l' se tebi sviđa? Uradi to. Šta te briga šta ostali misle. Oni koji te stvarno vole, ostaće uz tebe, pa makar i obrijala potpuno glavu i probušila sedamnaest pirsinga. Ostali mogu slobodno da se teraju.

Sa takvim razmišljanjem sam ušla u taj salon i uradila ono što sam toliko dugo htela. I pogodite šta? U životu nisam dobila toliko pozitivnih reakcija na nešto. Na instagramu su mi se javljali ljudi sa kojima nisam tri reči progovorila u životu, samo da mi kažu koliko im se sviđa ova promena.

Moja poenta je da nikada ne smete da dozvolite da vas mišljenje drugih ljudi natera da ne uradite nešto što stvarno želite. Ljudi će uvek da pričaju, naravno. Makar i da budete najsavršenija osoba na svetu, naćiće se neko ko će da vas osuđuje, na primer, zašto što ste protraćili ceo život zbog želje da ništa ne pogrešite.
-------------------------------------------
Tako da opušteno, živite život po sopstvenim pravilima. I bežite iz svoje zone komfora što brže možete. Ne idite baš na samoubilačke misije, ali počnite malo da rizikujete. Ništa neće da vam fali. Dobićete samo mnogo zanimljivih priča i uspomena. I promise. 

Do sledećeg puta!

N.