ako se lepo brineš o stvarima, one traju

,,Da li ste ikada bili toliko srećni, da ste došli do toga da se pitate kada će prestati i onda polako krenete da strepite sve više od tog trenutka?''

Makar jednom ste pomislili - 

• Doći će dan kada će prestati da me voli. 
• Doći će dan kada ćemo izgubiti kontakt i postaće samo prijateljica koju sam nekad imala. 
• Doći će dan kada ću se samo prisećati ovakvih večeri. 

Ali zašto? Zašto tako negativno? Jer tako mora... To svi kažu. Magija prestane posle godina veze. Prijateljstva zamru posle srednje škole. Više nema izlazaka. An so on. 

TEBRO, ZAŠTO? ZAŠTO JE TO TAKO?

Znate zašto? 

JER DOPUŠTAMO DA TO BUDE TAKO. 

Stvari stoje ovako. Većina problema dolazi iz naše glave. I obrni okreni, nakon što prođemo ceo lanac ishhrane tražeći krivca, vremenom, doći ćemo do sebe. Kraj priče. Sećate se mog posta o perspektivi? Odatle sve polazi. 

• Kako gledate na stvari. 

A onda i 

• Kako se brinete o stvarima

Zapravo je vrlo jednostavno. Pojasniću vam sve, ako se usudite da ostanete sa mnom do kraja posta. 

Da li želim da vas okrivim u ovom postu? Apsolutno. I sebe takođe. Jer smo svi makar jednom bili krivi za ovo. 

Evo vam recimo jedna priča iz mog života. 

Znate kako je ceo život sada prešao na poruke. Mnogo je lakše da samo pošaljemo nekome poruku, čisto onako reda radi, nego da ga pozovemo. Pa imam novosti za vas. Uglavnom su lakše stvari više kakane. Ne znam za vas, ali krećem stvarno da volim taj termin. 

Elem, moja sestra ima običaj da me pozove tako u sred dana, čisto da proveri kako sam. Popričamo malo, prepriča mi ona šta ima kod nje, ja joj prepričam šta ima kod mene, uglavnom se dogovorimo kad ćemo da se vidimo i to je to. Zvuči jednostavno. E pa znate, prvi put kad me je tako random pozvala sam se stvarno zbunila. Očekivala sam da joj nešto treba. Ali zapravo je zvala da vidi kako sam, kao da je najnormalnija stvar na svetu. I jeste. Makar bi trebala da bude. Ali meni nije, jer nemam običaj da zapravo održavam kontakt sa ljudima. Iako mi jeste stalo do njih, nemam običaj to da im pokažem. 

Znate, počinje nova decenija za manje od mesec dana. I čak iako ne verujem u novogodišnje odluke, prošla sam razna sranja u poslednja dva meseca da mi treba svež početak. Niko nije savršen, znate. Ali poenta je raditi na svojim manama. Želim da se u novoj godini više brinem o ljudima koje volim. 

,,Ako se brineš o stvarima one traju''

Mrzim rečenicu 'Život nas je odveo na sve različite strane.'. Nije vas, srećo, život odveo. Sami ste to uradili. Život nam je onakav kakvim ga mi učinimo. Snovi se ne ostvaruju kada se ne trudimo dovoljno. 

Jedna od mojih najbližih drugarica živi u drugom gradu, tako da se ne viđamo više od par puta godišnje, therefore, nismo konstantno upućene u svaki deo života one druge. U poslednje vreme sam je izbegavala, jer sam izbegavala svet i nisam želela da objašnjavam onima koji me ne viđaju svaki dan. 

To volim kod takvih osoba. Što koliko god vremena da prođe, bićemo bliske no matter what. Malopre sam joj poslala 'i miss u', jer se konačno osećam kao da sam spremna da guram dalje. Postoji malo ljudi do kojih mi je stvarno stalo, a ona je jedna od njih. 

Nije strašno javiti se nekom posle sto godina. Ne verujem u ono 'Ne javlja se on meni, neću ni ja njemu. Da želi da me čuje zvao bi me.' Ali ti želiš njega da čuješ, a ne zoveš ga. Šta ako je to i u njegovoj glavi? 

,,Nije sramota pokazati da ti je stalo'' 

Zaboravljamo koliko mali znaci pažnje znače. Koliko prijaju. Koliko je lepo zagrliti mamu i tatu, ili drugaricu u školi iz čista mira. Koliko je lepo sesti i popričati sa bakom i dekom, eto tako, iz čista mira. Koliko je lepo reći dečku iz čista mira da ga voliš, iako znaš da zna, ali eto, kao podsetnik. 

Male stvari mnogo znače. 

• Poruka
• Poziv
• Zagrljaj
• ,,Javi se kad stigneš''
• ,,Ponesi jaknu''
• ,,Kako si?'' 
• ,,Nedostaješ mi'' 
• Poljubac
• Ubran cvetić
• Kad ti neko sedne na noge da ti ih zgreje (at this time of year, nema boljeg znaka pažnje)
• ,,Pomislila sam na tebe kad sam videla ovo...''
• ,,Hoćeš jednu slušalicu?''
• ,,Šta misliš o ovome...''

Jedna od mojih omiljenih stvari koje moj dečko ima običaj da radi je kada sedimo tako i ćutimo, gledamo film, radimo dve potpuno različite stvari u tišini, on kaže ,,Bebe?'', i kada se odazovem odgovori ,,Ništa, samo da ti čujem glas.''. Male stvari mnogo znače. 

Ajde da u novoj godini širimo ljubav. Da oprostimo. Da probamo da razumemo. Da cenimo ono što imamo. Nije teško. Probajte. 

Do sledećeg puta

N.