2019. RECAP - Ljudi moji, koji kRASTAVAC

Recap cele godine radim od prve srednje, tako da ako vas to zanima kojim slučajem, samo napred:

--------------------

2017. - OVDE

2018. - OVDE

--------------------

E sad, proučavanje čitave godine na ovaj način za mene će da bude emocionalni rolerkoster, tako da sam počela pisanje posta mesec dana ranije. 

Stvar je u tome da svake godine kažem da je ovo bila najluđa godina do sada, koji kkk - i tako dalje, ali to je zato što vam se život stvarno okrene na glavačke kada krenete u srednju školu. Kao da je pre toga sve nevino i onda kao da nas neko baci u haos, pa parola snađi se. Period kada se svi menjaju and so on. 

Ako mi ne verujete, pustiću vas da uporedite 2017. i ovogodišnji recap. I mislim da će sve biti vrlo jasno. 

JANUAR

Overall, bila je dobra godina za šminku. I upped my game i stvarno sam ponosna na to ekšli. Ali da, ovo je bio moj prvi pokušaj sa šminkom (bukvalno dve senke i hajlajter, samo što izgleda pet puta komplikovanije for some reason), a ova slika je tu 60% u čast mojoj tirkiznoj kosi. 

------------------------------------------------

Inače, da li sam to samo ja ili sada svaka druga riba u gradu ima ovu boju kose??? Čim sam se izvukla iz onog zelenog haosa, počela sam da viđam devojke sa tirkitznom kosom svuda(aaaa). 

------------------------------------------------

Takođe sam odlučila da svu svoju životnu frustraciju iskalim na kosi, tako da sam izmenjala sve nijanse plave za dve nedelje. 

Ahhh, predstava.
Ovo je, dragi moji pilići, jedan perioD u mom životu. Samo sekund da vidim šta sam u recapu za 2018. pisala u decembru, pošto je sve nekako povezano.
Riiight.
Okej, pa sve u svemu, ako ste pratili moj blog u tom nekom periodu skontali ste da je bilo mnogo izlaženja iz zone komfora. Glumila sam u predstavi - who'd know? Takođe sam imala major heartbreak krajem januara. E to je bila neverovatna lekcija i prekretnica za mnoge stvari, što se kasnije ispostavilo neophodno.

-------------------------------------------------------

Can we just take a moment here for a good-ass life lesson???

Ako sam nešto naučila ove 2019. godine, to je 

,,...DA SE SVE DEŠAVA SA RAZLOGOM. TAČKA."

Čak iako vam trenutno ne deluje tako, postoji razlog zašto se neki haos dešava u vašem životu. Sve na kraju postane dobra lekcija, tako da nemojte da se ikada pitate ,,Čime sam ovo jebeno zaslužila?" ili zašto je to tako, jer ćete kad tad da saznate. Obećavam. 

------------------------------------------------------

A da, takođe sam provela ceo januar sa svojom opsesijom Mamma Mia filmovima, i završila seriju Mistresses. Bukvalno sam bila opsednuta soundtrackom iz oba filma, da se razumemo. Savršen letnji film, nema šta. 

FEBRUAR

Ponovo major izlaženje iz zone komfora, veliki plan za ovu godinu, kao što se da primetiti. Putovala sam sama u Beograd, sama se vraćala, i nije bilo loše iskreno. I dalje me je držao taj polu-zimski cozy period. 

Takođe OGROMNA OPSESIJA ŠERLOKOM. Imam i čitav post o tome, stvarno sam uživala u toj seriji ceo mesec, u toj meri da sam je naučila napamet. 

I naravno, počela je duuuuuuga opsesija Supernaturalom. Sledećih par meseci će biti all about that shit which I still love and adore. 

Oooo i prvi put sam otišla na klizanje. Time je bila popunjena moja bucket lista za zimu, da se razumemo. Ništa više mi nije trebalo. 

Ovaj mejkap ne izgleda toliko šiti dok se ne udubiš. Generalno nije loše ispalo, ali mi je stvarno zabavno da upoređujem svoj mejkap skills tada i sada (although, ni sada nisam na nekom zavidnom nivou, ali je svakako napredovalo tokom godine).

---------------------------------------------------------------------------------

Za ovaj sledeći deo ćete da mi zahvalite. Ovo su slike iz posta koji nikada nisam napisala, a davila sam se u ovim umacima za čips celog februara. Jedan je sirasti umak, sa mlekom i kačkavaljem iz kesice, a drugi je jači umak sa začinima i lukom. Prvi je prilično jasan, samo pomešate mleko i sir i istopite, a što se drugog tiče, potrebni su vam kisela pavlaka, majonez, beli luk u prahu, i sad šta nađete od bosiljka, origana, bibera, mirođije itd. Svi sastojci su odokativni, tako da miksajte po ukusu. Nema na čemu.

---------------------------------------------------------------------------------

-----------------------------------------------------------------------------------

MART

Ah, mesec šminke i zelene kose. Tada sam isprobavala sve moguće načine da se izvučem iz tirkizne boje. I pošto sam isprobala sve (BUKVALNO SVAKI TRIK NA INTERNETU), evo odmah ću vam dati savete iz prve ruke, ukoliko se ikada nađete u situaciji da treba da ispirate farbu. 

• NAJBLAŽI NAČIN - Vitamin C 

Meni je recimo tamnu teget vratio na svetlo tirkiznu. Takođe mi je plavo-sivu, vratio na ful blondi. Tako da ukoliko imate manji neki problem, vrlo je moguće da će da vam ga reši potpuno. Ali ostatke tirkizne nije mogao da ukloni ni u ludilu. Dakle, mešavina vitamina C u prahu i običnog šampona.

• SREDNJA VARIJANTA -  Skidač farbe za kosu (Haircolor Remover)

Ja sam koristila Colorista Loreal Remover, koji je napravljen za te retardirane boje kose i jeste jača varijanta od vitamina C, ali spaljuje kosu, da je nemoguće da ga koristite bez da posle držite maske i ulja satima. Takođe, nije mi skroz rešio problem sa zelenom, ali jeste više od vitamina C.

• NAJJAČE REŠENJE - Blanš 

Ovde postoji i blanš kupka, koju možete da probate ukoliko vam je cela kosa blajhana, ali sa mojim balajažem nisam baš mogla kući da eksperimentišem. Tako da sam otišla i izblajhala se ponovo, postala plavuša i zelena je nestala.

U svakom slučaju, počela sam sa ovom varijantom, posle jednog tretmana sa vitaminom C. I bavila sam se zelenom kosom sledeća tri meseca.

 --------------------------------------------------------------------------------

Takođe, ceo taj mesec sam merkala Soph x Revolution Extra Spice paletu, koja stojim iza toga da je najbolja paleta za početnike. Upravo jer ima mnogo nijansi (većinom nosivih) i senke te slušaju. Ovo zvuči mnogo glupo, ali da li vam se ikad desilo da pokušavate da izblendate dve boje i jedna od boja samo nestane. Da je kvalitet loš do te mere da se pigment potpuno izgubi. E ja ludim od toga. Zato je ova paleta fenomenalna, jer se boje lako blendaju i nadograđuju. Ah, i dalje je moja omiljena. 

Takođe sam umirala da uradim ovaj sunset look, gde se boje pretapaju da od žute do crvene i ova paleta mi je ispunila želju. 

O i bila sam potpuno opsednuta ovom emisijom. Bila mi je toliko inspirativna i zanimljiva. Bukvalno me je jebena Kloi Kardašijan naterala da počnem da vežbam prvi put u životu. I bilo je stvarno zabavno. Jes da je trajalo dve nedelje, dok je nisu ukinuli sa Fox life-a, ali bože moj, i to je nešto. 

------------------------------------------------------------------------------------------

APRIL

 

Ovo mi je bio prvi look u aprilu i definitivno bih trebala da poredim na svojim smokey eye makeup skills. S DRUGE STRANE, na ove oblačiće sam stvarno ponosna. To mi je i dalje jedan od omiljenih mejkap lookova koje sam uradila ove godine. Hvala @lukayamilica (a.k.a. Đumbir) na večitoj inspiraciji.

I još jedan stvarno dobar mejkap look sa šišmišima. Hvala Niki Tutorials na inspiraciji, obožavanje za tu ženu. 

• Sva tri looka su rađena sa Revolution Extra Spice paletom, koju sam spomenula malopre. Što samo potvrđuje činjenicu da ti nije potrebna preskupa šminka da bi dobio kasvetne eye lookve, samo je poenta pronaći kvalitetne senke. 

A daaaa, u aprilu je bila i naša ekskurzija. E to je bilo.... zanimljivo. Išli smo na Zlatibor, kao najnebitnija stavka u celoj priči sa ekskurzijom, ali bitno je da nam je bilo... zanimljivo. Ostaćemo na toj reči. A posle su usledela tri dana pakla za naše društvo, tako da je taj period bio malo zajeban sve ukupno. Ali na kraju nije ispalo toliko loše. 

-----------------------------------------------------------------------------

Takođe, morala sam da ubacim pesmu koju sam otkrila tad, jer mi je postala jedna od omiljenih.

----------------------------------------------------------------------------------

MAJ

Oh, boi. 

I sve je počelo ovako... 

Dobro dakle, prvi maj. 

Dan kada sam ispunila stavke na svojoj 2019. bucket listi (a.k.a. pojela šećernu vunu, vozila se na ringišpilu, provela celu noć napolju i imala bonfire sa prijateljima), zamalo umrla u sred noći u tuđem dvorištu u sred ničega i upoznala svog sadašnjeg dečka. Bio je stvarno zabavan prvi maj, da se razumemo. 

Ovo je možda i jedini kasvetan polu horor mejkap koji sam uradila od početka godine, tako da here it is. 

E sad, ironično, posle takvog prvog maja ostatak meseca je bio relativno dosadan. Polako smo prihvatali tog lika (pod tim mislim na mog dečka, s tim što nismo bili zajedno tad) u društvo, jer je ista budala kao i mi, pa znate, što da ne. Takođe, tada je počelo njegovo bespomoćno muvanje. Zapravo počelo je pola sata nakon što me je upoznao, ali onda se nastavilo sledeća tri i po meseca. E to je jedna Priča (sa velikim P).

Sve u svemu, jako miran mesec koji me je izgleda pripremao za JEBENI EMOCIONALNI ROLERKOSTER SLEDEĆA TRI MESECA.

Sve u svemu, završila sam mesec farbanjem u plavo i time sam obeležila početak leta. 

JUN

*POČELA SAM SVOJ LETNJI VIDEO*

Od 1. juna do 31. avgusta sam snimala sve genijalne trenutke ovog leta. I naravno, video je počeo na jezeru, jer je celo leto bilo upravo tamo. Čuveno jezero...

Oke, dakle, početkom juna su bila dva dana Naisusa, što je pa tek bilo zanimljivo, tako da ako želite da čitate o narkomanima i ispalama od tad, prebacite se na OVAJ post. Još jedna stavka sa moje bucket liste je ispunjena.

Oooo, ovo je bilo zapravo jako slatko. Našli smo maminu staru kutiju iz perioda kada je bila tinejdžerka i iskopali gomilu postera, slika, dnevnika, crteža and so on. 

Moja nova opsesija je postao film Call me by your name, kao jedna od najlepših ljubavnih priča. Pure love. 

U jednoj sceni Eliov otac govori o ljubavi kakvu su imali on i Oliver, i kaže kako su retki ljudi koji makar jednom u životu nađu tako nešto. Zapravo, želim ceo post da napišem na tu temu. Jer nikada nisam mislila da ću doći ni blizu toga. Ipak... 

I naravno još jedan mejkap look inspirisan Đumbirkom. Ikona šminke, hvala. 

A onda je došao 23. jun, koji je bio jedan od najboljih dana ovog leta. Tada je bio koncert Tropico Benda, za koji se skupila neka čudna ekipa. Ali je ispalo da smo se svi toliko dobro uklopili, da smo posle koncerta, u dva ujutru otišli kod jezera, opičili muziku da trešti iz kola na kojima smo otvorili sva vrata da bi se čula glasnije, blejlali smo tamo, pevali, igrali kolo, gledali zvezde, padali, smejali se... i bilo je stvarno zabavno.

Sledeća tri dana su bila moj detoks za dušu. Dečko moje sestre je, pre nego da se preselio kod nje, živeo u kući van grada, koja je relativno blizu našeg čuvenog jezera. A moj sadašnji dečko, koji me je u to vreme još muvao, mu je komšija tamo. Tako da smo nas četvoro proveli te dane zajedno i sada, kada razmišljam o njima, shvatam da sam upravo tada bila istinski srećna. Nisam morala nikom da se pravdam, nikome ništa da objašnjavam, samo sam uživala u vremenu koje smo provodili zajedno, potpuno otsečeni od sveta.

Do kraja juna sam uglavnom izlazila po Keju centru, blejala sa društvom i generalno se osećala slobodno. Nešto kasnije u toku leta mi je moj deka rekao jednu rečenicu koja mi je i dalje u glavi. 

,,Otvorio ti se put i sad samo lutaš''

To je rekao jer nikad nisam bila kući ta tri meseca. I uživala sam u svakoj sekundi toga. 

Poslednjeg dana juna smo moja sestra, njen dečko, njeni roditelji i ja otišli u selo kod naših rođaka, što je bilo divno samo po sebi. Uživala sam u vremenu sa porodicom, onim velikim ručkom. Moja tetka je tada rekla da nam je merak da jedemo zajedno, jer smo porodica. Ne znam zašto, ali ta rečenica mi je ostala u sećanju.

JUL

Jul smo moji roditelji, moja kuma (/komšika/sestra od druge majke) počeli sklapanjem bazena u našem dvorištu. Nismo ga imali prošle godine zbog jebenog vremena, tako da sam se radovala tome ovog leta. 

U tom periodu sam dobila gramofon (i hvala maminom kolegi na mojoj prvoj, ličnoj ploči) i počela sam da gledam Friends. 

Sve u svemu, počela je sezona izlazaka, blejanja na Keju, u bazenu, filmova i spavanja na terasi. 

Još jedan od najboljih dana tog leta je bio 7.jul. Opet se skupila ona ekipa sa koncerta i otišli smo (naravno) na jezero. Bilo je mnogo muzike, pevanja, sunčanja na travi, košarke, piva, smeha.. A onda smo skakali u jezero. Sve je počelo tako što su momci hteli da hlade gajbu piva u vodi, jer je bilo hiljadu stepeni, pa su poskakali unutra, a onda smo i mi, obučene, za njima. Tako da smo posle legle na dok i sušile dupiće i sve svari koje su bile na nama jer smo bile potpuno mokre. To veče smo proveli sedeći u gepeku kola moje sestre i njenog dečka, slušali još mnogo treš muzike i gnjavili se sa lutalicama. 

I onda je krenuo malo zajeban period tog leta. U suštini, sve je počelo noći između 11.-og i 12.-og jula, kada sam prespavala kod sestre. To sam radila često tada, jer ona živi bliže centru nego ja pa mi je lakše bilo da posle izlaska dođem kod nje. Te noći smo sedeli do pola osam ujutru, igrali karte, ja sam urlala sa terase jer sam izgubila partiju... Bili smo celu noć na video četu sa tim dečkom, jer smo se svi stvarno zbližili u to vreme. 

Sve u svemu, tim danom je postalo sve drugačije. U sledećih nekoliko dana sam ponovo otišla na jezero, napravila delimično sranje, preplakala dobar deo, majka me je izbacila iz kuće (ne toliko dramatično, samo smo pukle i ona i ja u tom trenutku) i ja sam izašla u centar, posle čega sam ponovo otišla kod sestre. A onda smo se vratili na jezero i tog dana sam zapravo napravila najveće sranje tog leta. 

E sad... Trebalo mi je nedelju dana da shvatim šta sam napravila i naravno da sam odmah počela da radim sve samo kako bih popravila to. Ne znam kako da zahvalim mojoj sestri i njenom dečku tu, jer da nije bilo njih, sve na dalje bi izgledalo mnogo drugačije. 

U suštini, imali smo plan na kome smo radili, a u međuvremenu mi je došla familija iz Beograda, pa je sve postalo malo komplikovano, ali na kraju, smo uspeli za dvino čudo. 

U međuvremenu, bila je TNC žurka, koncert Klinca, na koji sam išla sa drugaricama i Anom, koja je vodila blog ovde i bilo je genijalno. Potpuno smo pokisle na tom koncertu, ali, iako je bilo užasno kratko, stvarno je bilo zabavno. Tu negde je bio i Amfi i koncert Sare Jo, na kom se moja drugarica onesvestila i skratila nam život za dve godine. Tako da, dobar period za muziku (kao i celo leto uostalom). I bilo je još izlazaka, sleepovera, movie nightova i tako dalje.

AVGUST

Ahh, još dva dobra mejkap looka. Ustvari prvi je dobar, drugi onako - ALI PRVI, neverovatno sam ponosna na taj, možda mi je čak i jedan od omiljenih. E on je rađen novom paletom, koju mi je kupila strina. U pitanju je Revolution x Tammi Tropical Carnival paleta. 

Onda je bio Pantelejski vašar, na koji sam ponovo išla sa društvom i sa Anom, što je prošlo super, kao i svake godine. Osim što sam htela da ispovraćam celu večeru posle od onih kamikaza, tako da je to bio cirkus sledećeg jutra kod drugarice, ali sve u svemu nije bilo loše. 

Sredinom meseca je moja baka odlučila da svoj jubilarni sedamdeseti rođendan proslavi onako, na veliko, što bi se reklo, pa je pozvala celu familiju u kafanu, što je bilo divno. A meni je posle bilo još bolje, jer sam se utrapila kada su moja sestra i njen dečko vozili njegove roditelje kući, tako da sam mogla da idem da vidim lika sa kojim i dalje, u tom trenutku, iz razloga nepoznatom svima oko nas, nisam bila zajedno. 

Ukoliko ste čitali moj post o osećanju leptirića u stomaku, onda znate da sam u nekom trenutku spomenula ovaj citat: 

,,Jednog dana će te neko zagrliti toliko čvrsto, da će se svi tvoji polomljeni komadići vratiti tačno na mesto."

Te večeri sam konačno shvatila šta ta rečenica znači. I bio je potreban samo jedan zagrljaj kad smo se videli... 

E onda sam se vratila na jezero, ponovo. Naravno. Okej. Dakle, drugarica i ja smo otišle kod treće drugarice, kojoj smo služile kao zamorčići, jer je vežbala da radi nokte, tako da sam tada ujedno i dobila svoje prve veštačke nokte u životu (molim vas, neka to zvuči dramatično).

(jedna od omiljenih slika ovog leta, koja je nastala potpuno slučajno)

Rekla sam da se tog leta sve dešavalo na jezeru, tako da smo se tamo, 13. avgusta, konačno smuvali. Čoveče, koliko mi je to bilo čudno da napišem. Takođe, ja sam njega poljubila. Okej, morala sam to da napišem, jer je i to izlaženje iz zone komfira, molim lepo. Ali bio mi je merak da ja to prva uradim, jer je on muvao mene tri i po meseca (i gomilu puta pokušao da me poljubi). Sve u svemu, stvarno dobra (ubila sam se smišljajući  odgovarajući pridev, okej?) tri dana. 

(Ovo je moja tikva koju sam donela do Niša čak sa Zemunske pijace. Toliko o tome.)

Ljudi kada bih mogla da vam dočaram koliko je zapravo ovo leto bilo savršeno. Znam da zvuči užasno ljigavo kada to kažem (verujte mi, osećam krindž), ali zapravo sam ovog leta bila istinski srećna. Ne mogu da se setim kada sam se pre toga osećala toliko slobodno i ispunjeno. 

A da, ona slika gore je nastala dana kada smo moja sestra, njen dečko, moj dečko (ha, konačno) i ja seli u njihov auto i vozikali se ceo dan naokolo. Blejali smo po šumama, slušali treš muziku, njih dvoje su nas u jednom momentu ostavili kod raspadnutog hotela i otišli na sat vremena (samo iskoristite maštu ako vam ništa nije jasno.....), tako da smo skontali da može dobar horor film da se snima tamo. 

A ova slika je slikana poslednjeg dana leta. 31. avgust na jezeru. Poslednji letnji zalazak sunca, koje sam jurila tri meseca. Poslednji snimci su bili sa proslave mog 17. -og rođendana. Poslednje strane su bile ispisane u sveščici u kojoj sam pisala ceo haos osećanja i svaki trenutak za pamćenje. I ne bih menjala ni jedan. Ni sekundu. Jer da nije sve bilo onako kako jeste, i da se nisu sva sranja izdešavala, propustila bih jednu od najboljih stvari koja mi se ikad desila. 

SEPTEMBAR

Ovo je slika sa stvarno dobre večeri na Keju, koju nisam mogla da ne ubacim

Pa, krenuli smo u treću godinu. I tih mesec dana zaključile da je mnogo mirnija nego obe prošle. Nedostajalo mi je snimanje doduše, navikla sam da stalno imam kameru u ruci, i definitivno mi je falio tempo koji sam držala tri meseca, jer sam odjednom bila primorana da se smirim. 

Nastavila sam da jurim zalaske sunca, doduše. Slikala sam ih svaki put kada sam ih uhvatila. Prelazim sad kroz Gugl slike i kontam da je bio relativno dobar mesec. I dalje sam stalno bila sa društvom i dečkom, izlaske sam smanjila na minimum doduše, ali je bilo okej. Sve dok nije počelo da bude loše... 

OKTOBAR

I tada je sve počelo. Kako je septembar odmicao imala sam sve više mučnina i malaksalosti. Sve dok se početkom oktobra nisam srušila u kupatilu i povraćala vodu. Da vas ne zgađujem dalje, poenta je da sam svoj život potpuno poremetila tog leta, jer sam imala ludački tempo, gde me nikad nije bilo kući i prestala sam da jedem. Postajala sam sve mršavija, ali sam odlučila to da ignorišem i dovela sebe do toga da mi je mučnina postala prirodno stanje i povraćalo mi se na samo razmišljanje o hrani. 

Imala sam poremećaj u ishrani. 

Volela bih da ga ne mračim mnogo u ovom postu, tako da ako vas zanima više o tome, imate OVAJ post. Skraćeno je da je ta fizička slabost u meni izazivala i psihičku slabost takođe. Bila sam na korak do depresije, kao i na korak do anoreksije. 

Mada i dalje nisam shvatala sve dovoljno ozbiljno. Samo sam znala da moram da se povratim, jer sam se osećala neverovatno loše. 

Jedan od boljih dana tada je bio kada sam odlučila da mi se moja soba smučila takva kakva jeste i odlučila sam da je preuredim potpuno. Tako da smo celu jednu subotu dečko i ja proveli praveći novi raspored u mojoj sobi i krečeći zid. Pošto mojima nije palo na pamet da nam pomažu, tako smo se lepo mlatili sami sa sobom i to je do danas bio jedan od najboljih dana posle kraja leta. 

Takođe sam probala da se ofarbam u sivo, očajnički misleći da će te promene koje sam forsirala moći da mi poprave stanje u glavi. Iako ne ide to baš tako... 

A da, što se sive kose tiče, meni je ispala plavo. Plavo kao nebo plavo. Tako da, ako planirate da se farbate u sivo, učite iz mojih grešaka i pročitajte ovo: 

-----------------------------------------------------------------------------

Kratak čas kosologije koji ne morate da čitate osim ukoliko ne želite da se u nekom momentu ofarbate u sivo: 

,,siva kao boja je kombinacija određenih količina plave, zelene i crvene. U bočici farbe koju kupite, ako radite kućnu varijatnu, dobićete veći procenat plave i zelene. I u kombinaciji sa vašom žutom kosom, dobićete sivu. UKOLIKO NEMATE ŽUTU - TOPLU PODLOGU, odnosno imate belu kao moja malenkost, dobićete plavo-zelenu kosu. Iz prostog razloga što nije imalo šta da neutrališe te pigmente. To je ono što vam niko ne kaže pre farbanja u sivo, tako da nadam se da će vam možda nekada biti od pomoći.''

-----------------------------------------------------------------------------

Naravno, poludela sam, isprala sivu i vratila se na OG plavu. I tada sam skontala da je plava kosa, kosa mog života. Ne znam iz kod razloga, ali osećam se najbolje kao blondi. To je bilo krajem meseca, tako da sam se tih nekoliko dana, kada sam naučila da cenim svoju plavu kosu, osećala malo bolje. U međuvremenu smo išli i u Beograd sa školom, gde stvarno nisam htela da idem, jer mi se generalno nije izlazilo iz kuće, ali nije ispalo toliko loše na kraju. 

NOVEMBAR

Sve se nastavilo i u novembru, s tim što je postalo još gore. U tim trenucima, kada sam se osećala kao da se raspadam, konstantno mi je u glavi bila misao 'Bićeš okej, bićeš okej, imaš ljude koji te vole, koji ti čuvaju leđa, na koje možeš da se osloniš.' i to je bila jedna od stvari koja me je još držala. Ali desila se svađa sa jednom od mojih najbližih drugarica, što je pokrenulo lavinu drugih stvari i sve u svemu, postalo je još usranije. 

 verovatno poslednji horor mejkap ove godine

Ta dva meseca bila sam raspadnuta. Nije bilo prijatno da se bude u mom društvu ni najmanje. Bila sam stalno po lekarima, stalno depresivna, svaki dan mi je bio sve gori. Pretpostavljam da je za našu vezu to bio pravi test. Pokušavala sam da ga odgurnem od sebe, jer nisam mogla da podnesem činjenicu da ga činim toliko tužnim kad me vidi takvu, ali nije hteo ni da čuje za to. Uvek mi je čuvao leđa i gurao me napred, kroz ceo taj period. Bio je jedina osoba koja je mogla da me nasmeje. I trpeo me je kroz sve moje nervne slomove, plakanja, urlanja, plakao je sa mnom, pričao da sam dovoljno jaka, bodrio me... To je nešto što nikada neću moći da zaboravim. Voleo me je kada ja nisam volela sebe. 

 Takođe mi je bilo simpatično koliko su mi zapravo ove slike poznate

Krajem meseca sam polako uzimala svoj život nazad. Počela sam borbu sama sa sobom i gurala dalje na sve moguće načine. Čistila sam sve što mi je stajalo na putu da ponovo budem srećna. Iako je treća godina... mračnija (to je jedini termin koji je opisuje) od prve dve, biće okej. Moje četiri čuvene drugarice i ja smo kao grupa prošle kroz razne stvari tih meseci, ali izvlačimo živu glavu i teramo dalje. 

Takođe moje veštine sa mejkapom su se dosta popravile u odnosu na januar, tako da sam ponosna na to. Ovaj look je takođe rađen sa one dve palete koje sam već spomenula gore. 

I polako ali sigurno, bila sam opet okej. 

Uspela sam. 

DECEMBAR

Čoveče, osećam se kao da je mesec počeo pre sto godina. Sredina decembra je dok ovo pišem, i kada pogledam ponovo na taj period, osećam se dobro. Jer sam izdržala i izvukla dosta lekcija odatle. Mnogo sam naučila o sebi kroz ta dva meseca i sada mogu još jača da otpočnem dovu deceniju. 

Ovo je zapravo mejkap look koji je rekreirala neka devojka prateći video Niki Tutorials i koristeći tačno te proizvode iz videa. A celokupna cena je bila 1000$. I onda sam se ja tako zainatila i htela da dokažem da mogu da napravim prilično dobar posao sa pet puta jeftinijom šminkom. Naravno, njeno je mnogo bolje, ali suština je da može da se dobije manje više isto sranje za manje para. 

A da, još u novembru sam počela da gledam Dynasty, fenomenalnu seriju na koju sam potpuno navučena, rimejk serije iz osamdeset i neke. I takođe sam se potpuno navukla na igricu Lilly's Garden, izuzetno glupa igrica, ali ne mogu da prestanem da je igram, tako da se večito dečko i ja trkamo, ko je prešao više nivoa. Ne može da ti se ne uvuče pod kožu, tako da je igram po ceo dan dok gledam ili Dinastiju ili mnogo Božićnih filmova sa Dive i iz video kluba na tv-u, kao i svake godine. 

O i juče (14.-og at this moment) smo okitili jelke, tako da sam skroz u Božićnom raspoloženju. Takođe sam našla savršen recept za toplu čokoladu. Isprobavala sam ih mnogo početkom meseca i skontala sa čim je nabolja. Tri glavna sastojka su cimet, šlag i vanila, a za ostalo iskoristite maštu.

A da, lastly, ošišala sam se. Vreme je za novu godinu.
________________________________________

Ovaj post nisam tradicionalno objavila 31.-og, jer nisam napisala ovaj deo - zaključak ili šta već, tako da kasnim par dana. Ali u suštini, to je moja godina u kratkim (da, baš...) crtama. Znate da vam želim srećne praznike i dobru 2020., tako da nema potrebe tu da se proseravam.

Do sledećeg puta! 

N.