Mellowcent

Olaaaa, weirdosi. Šta ima? Okej, pojma nemam kako hoću da počnem ovaj post. Ali to je i cela poenta ove rubrike. Da lupam gluposti i pišem o random stvarima. Dobrodošli.  Prva stvar koja mi pada na pamet, o kojoj ŽELIM da pišem, je moja nova, novcata opsesija. Yaaaz.  Očajne domaćice Pre nekoliko nedelja, kada su mi ponovo otkazali sve serije na tv-u, a ja sam navikla da mi nešto tandrče u pozadini, samo sam pustila Fox life. I delovalo mi je sve normalno. Dok se nisam zapravo okrenula prema televizoru. I videla babu koja otvara zamrzivač. ... U kom je njen bivši muž.  ... Mrtav.  I naravno, serija mi je odmah delovala retardirano.  I zaklela sam se da nikada neću da je gledam, jer izgleda bolesno.  I.... pogodite šta?  Skraćeno, ne mogu da prestanem da je gledam već danima, tako da sam odgledala dobar deo pete sezone na tv-u, pa sam posle prešla onlajn da gledam sve ispočetka i sad sam na trećoj sezoni. Jej.  Da rezimiramo:  Ova serija je

Opa, ovo je prvi dupli collab na mom blogu. S tim da sam oko 50% ustvari sigurna da je 'dupli collab' uopšte validan izraz. Dopustite da vam pojasnim malo. Ovo je zajednički post sa još dve osobe, a ne samo jednom, kakve sam inače radila. E tako. Jasno sad? Jeste.  Dakle, ovog puta sam sarađivala sa Anama (jedva sam čekala ovo da napišem, iskrena da budem), koje su obe među moijm omiljenim blogerkama. I naravno, kontam da svi znate na koje osobe mislim, ali radi formalnosti:  Anastasija sa bloga -The Girl Named Ana I Ana sa bloga - Jednostavno Ana A to što se osećam kao izrod u ovom collabu (Nina, drago mi je), to je već neka druga tema.  Naravno, znate koliko ih obe obožavam i koliko su im blogovi genijalni, tako da ne moram da vam kažem da ih zapratite, jer to već naravno radite.  E sad, Ani je pre neki dan palo na pamet da, pošto sve volimo da komentarišemo muziku, uradimo specijalan post na temu ovogodišnje Evrovizije, gde je svaka izabrala po pet z

Jedna potpuno random činjenica. Upravo je pola deset uveče, a ja se na sav glas derem Hey Violet - Break My Heart   i samo je pitanje trenutka kada će mi neko ući u sobu i gađaće me viljuškom u glavu. Da, toliko lepo pevam, deco moja.  Elem, za današnji post imam jedan od onih kakve jaaaako volim. Pojma nemam zašto. Ali volim da se bavim fotografisanjem, tako da ćete to, hteli, ne hteli, morati da gledate na mom blogu još neko vreme. Sada je krenulo moje voljeno proleće (kada to kažem, uvek se setim jednog lika iz Zvončice, kom je proleće takođe omiljeno godišnje doba), tako da sam dobila neku posebnu inspiraciju.  Primetićete do kraja posta da će biti mnogo fotografija neba i sunca, jer sam prosto opčinjena činjenicom da više nema onih tmurnih oblaka. Koji će da se pojave sutra ponovo, jer najavljuju kišu, ali dobro, nema veze sad.  Ove dve slike su slikane u školi, kada smo tri dana radili projekat za neko takmičenje, pa smo dve drugarice, jedan tip iz treće god

Ukoliko ste prvi put na mom blogu, onda vam verovatno ovaj naslov deluje potpuno nebulozno. ALI (krećem stvarno da volim tu reč), ako me pratite već neko vreme, onda znate da za moj blog ne zna niko iz mog privatnog života.  Pa, dobar deo vremena sam i ja tako mislila... Hajdemo redom sad.  Prvo odgovor na pitanje ' Zašto, majke ti, nikom nisi rekla da pišeš? '. Odgovor na to je koliko jednostavan, toliko i nije. Pretpostavljam da sam želela svoje mesto na internetu, gde niko neće da zabada nos. Mellowcent je moj onlajn dnevnik, koliko god to retardirano zvučalo. I ne bih se osećala prijatno da recimo moja mama ili tetka iz Makedonije uđe i vidi šta šta ja to pišem.  A i ljudima je teško objasniti šta ustvari radiš kada si bloger. Ima toliko stereotipa, da su blogerke praznoglave i nafurane. Kada kažeš da si bloger, svi nekako zapostave činjenicu da si ti i pored toga samo osoba . Osim toga što svoje mišljenje i stavove deliš sa svetom na internetu. 

Uuuh, stvarno je prošlo mnogo od mog poslednjeg collaba. Duševno me mrzi da pogledam kada je bio poslednji, ali činjenica da ne mogu da se setim, nekako govori sama za sebe.  Ovaj post je collab sa Šehadom, sa bloga  Adda's life , koja mi se javila pre neki dan sa idejom da uradimo zajednički post. Međutim, to naše pričanje o postu se pretvorilo u priču o Wattpadu, pa o gomili random gluposti, tako da sam skontala kolika je devojka kraljica i ako je već ne pratite - idite sad, odmah, zapraite je, jer je njen blog genijalan i ona je fantastična! Dakle, skontali ste po naslovu o čemu je post, da ne dužimo više, idemo odmah sa listom. 1. The End Of The F***ing World Gospopde pomiluj.  To je reakcija koju imate kada odgledate prvu epizodu.  Ja u životu nisam gledala nešto čudnije, više uznemirujuće, bolesnije I retardiranije.  Ako niste upućeni, ja sam često na Instagram profilu @showconfess, na kome ljudi pišu svoja mišljenja o serijama, flmovima, glumcima i tako

Legenda kaže da negde na svetu postoje osobe koje vole fiziku... Pa, u mom starom odeljenju u osnovnoj ih nije bilo. E sad, ne mogu baš da krivim fiziku za sve. Jedan dobar uticaj na našu kreativnu mržnju imala je zapravo i naša draga nastavnica. Šargarepica, kako smo je zvali. Takođe smo je zvali i Seksi-Jeksi. Da pojasnim, žena ima šezdesetak godina, malecka je, debela i ima narandžastu kosu.  Da ne skrećem mnogo sa teme, poenta je samo u tome da je nismo mnogo voleli, a još manje njene testove.  Naš raspored u osnovnoj bio je tako da mi imamo fiziku ponedeljkom i sredom. I ona je nama kasvetno žena zakazala test za sredu, tako da smo mi hladne glave došli u ponedeljak u školu, sve je bilo super, dok ... Dok nije došlo drugo odeljenje, koje je imalo čas pre našeg, i reklo nam da sada imamo test.  Naravno, niko normalan nije učio, jer smo imali još čitava dva dana za to, tako da je tu krenula panika.  Imajte na umu da se to sve dešava u pola devet ujutru, a

Priču možete pročitati OVDE . Da odmah završimo sa tim, jer znam da ću da zaboravim da vam ostavim link, ako to ostavim za kraj teksta. U životu nisam bila ovoliko nervozna (a Jelena mi je predavala fiziku (ispričaću vam jednom zašto je biti nervozan na njenim časovima sveopšta pojava)). Ne mogu da verujem da je onoliko ljudi dobro odreagovalo na post u kome sam pisala o tome kako želim da objavim svoju prvu priču na Wattpadu.  Vau .  Stvarno se nadam da će vam se onda priča i dopasti, jer danas, na petak 13 . (zvuci fanfara i bubnjeva iz 'Šreka' u pozadini) sam je konačno objavila .  Pa.. prvo poglavlje za sad.  Čoveče, imam toliko toga da vam napišem. Uvek kada pišem postove, osećam se kao da se spremam da pričam sa društvom, a ne zapravo kucam neki tekst. Pojma nemam zašto.  Ovo je dakle COVER za priču:  Priznajte da se niste mnogo iznenadili kada ste videli tirkiznu kosu... Znam vas u dušu. A ako se stvarno niste iznenadili, znate i vi mene.

Liii, prošli post je bio jubilarni stoti na mom blogu. Objavila sam sto postova do sad? Ludilo. Pa, sto jedan je omiljeni broj moje sestre, tako da bi i ovaj post trebao da bude poseban. Kinda .  Iskreno, pojma nemam koliko će da bude poseban, ali jeste jedan od onih postove koje sam jedva čekala da napišem.  Dakle ovaj post će da bude o potcenjenim umetnicima . Odnosno muzičarima koji su fenomenalni i koji zalužuju mnogo veći broj pregleda i fanova. Da bar imaju mene kao agenta, koliko ih promovišem kod polovine ljudi koje poznajem... grdne pare bih zaradila.  Elem, idemo redom. Hey Violet Ana sa bloga Jednostavno Ana   je kriva za ovo. Odmah da se zna. Naravučenije, Ana, kraljice, hvala ti kao bratu što si mi ih otkrila!  U pitanju je bend čiji su se članovi menjali tokom godina, ali sada ih ima četvoro, čini mi se. Mada ih je bilo petoro u trenutku stvaranja njihovog poslednjeg albuma.  U svakom slučaju, njihove pesme... njihovi tekstovi... Ja sam op

Zdravo. Nije da u ovom trenutku (ili bilo kom drugom) mogu da smislim kasvetniji početak posta. Jer ovo nije jedan od onih postova kakve sam pisala danima. Nedeljama. Šta god.  Ovo je najiskreniji tekst koji mogu da sastavim... ili moram da sastavim... isto dođe. Jer mislim da neću moći da nastavim sa blogom ukoliko sada ne progovorim iskreno sa vama.  Već nekoliko minuta iščitavam prošli pasus i nemam pojma kako da nastavim sa tekstom. Nisam sigurna ni šta tačno želim da napišem ovde. Samo mislim da dugo na blogu nisam samo pisala šta osećam. Poslednjih meseci  su mi svi tekstovi monotoni i... bez emocija. Ne znam da li ste primetili to, ali znam da ja jesam.  Pre dva dana (6. aprila) sam završila priču na kojoj sam dugo radila. Knjigu... nazovite to kako vama odgovara. To bi bila moja druga ozvaničena, originalna priča. Ne izdajem ih ili tako nešto, samo pišem. Jer volim to da radim. Moje knjige (čudna reč) su do sada pročitale samo dve moje drugarice. N