Mellowcent

Znate, nisam morala mnogo da razmišljam o današnjoj temi. Znam tačno koji je to bio dan, datum, trenutak.. sve. Jer sam baš tad, u tim kolima, dok sam gledala kroz prozor mislila 'Well.. living my best life'. U drugom gradu, daleko od svih.  //Trenutak kada si bila potpuno zadovoljna svojim životom / (ova slika je nastala te večeri) Čudno je koliko zapravo volim Beograd. Niš je moj rodni grad i obožavam ga, ali nekako uvek imam osećaj kao da Beograd ima neko posebno značenje za mene. Nisam čak ni sigurna zašto, ali prosto, kada sam tamo osećam se.. kao kod kuće.  Zadnjih par puta kada sam bila u tom gradu uglavnom sam išla sama, bez roditelja, i vreme provodila sa porodicom koja živi tamo. A taj osećaj nezavisnosti i potpune kontrole dok putuješ sam je jedan od najboljih osećaja ikada.  Trenutak kada sam bila neopisivo srećna i najzadovoljnija svojim životom dogodio se letos. Tetka, sestra i ja smo se vraćale kući posle dana provedenog u Ušću. ...

Nikad brže napisan post.. Da, prvo sam napisala post, pa kraj, pa uvod, a još uvek ga nema naslov, ali biće i toga uskoro.  E sad idem ja lepo da razmenjujem kuknjave sa drugom o mojim nesuđenim momcima i njegovim skoro pa devojkama, jer šta drugo bi radili u pola 12 uveče, a vi uživajte u nastavku teksta (srce emoudži).  //Situacije koje su te naterale da plačeš od smeha /  1. Moj tata i glasovna pretraga Ja sam ovu situaciju danima oplakivala. Pre par nedelja uzeli smo neki novi tv paket, koji, između ostalih funkcija ima i glasovnu pretragu. I tako probudi se moj tata jedan dan, a ono rano jutro bilo, čovek na oči ne vidi i uzme on daljinski sa namerom da promeni kanal. Pošto je to bilo nekoliko dana od kad smo uzeli novi paket, još uvek mu je bila zanimljiva ta glasovna pretraga i on uključi to i pokuša da kaže 'Fox' (jedan od dva i po kanala koja se gledaju u našoj kući). Međutim, pošto se tek probudio glas mu je bio skroz promukao i uređaj je umesto ...

Pa.. obrisala sam upravo dva uvoda.  Okej, fuck this.. Neću da dužim sa uvodom uopšte, jer će i onako post da bude dug sam po sebi.  //Knjiga koja ti se dopala i ona koja nije /   Hajde prvo da krenemo sa onom koja mi se dopala.  Kris Makdžordž - Čik pogodi Ovu knjigu sam kupila kada sam bila u Beogradu, na sajmu sa školom. Uh.. kakav je to dan bio, majko mila. Možda bih i napravila storitajm o tome da nisu sve zanimljive stvari koje su se desile strogo poverljive. Kao .  Nebitno, skrećem s teme. Knjiga.. Dakle na tom sajmu sam jurila samo krimiće, jer su mi oni omiljeni žanr knjiga. Iz prostog razloga zato što se osećam stvarno kao Šerlo..či..ca- Šerločica, kada odmah provalim ko je ubica. Ranije sam pisala krimiće, tako da pretpostavljam da znam na koji način funkcioniše to u glavi pisca.  Imajte na umu da je ubica uvek onaj koji nije nimalo sumnjiv. On uvek ima skriveni motiv.  Dakle, u knjizi se radi o šestoro lj...

Pa da li mene neko zeza ovde? Da li je ovo realno? Znate... Ne mogu da verujem kako se tema ovih postova (određena mesec i po dana unapred, da se razumemo) nekako uvek poklopi sa mojim mozgom baš tog dana. Evo recimo, provela sam zadnjih dvadeset i pet minuta na glas prsujući zaljubljivanje, kraševe, osećanja, celu mušku populaciju, sebe, hormone.. DA LI JE MOGUĆE DA SADA TREBA DA PIŠEM O KRAŠEVIMA?  Znate šta? Možda ( verovatno ne ) budem sposobnija da zapravo napišem ovaj post kada se vratim iz škole, jer nešto mi se ne razmišlja sad. A i bus mi kreće za četiri minuta, so fuck it.  //Postuj o tvojim selebriti kraševima /  Pa, sada je 23:15, dakle ceo dan je prošao od ovog šarmantnog uvoda, ali mi je mozak u manje-više istom stanju. E sad zašto je to tako, ostaviću vas da nagađate, iako sam prilično sigurna da je sasvim jasno.  Dakle... selebriti kraševi. Ja sam, pilići moji, izgleda postala jedna jako.. ne, čekajte. Hajde prvo da razjasnimo. Ni...

Reč koja me danas opisuje je 'pogubljena'. Moje ime je Nina i ja sam potpuno pogubljena ceo celcati dan. Ako u ovom postu bude nekih rečenica ( upravo sam napisla 'pečenica' umesto 'rečenica' ) koje nemaju veze sa životom, nemojte da vas to čudi.  E sad pitanje je zašto mi je mozak na otavi poslednjih osam sati? Pojma nemam. Ako imate neke iole kasvetne ideje, feel free to tell me what is wrong with me today.  A sad, tema..  // Neko ko te fascinira i zašto /  Ovde mi padaju dve osobe na pamet, onako.. iz cuga, što bi se reklo. Pretpostavljam da se čuli za makar jedno od njih dvoje, ali ako niste, čekirajte njihovu muziku. Stvarno su dobri. No, krenimo redom:  Billie Eilish   Nisam ranije obraćala mnogo pažnje na ovu devojku, čak iako se čini da je pola sveta odjednom opsednuto njom i njenom muzikom. Što se mene tiče, ja sam bila ubeđena jedno godinu i po dana da je Bili Ajliš muško i to još da je neki tip na foru Džona Lenona....

Pomozi Bože na gramatici u naslovu.  Pa, pokušavam već jedno osam minuta da balansiram između gledanja filma, pisanja posta i čitanja 'Gorskog vjenca'. Deset ujutru je i moj vrat se potpuno ukočio. Za sada super početak dana.  Kada gledate u proseku 2 Božićna filma na dnevnom nivou, sa preko 25 filmova odgledanih od 17. novembra, gde su pritom 90% ljubavne limunadice, nemoguće je da ne razmišljašte o onome što je naša današnja tema posta.  / /Najbolji gradovi za proslavu Božića /  Znate u svim tim filmovima ljudi nekako magično završe baš u pravom gradu, koji je all about Christmas i odjednom im vrati prazničnu atmosferu u život. MO'Š MISLIT. Kako se uvek takvi gradići nalaze samo u scenariju ili eventualno u najzabačenijem kutku Sjedinjenih Američkih Država? Pa.. sve u svemu, morala sam da pročačkam malo po netu prošle nedelje u potrazi za nečim makar približnim. I ne toliko izvodljivim.. ali svejedno.  No, krenimo redom...  Selo...

Rekla bih da je simbolično što sam se vanzemaljski suzdržavala da ne poslušam ceo Holsin 'Badlands' album još u januaru, kada sam prvi put čula moj sadašnji omiljeni album 'Hopeless Fountain Kingdom', nego sam čekala do decembra, jer sam se vodila time da mi je godina počela sa Holsi i trebala bi da se završi njom.  I mogu vam reći, IT WAS WORTH IT. Imam već nekoliko opičenih favorita na ovom albumu i jedva čekam da napravim rezime svih 12 albuma iz ove godine, na kraju meseca.  A sad, tema..  //10 čudnih stvari o tebi /  Pre jedno godinu dana radila sam nešto na ovu foru.  Zašto se osećam kao da sam pisala to sa 13 godina, a ne 15? It's just... weird feeling. Ne znam kako da objasnim. Svejedno.. da se ne bih ponavljala, trudiću se da iskopam stvari iz malog mozga.  1. Koliko god me plašila ta činjenica, volela bih nekada da uradim nešto ilegalno. Pustite me da pojasnim, čisto da ne pomislite da sam psihopata. Mislila sam na stvari ...

Čisto informativno, da li neko od vas gleda seriju 'Lost'? Jer moj tata tera mene i mamu (ili njih dvoje teraju mene, not really sure) da gledamo prvu sezonu već jedno tri dana. Pa.. skoro smo je završili, ali ja i dalje ne kontam oko čega je cela frka. Nije toliko genijalna. Pretpostavljam da ću morati da odgledam sve, pre nego da donesem konačan sud (kako formalno, Bože)... Uf... današnja tema je ponovo trip down the memory lane , da li me zezaš..?  //Tvoja prva ljubav i prvi poljubac/ Deam.  Ovo bi trebalo da bude zanimljvo.  Mnogim ljudima su prva ljubav i prvi poljubac vezani za istu osobu. Vau.. koliko mi je čudno kada zapravo napišem 'prva ljubav'. Deluje toliko daleko sad, kada se prisećam te osobe. Verovatno ste shvatili da je to, dakle, kod mene dvoje ljudi. Pa.. krenimo prvo od... od one prve.  First Love.. Trenutno imam šesnaest, a ako ste približno makar mojih godina, onda se sećate čuvenog crtaća sa Ultre 'Princeze s...

Jučerašnji post sam vam pisala u neverovatno splasnutom (čitaj ' tragičnom ') raspoloženju i molila sam se da se danas, dok budem pisala ovo, osećam bolje. I uspelo je. Za ova dva dana sam naučila da, kada si jebeno DOWN , treba da radiš one stvari koje ti je ni najmanje ne rade u tom trenutku. **Izađi iz kuće **Reci izvini **RADI NEŠTO   **Ne sažaljevaj samu sebe **Šta god radila, nemoj da budeš sama  So--yea. Poslušala sam sopstvene savete i posle dužeg vremena, provela ceo dan sa svojim roditeljima. I bilo je stvarno.. lepo. I felt like a baby again. Što je dobra podloga za temu ovog posta.  //Tvoje najranije sećanje / Ne razumem kako se ljudi sećaju jednog jedinog najranijeg sećanja. Kako mogu da budu sigurni da je baš to njihovo najranije sećanje?  Okej, za ovaj post potrudiću se da se setim svojih što ranijih sećanja, jer pojma nemam šta se prvo desilo od toga...  Nije da mogu da se setim nečeg baš toliko konkretnog...

Pa, danas je čuveni 1. decembar. Iskreno sam mislila da ću se osećati bolje. Ali kada ti cela nedelja bude stvarno loša, teško je promeniti raspoloženje za samo nekoliko sati, koje si pritom proveo spavajući. Upalila sam Blogger jutros sa namerom da vam se izvinim što ipak neću raditi čelendž ovog meseca. Ali...  Pa recimo da mogu da nastavim da se durim i budem u depri, dok sama u mraku gledam 'Criminal Minds', ili mogu da ustanem iz kreveta i zapravo radim nešto.  Izabrala sam to drugo.  /Problem kod društvenih mreža. .// Dobar tajming za ovu temu. Stvarno volim kada se to desi.  Dakle.  God knows da stvarno volim društvene mreže. Instagram je izuzetno koristan, obožavam WHI, Youtube, Blogger.. ali. Zašto uvek postoji to ali? Znate, često se dešava da se u onim 'Kako se osećati bolje' tekstovima za jednu od stavki nađe 'Isključite telefon'. Razlog za to su društvene mreže. One, verovali mi u to ili ne, umeju stvarno da učine da...