Mellowcent

Jedna od stavki sa moje 2k19. bucket liste bila je ' Ići na rejv/koncert/muzički festival '. So I did.  Išla sam sa društvom na Naisus, što vam je rejv festival, dakle sa tehno tubc-tubc-tubc muzikom, di-džejevima i pijanim ljudima na poljani. Nemam pojma kako vam to zvuči, ali svakako je zanimljivo.  Ako nikada niste bili na rejvu, a kojim slučajem planirate, ovo su stvari koje treba da znate pre toga: Bićete okruženi ljudima koji su ili oduzeti od alkohola ili nadrogirani. Ili oba. Ukoliko je rejv na otvorenom (kao ovde na poljani), onda ćete vrlo verovatno da vidite random ljude kako pišaju. Takođe, nabacivaće vam se svaki drugi olešen lik, sa najglupljim mogućim forama. I imaćete definitivno priče da ispričate posle svima koji nisu vaši roditelji. O i ne čudite se ako naletite na osobu kako kežual povraća pored vas.  Što se mene tiče, vala bilo je zanimljivo. Bolje nego prošle godine, definitivno. Bilo je veće društvo i više stvari se desilo. Pre nego ...

Pre jedno tri-četiri godine sam otkrila da moja ujna zna da gleda u šolju. Ona je poreklom iz Makedonije, gde je živela malo manje od 20 godina čini mi se, i tamo ima veliku familiju. Tako da je nju njena tetka naučila, a ona je bila poznata po tome što je previđala sudbinu.  E sad, mogu da zamislim koliko samo skeptika čita ovo. Pretpostavljam da ne mogu da vas nateram da verujete da je bilo šta od ovoga tačno. Mogu da vam samo napišem svoje iskustvo, pa vi vidite šta ćete.  Elem, tako sam ja moju ujnu zadnjih nekoliko godina terala tu i tamo da mi gleda u šolju, samo što nisam obratila mnogo pažnje na to. Na kraju krajeva jeste mi sve bila zebancija.   I naravno, kako to obično biva, it's all fun and games until you fall in love. Tako sam počela sve češće da teram ujnu da mi gleda u šolju, jer me je prosto zanimalo šta će biti sa mojim tadašnjim dečkom and all that shit. I nekoliko meseci kasnije, kada su se neke stvari izdešavale, ja sam se tek tada ...

Ovaj post je već užasno DUGAČAK, tako da ne planiram da dužim mnogo još i sa ovim uvodom. Nadam se da će vam odgovori biti zanimljivi, s obzirom da su meni pitanja bila genijalna (potrudili ste se, hvala).  1. Koji ti je omiljeni ukus sladoleda 😂 Limun. Ali ne oni na štapiću Frikomovi, nego oni što se kupuju u poslastičarama (znate na koje mislim). 2. Najveći blam koji si ikada doživela Uhh... To da pitate moju drugaricu, imala bi stvarno težak izbor. A ja... Mislim da sam vam ispričala većinu svojih blamova. A ustvari, bio je jedan u Dm-u pre neku godinu. Nije najveći, ali poslužiće.  Dakle, bila sam sa dve drugarice u Dm-u i rekla sam u jednom trenuku svojoj bff da mi pridrži telefon, jer.. pojma nemam zašto, ali ona me tad nije ni registrovala i mahinalno ga je uzela. I mi kad smo izašle, ja provalim da ga telefon nema, pa je ona uzela da me zove, dok smo se vraćale u Dm, da vidimo da ga slučajno nije ostavila tamo.  O itekako je bio tamo. U rukam...

ŽIVELI TOPLI MESECI! Zbog njih ja tako sad mrtva ladna, u pola noći, mogu kasvetno da sedim u gaćama na terasi u XL majici. Verovali ili ne, ovo mi je hajlajt dana, jer se osećam kao govno već duži period. Sad da me pitate zašto, pojma nemam. It's just the way it is.  E dobro, sad pređimo na poentu posta. Da, pa... MOGU DA OBJASNIM, MAJKE MI.  Pre nego da umrete od smeha kada čujete od čega sam se napila, imajte u vidu da je prvi put kada sam probala alkohol bio Somersbi sad za Novu godinu. I čak sam i od toga dobila mamurluk sutradan. Tako da sam jako netolerantna (tako li se kaže? Ne razumem se u ovu terminologiju) na alkohol generalno.  Dakle, šta se desilo. Ako ste čitali određene postove na ovom blogu onda ste možda provalili da imam te četiri drugarice sa kojima tripujemo neki squadić. E pa jednoj od nas je bio rođendan 3. juna, tako da je to... moralo da se proslavi. Logično, jelda? I ona nas je tako kasvetno odvela u Karibik na picu, samo što nije...

Au čoveče. Ne mogu da verujem da je prošlo skoro godinu dana od svega... Razlog zbog kog pišem ovaj post je jer znam da makar jedna osoba koja će da ga pročita, imala je/ imaće nekad u životu prilično sličnu situaciju. Situaciju kada će odjedom najbolji prijatelji postati bivši ... Ovo se desilo pre skoro godinu dana, tako da sam prošla kroz sve žive emocionalne statuse, pre nego da sam ostala potpuno hladne glave, i mislim da je definitivno pravo vreme da pričam o tome.  Da bismo imali neki kasvetan pregled posta, podeliću ga u nekoliko delova.  Moja priča Već par minuta pokušavam da sklopim dve godine prijateljstva u par rečenica, ali ne polazi mi nešto za rukom. Okej, hajde da počnemo od glavnih aktera. U sedmom i osmom razredu imala sam dva dobra prijatelja ( da, to zvuči kao dobar početak ). Kako je vreme prolazilo, sve više smo se družili, i na kraju smo došli do toga da smo moja najbolja drugarica, njih dvojica i ja postali squad ( NE želite da ču...

U trenutku dok ovo pišem imam punih petnaest i po godina. Takođe sam prva srednje, još oko mesec dana. Mislim da je to prvo što bih trebala da naglasim, s obzirom na temu posta. Dakle, sve što će ovde biti napisano imajte u vidu da je proizašlo iz glave apsolutnog tinejdžera.  Poslednjih meseci sve više mi se javlja osećaj da zaostajem po pitanju veza. Znate... da kasnim. Nikada nisam imala dečka do sada. U životu sam bila zaljubljena samo jedanput.  Nije to zato što sam, na primer, aseksualna osoba, jer nisam, nije u tome stvar. Samo, nisam naišla na lika koja će mi se toliko dopasti da bih želela da budem sa njim. Imam toliko drugarica sa istim stavom kao i ja. Da smo htele da imamo dečka do sada, smuvale bi se sa prvim likom koji naiđe.  Ali kod nekih ne ide to tako. Šta me je uopšte nateralo na razmišljanje o ovoj temi?  Pa... momci.  Okej, storitajm, koji doduše možete i da preskočite, ali ne bi bilo loše da budete upućeni u nastavak t...