srećni ljudi pišu i piju čaj
14. oktobar 2019. ponedeljak Ovaj post još uvek nema naslov. Jer ne postoji ni jedan prikladan naslov za ovo što želim da pišem, a da nije zabrinjavajuć. Htela sam da u ovom postu pazim na svaku reč koju napišem, kako se neko ne bi trigerovao ili deprimirao dok čita, ali brate... Ovo je moj blog. I mogu da pišem šta mi je volja. Ako se raspadam, raspadaću se i ovde. Jer je u redu. I to je deo života. Celog leta sam samo zujala naokolo, bilo me je svuda, po svim koncertima, rejvovima, žurkama, stalno na Keju, skoro pa sam živela na jezeru sa društvom... kuća me nije videla. I tako, ljudi moji, sam poremetila svoj život za 180 stepeni. Kada sam bila gladna, trpela sam ili eventualno stavla nešto u usta čisto da zavaram stomak. Mnogo puta sam preskakala ručak, večeru, pojela jedva nešto ili jednostavno ništa. A trošila sam energiju konstantno. I bilo je fenomenalno. Imala sam stvarno dobro leto, puno smeha, pesama, zalazaka sunca, noćnih vožnji i neverovatnih uspomena. K