Mellowcent

Od mog prvog i poslednjeg Q&A posta je prošlo... dosta? Opa, šest meseci. E pa, ako je tako, da li ste raspoloženi za novi? Da li uopšte volite ovakve postove? Meni su iskreno stvarno zanimljivi. I za pisanje i za čitanje.  Hajdemo ovako, OVDE možete da pogledate pitanja od prošlog puta. Tako da budite ponovo kreativni, pitajte šta god vam padne na pamet.. Makar i bilo najškakljivije pitanje ikada (ovih dana sam upućena u takva pitanja, jer se samo od njih sastoji igranje 'istina izazov' sa mojim drugaricama u tri ujutru).  Da li sam upravo ubacila gif Dženifer Lorens? Ona je među prvima na listi glumica koje mi idu na živce. Podsetite me da vam nekada obrazložim tu listu, iako nema mnogo smisla. Deep down umem da budem stvarno hejter..  Do sledećeg puta!  N.

Nadmašila sam samu sebe. Za punih dvadeset četiri dana imam samo tri objavljena posta. Da li možete da zamislite onaj oskudan, tužan aplauz, koji dolazi od jednog i po čoveka, koji tapšu reda radi, u pozadini?  Sve što hoću sada (između ostalog, naravno) je da se vratim normalnom rasporedu pisanja postova. Hopefully, that will work.  E idemo sada sa petnaest pristojnih pitanja taga na koji sam upravo naišla, jer nisam mogla da se setim bolje ideje za comeback post.  1. Imaš li neki čudan nadimak kojim te samo tvoja porodica zove?  Jedan od čudnijih je što me tata zove 'žabo', još od kad sam bila u pelenama. Nisam sigurna od čega je to proizašlo, ali se iskreno nadam da mu nisam stvarno ličila na neku žabu, kada mu je ta ideja pala na pamet.  2. Koja je tvoja čudna navika?  Uspavljivanje uz uključenu seriju u pozadini, koju znam napamet, jer u većini slučajeva ne podnosim tišinu. Što važi jedino ako sam kući. U svim ostalim slučajevima, gde god drugde da

Opa, prošli post je ima skoro 100 pregleda. Nisam sigurna kako to da shvatim, s obzirom na temu posta... ali ono, izgleda da vam se dopalo kako se blamiram. It's fine with me.  E ajdemo sad sa tematikom ovog posta. Dakle, juče se desila ta dugoočekivana life changing (skoro) stvar. Takvi događaji u životu sa sobom vuku toliko neprospavanih noći i razmišljanja koja počinju u 90% slučajeva 'Šta ako...'. Zašto se to dešava? Jer smo pre neke velike promene u našem životu u nekoj vrsti metaforičkog balona. To čudo se zove zona komfora. Po definiciji, zona komfora je psihičko stanje kada se osećamo najsigurnije. Kada smo u zoni komfora uvek igramo na sigurno, radimo ono što nam je poznato i što volimo. Zvuči dobro, a? Postoji samo jedan problem... Vaša zona komfora će vas ubiti. Ako vi konstantno radite svari gde se osećate najsigurnije, bez da preduzimate rizike, isprobate nešto novo i nastavite da živite (svesno ili podsvesno) u strahu, porazmislite gde će vas živo

ŽIVELI TOPLI MESECI! Zbog njih ja tako sad mrtva ladna, u pola noći, mogu kasvetno da sedim u gaćama na terasi u XL majici. Verovali ili ne, ovo mi je hajlajt dana, jer se osećam kao govno već duži period. Sad da me pitate zašto, pojma nemam. It's just the way it is.  E dobro, sad pređimo na poentu posta. Da, pa... MOGU DA OBJASNIM, MAJKE MI.  Pre nego da umrete od smeha kada čujete od čega sam se napila, imajte u vidu da je prvi put kada sam probala alkohol bio Somersbi sad za Novu godinu. I čak sam i od toga dobila mamurluk sutradan. Tako da sam jako netolerantna (tako li se kaže? Ne razumem se u ovu terminologiju) na alkohol generalno.  Dakle, šta se desilo. Ako ste čitali određene postove na ovom blogu onda ste možda provalili da imam te četiri drugarice sa kojima tripujemo neki squadić. E pa jednoj od nas je bio rođendan 3. juna, tako da je to... moralo da se proslavi. Logično, jelda? I ona nas je tako kasvetno odvela u Karibik na picu, samo što nije moglo da

E dobro, ovomesečni album nije toliko razbio kao prošli, ali bio je svejedno genijalan . Prvo, En Mari je apsolutna i stopostotna kraljica. Ona je toliko badass i fearless, pa joj je i većina pesmama u tom fazonu. Ima toliko pesama sa fantastičnim tekstovima. Na vrhu liste sa '2002', koja mi je definitivno jedna od omiljenih. Cry Jedna od najboljih sa albuma. Ljudi moji, refren ubija i razbija. Kida i puca. Znači album počinje sa totalno badass (biće previše pominjanja ove reči u ovom postu) pesmom, kakva je i En Mari sama, tako da o čemu pričamo. 2% my lover, huh 98% was waste of time Ciao Adios Ovu sam najmanje slušala ovog meseca. Ne jer je pesma loša. Ustvari je bolesno genijalna. Već zbog toga što me je stvarno podsećala na prošlo leto (along with all of the songs from this playlist ). Znate kad jednostavno imate te pesme koje vas vezuju za jedan period i onda postaje nemoguće da ih slušate kada sve to prođe? Used to take me out,