Mellowcent

ugggghjhfčasdh.  Kako mrzim kada ne znam kojom rečenicom da krenem post. Okej, kažite. Slobodno. ,,Nina, ispala si iz forme. Sramoto za blogersku zajednicu.'' I tako dalje i tako bliže. Pa, sve što znam je da želim da ovaj post bude posvećen čitavom 'retro trendu' that's been going on lately. Od svih mukotrpnih trendova koje moramo da preživljavamo ( kao na primer zelene jakne sa vrišteće roze krznom od pre dve godine ), ovaj mi je zapravo zapao za oko. I to baš. Jer je potpuno drugačiji i skroz simpatičan.  Inspiraciju za čitav ovaj post sam dobila nakon što sam provela celo veče slušajući AC/DC, Nirvanu, Aerosmith-a, Kansas i tako dalje, sa svojim roditeljima. The thing is, moji roditelji su ceo život rokeri. Moja majka je doduše oduvek više volela Van Gogh, iliti srpsku rokenrol scenu, dok je moj tata voleo stranu i imao sobu punu postera ( što mi je to nešto poznato.. ) okorelih metal bendova. As for me, s obzirom da ja slušam sve živo, bilo je jelte ...

Da li sam to samo ja ili su zalasci sunca period kada ne možeš da se osećaš loše? Kroz koliko god usranih stvari da prolaziš, za vreme tih sat vremena dok nebo menja boje kao da sve na trenutak stane.  Dobrim delom prošle i pretprošle godine sam se bavila fotografisanjem. Kako su se beše zvali ti postovi...? Sećam se da sam imala celu rubriku na blogu posvećenu tome. Point of view , da. Kako bilo, poslednjih par meseci me to nešto nije specijalno zanimalo. Ali juče kada sam videla koliko je lepo nebo bilo nisam mogla da odolim, a da ga ne fotografišem.  Kako se vreme polako menja i sat pomera, poklopilo se da kada idem popodne u školu za vreme poslednjih časova se baš dešava taj golden hour. A kako sam ja na četvrtom spratu u centru grada, uvek imam savršen  pogled to. Ako uhvatite pravi trenutak, možete da imate potpuno poseban pogled na nebo u odsjaju prozora hotela Ambasador. Cela strana hotela koja je okrenuta ka centru je faktički staklena, a tačno naspra...

Pa pošto ste upućeni u moje fiks ideje, onda znate da moja kosa nikada nije normalne boje. Prvi put sam se farbala 16. juna 2018. ( to se bre i tačan datum zna ) i u pitanju je bio lila balajaž. E šta je sve ispalo posle toga.. to je haos. Sve što znam sada je da mi je kosa zelena. Toliko.  (jun 2018.) (novembar 2018) So yea, that's my hair. Or at least was my hair. Zrela je za novo farbanje, da se razumemo. Kao što rekoh, zeleno . Nekako mi kosa uvek završi zelena, ničim izazvana. Tako da razmišljam poslednjih nedelja mnogo o bojama i novim idejama, pa smo danas ovde kako bi vam pokazala svoje favorite i possible hair colors in the future.  Peachy Rose Gold  Ima mnogo roze varijanti na ovoj listi, pravo da vam kažem. Nekako sam se uvek nećkala za roze kosu, pojma nemam zašto. A jeste mi jedna stvaaarno velika želja. Samo nekako nikad nisam sigurna za nijansu.  Pink baby  Dakle, ono gore je više neka kajsijasta, topla ...

Well hello there.  Ya'll already forgot about me, didn't ya? Nije kao da vas krivim. I nije kao da se pravdam. Come on, bićete zaglavljeni sa mojom malenkošću ceo, celcijati decembar, so be ready. Zato sam tako čil sa novembarskim postovima. I od sad umesto 'čil' koristim 'zen'. Ako vas zanima zašto, obratite se Hajdu iz ' That 70's Show '. Znači, zato sam ovih dana tako zen oko postova. Jer će ih biti previše uskoro. Hopefully.  Dakle, today's babe is all about our favorite subject. Nove ideje za fotkanje. Puna sam novih ideja za slike konstantno, tako da bih mogla ovo i češće da radim, što da ne.  Krećemo odmah sa poentom.  Samo prvo sekundica da prebacim slike na laptop.  . Okej, spremna.  Small bean in a big world Iskrena da budem, ja imam par komada u ovom fazonu. Moja omiljena ovakva slika je jedna od letos, sa ljubičastom kosom, Beogradom i sunsetom. Elem, poenta ovih sličica je da izgledate kao turista i imat...

Pa, dobrodošli u moj jul. I možda eventualno delić avgusta. Dugo nisam radila post na ovu temu, jer sam zadnjih meseci slabo fotografisala. Što je tužno, pravo da vam kažem. Želim polako da se vraćam svojoj 'Point of view' rubrici. Jerrrr... why not?  U naslovu sam vam obećala sunsete, dobili ste sunsete. Obe slike su slikane istog dana, kada je nebo bilo rozikasto i u jednom od najlepših izdanja koje sam ikada videla. Vraćala sam se sa mamom iz Stop Šopa, kada je prosto porozilo i... i bilo kjut.  Oh, and then imamo moju malenkost u sred velikog Beograda. Slikano od strane moje sestre ispred Ušća (a.k.a. mog omiljenog šoping centra tamo). Slika mi se jako dopala, pravo da vam kažem. Tako tumblr wannabe. A i kosa mi je ispala fino ljubičasta. To je bilo takođe za vreme jednog od mojih omiljenih sunseta. Tog popodneva sam se osećala divno.  U to ime još jedna slika od tada. Maj sis je takođe na ovoj. Blurry love . Slikana od strane moje tetke, ...

Da li ste ikada pročitali naslov koji više vrišti urla ja ? Samo pitam..  Pre nego da počnem sa postom, imam još jedno pitanje. Koliko puta do sada je moj post krenuo sa rečenicom 'Ovo sam videla na We Heart It-u i izgledalo mi je genijalno.'? ... Znate šta? Bolje nemojte da odgovorite na to.  Ali da, ovo sam videla na WHI i ostala oduševljena. Tag  How I See Myself As A Fictional Character se trenduje među tekstovima na toj aplikaciji već danima i nisam mogla da odolim, a da ga ne uradim i ja.  Mislim da već kapirate poentu posta iz samog naslova, a ako ne, idite na WHI i tražite objašnjenje negde među tekstovima.  Ime:   Ebigejl Nisam morala mnogo da razmišljam o ovome. Ime koje mi se u poslednje vreme dopada iz nekog razloga je Ebigejl. To ime sam prvi put čula kad sam bila mala, jer je moj tata gledao seriju (trenutak za brzo guglanje imena serije) 'NCIS', a omiljeni lik mu je bila Ebi Šuto. Ebigejl iz te serije je luda kao st...

Ne mogu si pomoći a da ovaj naslov ne pročitam glasom Kuki Monstera u svojoj glavi. Sećate se Kuki Monstera, zar ne? Onaj plavi, dlakavi iz 'Ulice Sezam'? Taj lik.  Okej, nebitno. Ovaj post je dakle o, kao što ste i sami mogli da provalite, o šminci .  Kada sam bila mala stvarno sam volela da crtam. I dalje volim. Samo što se moje konstantno crtanje vremenom smanjilo, iz ovih ili onih razloga. Poenta je da sam se nekako prešaltovala na šminkanje. Dakle, svo to igranje sa bojama mi je uvek bilo prosto zabavno.  Mada, nisam ni znala koliko mi je šminkanje priraslo za srce, dok nisam bila promorana da ga ostavim na jedno dva meseca, zbog glupe infekcije oka. Ne pitajte... Ali, konačno sam se rešila svega toga, tako da je juče krenula * nova era šminkanja*.  Povodom toga, znate, jer je potpuno normalno da se tako nešto proslavlja, ovaj post će biti posvećen mojim omiljenim mejkap gurujima. U pitanju su tri devojke sa instagrama, koje imaju najja...

Jedna potpuno random činjenica. Upravo je pola deset uveče, a ja se na sav glas derem Hey Violet - Break My Heart   i samo je pitanje trenutka kada će mi neko ući u sobu i gađaće me viljuškom u glavu. Da, toliko lepo pevam, deco moja.  Elem, za današnji post imam jedan od onih kakve jaaaako volim. Pojma nemam zašto. Ali volim da se bavim fotografisanjem, tako da ćete to, hteli, ne hteli, morati da gledate na mom blogu još neko vreme. Sada je krenulo moje voljeno proleće (kada to kažem, uvek se setim jednog lika iz Zvončice, kom je proleće takođe omiljeno godišnje doba), tako da sam dobila neku posebnu inspiraciju.  Primetićete do kraja posta da će biti mnogo fotografija neba i sunca, jer sam prosto opčinjena činjenicom da više nema onih tmurnih oblaka. Koji će da se pojave sutra ponovo, jer najavljuju kišu, ali dobro, nema veze sad.  Ove dve slike su slikane u školi, kada smo tri dana radili projekat za neko takmičenje, pa smo dve drugarice...