Mellowcent

Ovaj post je nastao mnogo pre nego što je moj blog i bio uopšte u najavi. Naravno, listu sam sastavila na papiru (i u tadašnjem dnevniku), ali u principu, pametne stvari su izrečene tamo, pa rekoh, što da ih ne podelim sa vama.  Dakle, božićni duh je nešto bez čega nema Božića.  Mislim, faktički ima, ali ne onog pravog. Znate, onog koji čini da se stvarno osećate dobro. Kako bilo, ovo su saveti iz prve ruke kako da se ufurate u božićni fazon.  Božićne dekoracije ...se apsolutno podrazumevaju. Htela sam da svisnem kada mi je drug iz razreda rekao da neće da kiti jelku ove godine.  Ovo je, kao, prva stvar na svakom spisku božićnih to do stvari. Prosto i jednostavno, idite i nabavite jelkuu (iz špajza, sa tavana ili iz prodavnice, kako vam je volja). Ukoliko već imate jelku na sred dnevne koju niste raskitili od prošle godine (kao bivši kolega moje mame), onda makar zamenite ukrase.  Pozadina Promenite pozadine na laptopu, kom...

Svaki put kada uđem u sobu svoje najbolje drugarice, samo što me srčka ne strefi. Njeni zidovi su prazni. Kada kažem prazni, mislim da apsolutno nema ničega na njima. Ni postera, ni slika, ni fleka (čak ni to!). E zato je moja soba jedan veliki haos.  Pored toga što pišem po zidovima.  Nisam luda! Nisam luda, obećavam. Samo se ježim od praznih zidova. Nekako su mi previše kao bolnica.  Što se tiče evolucije moje sobe, ona je jedno vreme bila prekrivena posterima.  I kada kažem prekrivena, mislim apsolutno pretrpana. To je bila možda 2015.? Zidovi su mi bili neke lila-roze nijanse (što ne da sada ne ide uz moju ličnost, nego.. mislim, ne znam ko je birao tu boju). I onda ja lepo, prošlog leta (ono 2016.-e) odlučim da prekrečim zidove u belo i išaram ih.  Taj deo sobe ćete videti nekom drugom prilikom.  Ono što želim da uradim u ovom postu je da uporedim svoj zid 2015. i 2017. To je dakle onaj zid koji nije išaran. Samo prekriven glupost...

Ponekad ume da frapira ljude kada ih cimaš sa rečenicom 'Sada ću da te pitam nešto, ali moraš prvo da kažeš da.'. Ali to ponekad mora tako da se obavi, jer je taj zahtev odlazak u šumu po drvo. Pre par nedelja, kada je u mojoj glavi krenula jesenja sezona, sam odlučila da će moja glavna jesenja dekoracija u sobi biti golo, golcijato drvo. Ovo zvuči iznenađujuće perverzno, ali setite se da pričamo o drvetu . Faktički - grani. E sad, ja ne mogu da stvorim granu niotkuda, ne mogu da je rodim, tako da se postavlja pitanje - gde da nabavim glupavu granu? Ponekad u ovakvim situacijama odgovor vam se da sam od sebe. Kao na primer, setite se činjenice da živite pored šume. Drugo pitanje. Ko normalan bi išao sa mnom u šumu da tražimo olinjalo drveće? Par osoba mi je palo na pamet, tako da sam krenula redom. Na sreću prva je pristala. I na sreću, moja kuma, komšika, sestra od druge majke, osoba koju znam ceo celcijati život (jer je imala četiri kada sam se rodila), je lu...

Ranije mi je najvažnija stvar ikada bila kako mi izgleda soba. Soba . Zašto bi to ikada bila ikom najvažnija stvar ikada?  Ipak, cela ironija je u tome da mi sada soba izgleda bolje nego tad, a čak se ni ne trudim specijalno.  Za ovaj post imam neke savete za preživljavanje u sopstvenoj sobi. Hajdemo ovako. Ništa ne počinjite dok ne pustite neku muziku. Ja sam, recimo, ovih dana kompletno navučena na soundtrack iz filma 'Descendants 2'. Njihov album konstantno imam na repeat-u.  Guilty pleasure. Pustite svetlo u sobu! Prva stvar ujutru. Dižem venecijanere i puštam da sunce osvetli moj haos koji sam sinoć napravila. Prosto je poetično kako obasjava bačenu majicu preko monitora kompjutera.  Namešten krevet je već pola posla. Provereno. Ja volim da u sobi imam gomilu jastuka. Bukvalno mali milion.  Mali milion... Pošto je leto i napolju je objektivno 35 stepeni, a subjektivno osećaj kao da me afričko pleme kuva u...