Mellowcent

Ranije sam radila jedan post na ovu temu, kada sam tek krenula sa fotografisanjem random (primetili ste da volim tu reč?) stvari i trenutaka. Nisam profi fotograf. Nemam pojma sa fokusom, objektivima, nekim čudima... Slikam šta mi upadne u oči i hoću da ga ovekovečim.  Eto tako, to smo sad razjasnili.  Ovde imate neku finu, malu selekciju onoga što je upalo u moj objektiv ovih dana, meseci, čega već. Mada vi imate priliku da vidite mnoge te fotografije u mojim postovima. Ali evo, da posvetimo jedan poseban post samo njima.  Zaslužile su.  Mogla bih da krenem od ovog bundevka, bundevice, plastične Halloween bundeve, koju sam slikala kada smo bff i ja gledale 'Koralinu', pa smo napravile tu jesenju atmosfetu (jer smo tako Tumblr u pokušaju, molim vas). Čak možete da vidite i ovaj crni kabli od punjača za laptop po sred slike, jer bez njega to ne bi bilo to.  Ovde je ovekovečen jedan trenutak, jednog vikenda. Kišnog. Ubitačno-provala oblaka-kišnog. Da se pr

Ovo će da bude serija postova koju apsolutno možete da preskočite, ako ste u potrazi sa striktno stručnim temama i savršeno napisanim tekstovima. Neću se naljutiti.  Ponekad postovi jednostavno nemaju temu. Niti isplaniran tekst. Ponekad, sve što hoćeš je da pišeš o najnasumičnijim mogućim stvarima, apsolutno bez razloga, svrhe i poente.  E zato eto nama nove rubrike.  Čiste nasumične teme.  Kao ono što mi ovih minuta s vremena na vreme upadne u vidokrug. Uglavnom su to ekran laptopa, jer gledam u tekst dok kucam, a kada nije to, onda je ekran kompjutera jer paralelno pratim seriju. A kada nije ništa od toga, onda mi za oko zapadnu moji nokti.  Obično su crni, opšte poznata činjenica, ali sada su plavi. I to ne bilo koja plava. Da li ste gledali '13 Reasons why'?  E ta plava.  Poznata boja?  Da, znam. Hana Bejker je presekla vene dok je imala ovu boju na noktima. I takvim lakom pisala po kasetama. Da, tim kasetama.  Nemam suicidnih misli definit

Mislim da sam jednom spomenula da mi je omiljena reč na engleskom badass (i fantasize, ali to nema veze sa ovim postom). Kada pomislim na tu reč uglavnom mi na pamet padnu tri stvari.          Kompilacija slika sa 'WHI', na kojima su Tumblr poludeli hardcore tinejdžeri (pogledajte slike gore, da imate pojma o čemu pričam) Avril Lavigne iz 2002. godine Edgy stil Ranije nisam znala kako da objasnim svoj stil. Nisam rokerka, ni pankerka, gotičarka ni blizu, a roze princeza... pre bih da se junikorn ispovraća po meni. Iako nema neke razlike između ta dva...  E onda sam ogledala film 'Naomi and Ely's no kiss list'  u kom glavna likuša, Naomi, ima stil koji mi je toliko zapao za oko, jer sam pola filma bila u fazonu 'Hej, pa ja se tako oblačim.'.  Dakle, to je neki potpuno opušten, potpuno kežual, ali nekako badass izgled, koji vrišti 'Oblačim se kako hoću, and there's nothing you can do about it.'.  Tek tada mi je palo na pamet da &

Ono kad nađeš crtež sebe currently, dok na 'WHI-tu' tražiš like za novi post i budeš u fazonu 'Jao, eno me!'. I osećaš se super-spešl, iako duboko u sebi znaš da tako izgleda pola populacije kada je bolesna.  I da, znam da se 'bolestan' na engleskom ustvari piše 'sick', ali otkad sam videla ovu sliku, jednostavno je 'siq' postalo sastavni deo mog rečnika, kada obaveštavam ljude da sam bolesna, preko poruke.  Probajte da to promenite, nakon što pročitate komentar Kola Sprausa. Probajte, izazivam vas.  Kako bilo, prvi vesnik jeseni su slinavi nosevi i kašljanje, kada zvučiš kao da si pušio kubanske cigare u telu Dart Vejdera. I to nam je svima jasno tek kada se, i ove godine, tradicionalno, razbolimo, prehladimo, sve u svemu, nađemo razlog da ne izađemo iz kreveta.  Jesu li ove čupave punđe sastavni deo 'siq look-a'? Ozbiljno, sve slike na koje nailazim se sačinjavaju od persona sa messy bun-ovima.  Kako bilo, za d

Kada biste bili praznik, koji bi to bio? Okeeeej, priznajte da vas niko do sada nije pitao ovo. Samo priznajte. Niko neće da se uvredi. Ipak, to sam samo ja, koja je kao mala vežbala postavljanje nesvakidašnjih (glupih, sestro) pitanja.  Uglavnom tako odvalim nešto na šta, kada je reč o meni, već znam odgovor.  Ja bih bila Noć veštica. Iliti Halloween. Ovih dana svi oko mene pričaju Halloween, umesto Noć veštica, pa ostanimo u tom duhu. Mislim, kad je već cela priča oko toga potekla od mene.  Da li vi slavite Halloween?  Znam da mnogo ljudi kod nas to ne slavi, jer je u pitanju katolički praznik, ali ja, iskreno, na to ne gledam na to kao na nešto što bi ljudi shvatali toliko ozbiljno. Mislim, nije kao da se na sred dnevne sobe u slobodno vreme klanjam đavolu, tako da nije baš big deal što ja, kao pravoslavac, godinama sa društvom slavim Halloween. Kada smo bili manji, mi smo išli po kućama i skupljali slatkiše, a sada je to samo grupa tinejdžera koja se okuplja jedn

Nikada nisam razmišljala o mom automobilu iz snova. Jedino što od sedme godine znam da će da bude plav. Ta trajna odluka je doneta kada smo jednog dana mama i ja išle do njenog posla, da ona nešto uzme, ne znam ni ja, pa je usput povela i mene. I pošto ona radi u firmi automobila, bilo je mnogo modela u mnogo boja kojima se sedmogodišnja N. divila i trudila se  da slučajno ne izgreba neki.  Tada mi je mama pokazala neki model koji se njoj tada svideo, i pitala je me šta mislim. Bila sam u fazonu 'Nahh...' dok nisam videla taj auto u svetlo plavoj boji.  Taj trenutak je izazvao da mi godinama omiljena boja bude plava. U svakom slučaju, to me je prošlo. Ali ono što me nije prošlo su plavi automobili.  Kada devojka krene da vam priča o svom autu iz snova priznajte da vam prvo na pamet padne neki brzi, sportski auto. BMW, Audi, Mercedes i svi ostali iz spotova domaćih repera u pokušaju. Ne znam zašto, ali u mojoj glavi su takvi automobili uvek crveni.  E onda dođe

Ponekad ume da frapira ljude kada ih cimaš sa rečenicom 'Sada ću da te pitam nešto, ali moraš prvo da kažeš da.'. Ali to ponekad mora tako da se obavi, jer je taj zahtev odlazak u šumu po drvo. Pre par nedelja, kada je u mojoj glavi krenula jesenja sezona, sam odlučila da će moja glavna jesenja dekoracija u sobi biti golo, golcijato drvo. Ovo zvuči iznenađujuće perverzno, ali setite se da pričamo o drvetu . Faktički - grani. E sad, ja ne mogu da stvorim granu niotkuda, ne mogu da je rodim, tako da se postavlja pitanje - gde da nabavim glupavu granu? Ponekad u ovakvim situacijama odgovor vam se da sam od sebe. Kao na primer, setite se činjenice da živite pored šume. Drugo pitanje. Ko normalan bi išao sa mnom u šumu da tražimo olinjalo drveće? Par osoba mi je palo na pamet, tako da sam krenula redom. Na sreću prva je pristala. I na sreću, moja kuma, komšika, sestra od druge majke, osoba koju znam ceo celcijati život (jer je imala četiri kada sam se rodila), je lu