Mellowcent

Nekada davno.. pre jedno sto godina... u aprilu... sam radila sličan post ovom i to mi je zapravo bio jedan od zanimljivijih postova. A i za par sati krećem na more (još uvek se nisam spakovala, though ), tako da mi je ova tema i više nego korisna. A i idem sa bff koja živi za slikanje, tako daaa... yea. Možemo da počnemo.  Za vreme zalaska sunca Ne mogu da vam opišem koliko se radujem zalascima sunca na plaži. Prošli put kada sam bila na moru, to mi je bio najlepši deo dana. A samo zamislite koliko mogu dobro slike da izgledaju kada se u pozadini vidi more i ljubičasto, ombre nebo.. Pokažite kosu I mnogo više od kose, ako uhvatite pravi ugao, ispozirate i imate dobro osvetljenje. Beach waves nisu džabe stvar. Nisam sigurna šta zapravo slana voda radi kosi, ali definitivno učini da izgleda vredno fotkanja.  Pozirajte sa biljčicama Ako ste dovoljno srećni da nađete neku ful palmu na plaži ili neko žbunče, šta ja znam, onda definitivno to i...

Oooo, zar je već jedanaesti dan? Nisam ni primetila koliko brzo je prošlo vreme. Inače, danas je 2. oktobar, a sudeći da je blog otvoren 2. jula, danas je tačno tri meseca od otvaranja. Slatko, a?  Kako bilo, današnji izazov je nešto što sam već radila ranije. I to pre tačno tri meseca. To se bila tema mog prvog posta.  Mesta koja želim posetiti Aljaska Nije baš mesto o kom sam danonoćno sanjala (ako ćemo tako, to nije ni jedno mesto, nisam u tom fazonu), ali jeste ono na koje bih stvarno želela da odem. Pogotovo zbog toga kako nebo izgleda noću.  Koliko znam, ova pojava se zove Northern lights. Ukoliko planirate da idete tamo i budete svedok ovog retardirano moćnog fenomena, onda birajte septembar ili oktobar, kako biste izbegli užasno hladne zime. Međutim, ako vam hladnoća ne smeta, ovo najbolje izgleda u periodu od januara do marta.  Tako da da. Eto vam mini lekcija o Aljascki i njenom prirodnom fenomenu. Nema na čemu.  Jo...

Iako pročitavši temu ovog posta ( jer je boldirano, pa predpostavljam da ljudi prvo pročitaju to. Makar ja to uradim... ) verovatno očekujete neki ekstravagantni, post pun ludila od lokacija...  Jok vala.  To se neće desiti.  Ovde neću pisati o grandioznim zemljama koje sam posetila ( jer ih za početak nisam posetila ), već ću vam nabrojiti stvarno moje omiljene lokacije. Nisu to Bog zna kakve destinacije, ali su one na kojima se osećam dobro Napravi listu omiljenih destinacija Selo Da. Verovarno niste očekivali ovo mestašce sada, ali to je jedna od mojih najomiljenijih destinacija. Ne idem tamo često koliko bih htela, ali kada odem, uživam u svakoj mogućoj sekundi. Zadnji put sam otišla u selo letos. Bio je kraj avgusta. I provela sam dobar deo vremena slikajući.  Znam, znam. Nisam ko zna kakav fotograf, ali to me ne sprečava da slikam sve što mi se učini zabavnim da se ovekoveči na kameri. Fotografija mi je užasno interesantna u posled...

Auuuu. To putovanje je ustvari prošlo stvarno dobro. Mislim, ono, karta u jednom pravcu i kuliranje tri sata works for me, ALI ( uvek ga ima ), malo sam omašila stanicu, tj. sišla na pogrešnoj, u sred Nedođije, na drugom kraju grada. Tetka, koja je trebala da me sačeka, je htela da mi izvadi dušu posle toga. No, kao što se da primetiti, i dalje sam živa.  Tako da je to prilično dobro.  Što se samog puta tiče, prošao je mirno. Jer sam uglavnom tokom puta u fazonu 'Slušalice u uši i ćao'. Osim na ekskurzijama, ali da se ne lažemo. Na eksovima je najoblji period u busu i hotelu noću.  U svakom drugom slučaju 'Slušalice u uš...' shvatili ste. Provela sam ceo put gledajući 'Teen Wolf' i slušajući prastare pesme, jer ne mogu da se navučem ni na šta novo.  Eeee sad, bitnija stvar.  Da li ste ikada probali ' Bubble tea' ?  Pravo da vam kažem, nisam ni ja najsigurnija šta je to ustvari. Pitala sam onog tipa na štandu, ali su me omel...

Nekada davno, kada sam bila mala (imam 14 godina, toliko davno), mama je mene i moju sestru odvela negde Bogu iza nogu,  ali ono, bukvalno, na nečiji 18. rođendan. Bio je u nekom fensi šatoru, i sećam se da sam tad prvi put videla kako moj deda-ujka, već oduzet od alkohola, stavlja pare liku u trubu koji je svirao oko njega, i pomislila sam da pokušava da ga sabotira tako što hoće da je začepi.  Kako bilo, tada smo dva dana bili kod te porodice koja je slavila rođendan tom nekom (šta da vam kažem, rodbinske veze mi nisu jača strana. Mislim, mnogo ih volim, ali ko će sve da ih popamti) i znam da je to za mene bilo jezivo iskustvo.  Kada je tuđa kuća, a ti imaš malo godina, to ume da bude stvarno strašno. Cele noći sam se pravila da me boli stomak, samo kako bi naterala nekog da me vrati kući.  VREMENA SE MENJAJU Sada misim da bih prodala dušu samo da odem negde. Makar na dan, dva, koliko god.  Putovanja su uzbudljiva onoliko koliko ih mi napra...