Mellowcent

Ne znam da li ste upućeni, ali moja malenkost ovde nije baš naj zatvorenija osoba na svetu. Zapravo, svoje prijatelje na dnevnom nivou smaram sa manje više svim što mi se dešava. Jedno vreme smo se drug i ja zvali telefonom kada smo na wc šolji i onda bude onaj momenat ' O i ti si sad na wc šolji? tWiNsSs! '. I ako mislite da je to čudno, jeste. Anyways, poenta je - ukoliko sam comfortable ( stvarno sam se trudila da nađem odgovarajuću reč za ovo na srpskom, ali nema je ) sa nekom osobom biću stvarno TMI. To je osnova svih mojih prijateljstava i međuljudskih odnosa generalno.  Kakve to veze ima sa bilo čim, Nina? Zašto moraš uvek da pišeš uvode od pet pasusa, da bi na kraju jedna rečenica svega toga imala veze sa postom, Nina? Nina, čudna si.  Ako ste pomislili bilo šta od ovoga, nije da mogu da se protivim. Razlog svega ovoga je izražavanje mog čuđenja prema tome kako sam izdržala 12 dana bez i da vam pomenem svoj novi čelendž, poduhvat, kako god.. . ?  K...

Da li sam to samo ja ili su zalasci sunca period kada ne možeš da se osećaš loše? Kroz koliko god usranih stvari da prolaziš, za vreme tih sat vremena dok nebo menja boje kao da sve na trenutak stane.  Dobrim delom prošle i pretprošle godine sam se bavila fotografisanjem. Kako su se beše zvali ti postovi...? Sećam se da sam imala celu rubriku na blogu posvećenu tome. Point of view , da. Kako bilo, poslednjih par meseci me to nešto nije specijalno zanimalo. Ali juče kada sam videla koliko je lepo nebo bilo nisam mogla da odolim, a da ga ne fotografišem.  Kako se vreme polako menja i sat pomera, poklopilo se da kada idem popodne u školu za vreme poslednjih časova se baš dešava taj golden hour. A kako sam ja na četvrtom spratu u centru grada, uvek imam savršen  pogled to. Ako uhvatite pravi trenutak, možete da imate potpuno poseban pogled na nebo u odsjaju prozora hotela Ambasador. Cela strana hotela koja je okrenuta ka centru je faktički staklena, a tačno naspra...

U životu se nisam nešto specijalno bavila svojim snovima. Uglavnom jer nisu bili nešto mnogo zanimljivi. Ali u poslednje vreme nisam sigurna šta je krenulo da mi se dešava. Pretprošle nedelje sam imala mental breakdown, posle kog je meni sve krenulo nabolje. Pojma nemam šta se tu desilo, ali između ostalog krenula sam toliko dobro da spavam. Pogotovo te nedelje. Bila sam svakog dana odmorna i naspavana ( što je čudno jer sam išla prepodne u školu ). Samo što još jedna stvar koja je došla sa tim su stvarno čudni snovi. Koji zapravo deluju neverovatno realno dok ih sanjam.  Za njih najviše krivim 'Supernatural' jer mi je svaki drugi san inspirisan nekom bolesnom epizodom. Stvarno ne znam kako, ali ja nikada ranije nisam imala ovako detaljne snove. Weird as fuck...  Sve u svemu, opisaću vam ovde one kojih se sećam, iako sam ih do sada dobrim delom zaboravila.  Noć između 4. i 5. marta (nisam baš planirala da pišem post o ovome pa da zapamtim datume, ali sećam...

Pa pošto ste upućeni u moje fiks ideje, onda znate da moja kosa nikada nije normalne boje. Prvi put sam se farbala 16. juna 2018. ( to se bre i tačan datum zna ) i u pitanju je bio lila balajaž. E šta je sve ispalo posle toga.. to je haos. Sve što znam sada je da mi je kosa zelena. Toliko.  (jun 2018.) (novembar 2018) So yea, that's my hair. Or at least was my hair. Zrela je za novo farbanje, da se razumemo. Kao što rekoh, zeleno . Nekako mi kosa uvek završi zelena, ničim izazvana. Tako da razmišljam poslednjih nedelja mnogo o bojama i novim idejama, pa smo danas ovde kako bi vam pokazala svoje favorite i possible hair colors in the future.  Peachy Rose Gold  Ima mnogo roze varijanti na ovoj listi, pravo da vam kažem. Nekako sam se uvek nećkala za roze kosu, pojma nemam zašto. A jeste mi jedna stvaaarno velika želja. Samo nekako nikad nisam sigurna za nijansu.  Pink baby  Dakle, ono gore je više neka kajsijasta, topla ...

Znate kako. Prošla godina je što se tiče muzike bila mnogo lakša. Svakog meseca imala sam 10-15 novih pesama za preslušavanje, imajući u vidu moj omiljeni album čelendž, koji je dakle podrazumevao slušanje novog albuma svakog meseca. Ali ove godine, jer se nisam spremila na vreme i našla minimum 12 albuma pre januara, to je malo palo u vodu. Iako postoje dva albuma koji bi mogli da mi obeleže januar i februar, no, bavićemo se time neki drugi put.  Jaooo, sad sam videla slučajno da sam objavila juče (2. marta btw) svoj jubilarni dvestoti post. Čoveče, 200 postova. Šta li sam toliko pisala za ovih godinu i po dana da mi je znati.. A inače imam 17 neobjavljenih postova, koji pojma nemam šta su iskrena da budem.  ( Bože, tražim sad ovu sliku po desktopu da vam je ubacim i naiđem na random slike Samare i psihopata i kripi lutki iz posta o horor filmovima..čovek bi se stvarno zabrinuo za moje mentalno zdravlje da ne zna da imam blog ) Elem, moja plejlista ( koja se z...

Svaki drugi dan čujemo kako se neko zbog ljubavi baca sa zgrada, puca u mozak, skače pod voz ( Ana Karenjina, gledam u tebe ), gleda kako se kreću cene omči za bešenje po internetu ( za ovo se zapravo ne zebavam. Jedna riba iz mog odeljenja je to objavila na stori kada je raskinula sa dečkom ) i na žalost, to je činjenica. Ajde sad, kako nastaviti ovaj post? Da je usrano osećanje kada je ljubav neuzvraćena, jeste. Naravno da jeste. Sećate se mog ' heartbroken .' posta? Well.. that's part of my story. Vrhunac priče bio je kada sam mu se nekoliko dana kasnije unela u facu i bila u fazonu 'Dečko, sviđaš mi se, a ti radi sa tom informacijom šta god hoćeš.'. Okej, naravno nisam bila tako mrtva hladna. Mislim da se zabrinuo lik za moje mentalno zdravlje tada, ali poenta je bila da sam mu u lice rekla sve, samo kako bih imala taj neki završetak. Kako bih bila sto posto sigurna da nikada nije ništa osećao prema meni.  Da, gettin' out of my comfort zone at it...