Mellowcent

Iiiii konačno i ja da odgledam čuveni live-action 'Lepotica i Zver'. Pa, kasnim samo četiri meseca, što je neverovatno za mene, jer obično sa gledanjem velikih filmova kasnim godinama. Za prve 'Pirate sa Kariba' sam kasnila trinaest godina. U moju odbranu, prvi film je izašao tek godinu dana nakon mog rođenja. U to vreme me je tata, umesto uz Diznijevu finu priču o piratima, uspavljivao uz 'Terminatora'. Hvala mama što si nas ostavila same na jednu noć. No, krenimo sa mojim... impresijama (?) ( skroz prikladna reč ) o filmu.  Hajde da izdvojimo trenutak samo da pričamo o perikama. Pa majko mila, ko je, za ime sveta, odredio da to bude trend?  IKADA?  Okej, vraćamo se opet na 'Pirate sa Kariba' jer je tada krenula moja mržnja prema perikama. Ne znam za vas, ali nije mi u interesu da vidim muškarca koji ima četku za pranje wc-a na glavi ( koja je pritom ukrašena mašnicama, ali to je već pitanje ukusa ).  E sada, kada smo skinuli to...

Okej, naslov nije baš sasvim tačan. Kada se gleda iz sopstvene perspektive izgleda apstraktno, a to umetnicima totalno ima smisla.  Uzimimo za primer ovu sliku dole. Naziv ove slike je 'Krava'. Nisam sigurna šta bi na njoj treblo da predstavlja koji deo krave, ili možda je krava metafora za neku višu silu, nemam pojma. Sve jedno, čovek koji je crtao je u ovoj slici video kravu.  Razlika između ove slike i nail art -a je ta što kada se nokti gledaju naopako imaju smisla. A ovo obrni okreni, nije krava.  Dakle, potrebne stvari su: lakovi za nokte ( beli, žut, narandžast, ljubičast, crven, crn i providan (što dođe opciono ako ste tanki sa providnim lakovima i top coat -ovima, kao ja)) nekakva posudica na koju ćete moći da prosipate lakove ( u mom slučaju, polomljen poklopac pudera za setovanje, tako da može bilo šta ) sunđerčić ( ili pokidan beauty blender, koji sam jedan, jedini put poverila mami da ga opere. Tako da u buduće sama perem svoje stvar...

Nekada davno, kada sam bila mala (imam 14 godina, toliko davno), mama je mene i moju sestru odvela negde Bogu iza nogu,  ali ono, bukvalno, na nečiji 18. rođendan. Bio je u nekom fensi šatoru, i sećam se da sam tad prvi put videla kako moj deda-ujka, već oduzet od alkohola, stavlja pare liku u trubu koji je svirao oko njega, i pomislila sam da pokušava da ga sabotira tako što hoće da je začepi.  Kako bilo, tada smo dva dana bili kod te porodice koja je slavila rođendan tom nekom (šta da vam kažem, rodbinske veze mi nisu jača strana. Mislim, mnogo ih volim, ali ko će sve da ih popamti) i znam da je to za mene bilo jezivo iskustvo.  Kada je tuđa kuća, a ti imaš malo godina, to ume da bude stvarno strašno. Cele noći sam se pravila da me boli stomak, samo kako bi naterala nekog da me vrati kući.  VREMENA SE MENJAJU Sada misim da bih prodala dušu samo da odem negde. Makar na dan, dva, koliko god.  Putovanja su uzbudljiva onoliko koliko ih mi napra...