Mellowcent

Lagani život je dosadan. Ne znam za vas, ali ja volim da samu sebe izazivam. Zabavno je. To nisu Bog zna kakve stvari, ali recimo učenje da pišem levom rukom ili slušanje jednog albuma mesečno. Ako pratite moj blog već neko vreme onda imate uvid u sve moje fiks ideje. Ako ne, imate ih OVDE . Pre nekoliko nedelja sam odlučila da na tu listu dodam još jednu stavku.  Ali pre toga da vas pitam.. Zašto ljudi ne čitaju više? Da li postoji neki specijalan razlog? Možda su omrzli knjige jer su ih profe terale da čitaju smorne lektire ili im je dosadno da se bave dugim redovima, kada je lakše samo sesti i odgledati film.  Ne znam.  Ovog puta, moja odluka je nekako neodređena. Želim da čitam više. I... i to je sve što znam. Samo da želim svakog dana da budem uposlena čitanjem, makar par strana.  Postoji i razlog za to. Želim da se ponovo naviknem na čitanje, samo da bih uspela da bez zabušavanja pročitam sve knjige o Hariju Poteru. Dobra inspiracija, a?...

So... Is this going to be weird? Yeah. Let's get over it in the beginning. You did it? Good. The point is that I'm writing this post in English. For no reason in particular, I just feel like doing something new. It's not like every post from now on is going to be in English. Oh boy no. But, you know, every once in a while would not hurt anyone. Right? Okay, so, now when we got that out of our way, we can talk (kinda) about subject that made me so inspired.  You guys know when you're in high school you're starting to think a lot more about your future, then you use to about a year ago. As for me, that is very fucked up  difficult, because the only thing I know about my future is that I don't wanna end up in some office, with a bunch of paper on my desk.  Bitch, please.  I just can't find the right job for me. That is going to be fun, productive, and that I'm really going to love.  Or at least, that was the situation few days a...

Prvobitno album za februar trebao je da mi bude 'Ruelle - Medness' , ali, što bi rekla moja najbolja drugarica, muzika odatle je kao iz filmova (a.k.a. mešavine 'Hobita' i 'Game of Thornes-a'), što ja volim dok gledam filmove, ali ovako mi je malo tu mač . Dakle da počnemo od prve stvari koja mi je zapala za oko, jer se provlači kroz gomilu pesama. *Ceo album ima potpuni devedesete vajb* Što ja iskreno ne bih očekivala od nekoga kao što je Dua Lipa, ali moram da priznam da me je oduševila koliko dobro je sve zvučalo na kraju. Tako da thumbs up . 1. Genesis Prva pesma na albumu je ona čiji početak mislim da ću da znam u pola noći još sledećih mesec dana, jer ja kada pustim plejlistu, automatski se pušta ova pesma.  Inače nije ništa specijalno. Dobra je.. ali nah. Nije kao da me tera da je slušam 24/7.  Ali ovo je jedna od pesama koja mi specijalno daje taj 90.-e vajb, baš u ovom delu:  I need your love And I'm dying for the ...

Au sine. Ovaj mesec je prošao tako... ludački. Završila sam na operaciji for the love of God. Znate šta? Hajde da krenemo od samog početka. A februar je počeo  tararaaaaaam.... Maratonom HARI POTERA (srce emoudži). Dakle, od 1. do 8. februara svake večeri sam gledala po jedan deo Hari Potera. Da li sam spomenula da sam ja jedan od onih Potterhead-a koji je odgledao sve filmove, ali nikada nije pročitao knjige (nemojte odmah da me streljate!). Odrasla sam bukvalno uz filmove, jer ih je moj tata gledao dok sam bila mala, ali nikada mi knjige nisu bile zanimljive. Pojma nemam zašto.  SVE DOK nisam ovaj put odgledala ponovo sve delove i... ne znam kako to da objasnim, ali sve vreme sam se osećala kao da mi nešto fali. Kao da uporno propuštam deo priče. Tako da sam se odlučila na sledeći poduhvat.  Navući se ponovo na čitanje. Ranije sam čitala tipa deset knjiga za tri meseca, a za celu 2017. sam pročitala svega tri knjige (doduše, tri apsolu...

U ovom trenutku ovaj post nema naslov. Nemam pojma ni da li ću da ga objavim. Ali toliko sam se iznervirala sad, da mi treba neki izduvni ventil. Ako pratite moj blog već neko vreme znate da radim na određenim knjigama.. ne volim čak ni tako da ih zovem. To su samo dugačke priče koje pištem, i trenutno sam u sred jedne koja mi, jelte, stoji uvek uključena u Wordu na laptopu, jer prišem skoro svakog dana. I zašto bih ja sad palila i gasila fajl svaki dan. A uostalom, ovo je moj laptop i šta druge briga šta se na njemu nalazi.  PRIVATNOST.  Očigledno mnogo ljudi ne zna tu reč. Ili makar nema pojma koje je njeno značenje.   Pre nekog vremena, kada sam tražila nešto među starim poglavljima što mi je trebalo, naišla sam na rečenicu koja je išla tipa 'Sedeli su na haubi smrde im čarape.'. Koliko znam nisam toliko izlapela to da napišem. I ništa, obrišem ja to, jer sam predpostavila da se moj mlađi brat igrao sa tim, dok su on i sestra bili kod nas zimus na nekol...

Tek sam juče odgledala prvu epizodu Stranger Things-a. Streljajte me! Gee . Znam da uveliko kasnim, jer su svi živi selebritiji to već čekirali, kao i masa drugih ljudi, ali eto. Ja uvek kasnim, to smo već ustanovili. Sa 'Pirati sa Kariba 1' sam kasnila oko 14 godina, tako da je ovo još i super.  Dakle, u trenutku kada sam ovo pisala nisam imala pojma prvu stvar o seriji. Samo sam znala da me Majk i Eleven duševno nerviraju.  Tako da su ovo bukvalno prvi utisci.  *Oke, za početak imamo pokvaren tv. Oduvek sam se pitala da li kada u seriji treba da bude pokvaren tipa televizor, da li ljudi kupe novi pa ga pokvare, ili nađu već pokvaren ili samo glume da ne radi ili šta... *Ova snajka je kučka, Znači već vidim kakva je grozna. Vidi ga dušička jadna. Hteo da joj da poslednje parče pice. *A ne, neću. Pa ne ovajjj. Baš slatko detence. Vratite ga bre!  *Momenat ćutanja ta one koji su ' Stranger Things ' preveli kao ' Tuđinska opasn...

Ovo će da bude dugačak post! Nisam ga još ni napisala, ali osećam da će potrajati. Hajde da počnemo od samog početka: 5. decembar 2013. - Hotel Transilvanija  Da li sam nekada spomenula da mnogo volim crtani 'Hotel Transilvanija'? Ne. E pa volim. Kao i jedna moja drugarica, komšika, sa kojom se družim još od prvog razreda (a posle i u srednjoj, jer smo u istom odeljenju, osuđene jedna na drugu). I ona je tako jedan dan, pre tako 4-5 godina, bila kod mene, gledale smo 'Hotel Transilvanija', i kada se film završavao, bila je ona poslednja pesma koju smo mi o-bo-ža-va-le, tako da smo krenule da skačemo i igramo (' cuz that's our jam ). I u jednom trenutku, meni se izvrne noga, i u padu mi ispadne koleno.   Onda sam nosila longetu i gips jedno dva meseca i činilo se da će se posle toga sve završiti.  Aha. Mo'š mislit.  18. januar 2018. - Karma is a BITCH Ista ta drugarica koja je bila sa mnom kada sam prvi put skenjala nogu, bila je ...