Mellowcent

# I love you baby  And it is quite alright I need you baby To warm the lonely nights# Znate onaj osećaj kada živite za neki refren pesme? Da, i ja. Što se ovog posta tiče, želela sam da bude mnogo stvari. Lista letnjih filmova, čitav post da posvetim jednom filmu, ili da vam pišem o letu, o mojoj želji da kupim gramofon, o staroj muzici na koju sam se navukla... Pa rekoh, možda bolje da uradim jedan od onih random postova, jer mi se može.  Ahh.. toliko stavki imamo da proščešljamo... Krenimo redom dakle:  Koji je red pa sad? Odakle da počnem?  Call me by your name Ovo je bilo jako logično, imajući moj majndest od petka u vidu, ali rekoh, možda nađem nešto bolje sa čim mogu da krenem post. Ali gde ćeš bolje od ovoga?  Dakle, 'Call me by your name' je film koji sam gledala prvi put u petak, pa onda opet u nedelju, a moja zvanična potraga na Pinterestu je krenula u ponedeljak. Kada dobije nešto svoju posebnu kolekciju na mom Pintere...

Jedna od stavki sa moje 2k19. bucket liste bila je ' Ići na rejv/koncert/muzički festival '. So I did.  Išla sam sa društvom na Naisus, što vam je rejv festival, dakle sa tehno tubc-tubc-tubc muzikom, di-džejevima i pijanim ljudima na poljani. Nemam pojma kako vam to zvuči, ali svakako je zanimljivo.  Ako nikada niste bili na rejvu, a kojim slučajem planirate, ovo su stvari koje treba da znate pre toga: Bićete okruženi ljudima koji su ili oduzeti od alkohola ili nadrogirani. Ili oba. Ukoliko je rejv na otvorenom (kao ovde na poljani), onda ćete vrlo verovatno da vidite random ljude kako pišaju. Takođe, nabacivaće vam se svaki drugi olešen lik, sa najglupljim mogućim forama. I imaćete definitivno priče da ispričate posle svima koji nisu vaši roditelji. O i ne čudite se ako naletite na osobu kako kežual povraća pored vas.  Što se mene tiče, vala bilo je zanimljivo. Bolje nego prošle godine, definitivno. Bilo je veće društvo i više stvari se desilo. Pre nego ...

Dragi moji pilići. Da li ste stvarno mislili da neću ceo post da posvetim svojoj kosi, sada, kada sam postala jebena plavuša. Ma neko da mi je pričao da ću ikada u životu da završim sa plavom kosom ne bih mu verovala. Ali jesam. Juče. 28. maja, ali vi ćete ovo čitati nešto kasnije verovatno, zavisi kad se nakanem da objavim post.  Da li vredi pomenuti koliko sam vrištala danas svaki put kada sam prošla pored nekog ogledala? Iskreno, mogli ste preko bloga da proučite moj personaliti, tako da sve vam je jasno.  Pa fora je u tome što nisam imala pojma kakva ću da izađem iz salona juče. Em što mi je nova frizerka radila to, em što nisam znala šta hoću... ma veći stres nisam skoro doživela, jer sam tripovala da će kosa da mi otpadne. Ne pitajte...  Na kraju sam se toliko šokirala da je žena u prvi mah pomislila da mi se ne sviđa. Čoveče božji, samo srce što mi nije stalo.  Ukoliko niste upućeni u život moje kose u poslednjih godinu dana... moja bejbi je bila...