fly me to the moon
I došlo je spontano. Polako. Onaj osećaj. Onaj poseban osećaj opuštenosti i nade. Onaj koji sam imala pre onog leta. Čeka nas nešto neverovatno. Znam to. Znala sam i pre nego da je sve počelo onog puta. I bila sam u pravu. I u pravu sam sada. Znam da jesam. Teško je ostati pozitivan u karantinu. Zato je i mene ovo iznenadilo. Odakle je došao? Nije ni bitno. Ne želim da znam. Samo da ga ne izgubim. Na početku svega ovoga sam pročitala negde na instagramu 'Letnje noći ći popraviti sve' ili nešto na tu foru. Istina je. Hoće. Letnje noći uvek poprave sve. Ako znaš da ih iskoristiš na pravi način . Znate u čemu je stvar? Svi priželjkujemo neke savršene živote, scene iz filmova, ljubav, karijeru, društvo... a retko ko zapravo ustane i radi nešto da bi bio makar korak bliže. Ništa ne pada s neba. Ništa. Takođe, ako predosećaš da će nešto da bude sranje - biće. Bez razmišljanja. Nebitno šta se dešava, sa kim si tada, ako misliš da će da bude sranje - b...