Moja priča o drvetu - Fall room decor

Ponekad ume da frapira ljude kada ih cimaš sa rečenicom 'Sada ću da te pitam nešto, ali moraš prvo da kažeš da.'. Ali to ponekad mora tako da se obavi, jer je taj zahtev odlazak u šumu po drvo.

Pre par nedelja, kada je u mojoj glavi krenula jesenja sezona, sam odlučila da će moja glavna jesenja dekoracija u sobi biti golo, golcijato drvo. Ovo zvuči iznenađujuće perverzno, ali setite se da pričamo o drvetu. Faktički - grani.

E sad, ja ne mogu da stvorim granu niotkuda, ne mogu da je rodim, tako da se postavlja pitanje - gde da nabavim glupavu granu? Ponekad u ovakvim situacijama odgovor vam se da sam od sebe. Kao na primer, setite se činjenice da živite pored šume.

Drugo pitanje. Ko normalan bi išao sa mnom u šumu da tražimo olinjalo drveće? Par osoba mi je palo na pamet, tako da sam krenula redom. Na sreću prva je pristala. I na sreću, moja kuma, komšika, sestra od druge majke, osoba koju znam ceo celcijati život (jer je imala četiri kada sam se rodila), je luda kao struja, tako da smo se u subotu uputile u šumu.

Međutim, to da se šuma nalazi pored fudbalskog terena je već sam blam u najavi. Imali su, kako to obično biva subotom, utakmicu. Nisam sigurna kako da vam objasnim sledeću situaciju, pa ću da se poslužim čičaglišicama i nacrtam vam.

E tako. Sad možete da slikovito pratite dok vam pričam.
Dakle, čupanje suvog, golog drveta iz zemlje je težak posao. Nemojte da ga vučete iz sve snage  i umalo se skotrljate na teren, među fudbalere. Ne njičite, cičite i ispuštate neartikulisane zvuke dok to radite. Privućićete pažnju igrača, koji se zagrevaju. Fejl, a? Dodajte na listu ljudi koji su nas gledali kako se borimo sa granom i gledaoce, koji su bili na dva metra od nas.
Toliko od mene.

Prilično sam sigurna da jedan lik zamalo da se slupa, koji je autom prolazio pored nas - dve devojke, sa granama duplo većim od nas, u rukama, i šišarkama u kapuljačama (za šta postoji sasvim logično objašnjenje. Nismo imale više mesta u džepovima). Drugi lik je mislio da halucinira verovatno, jer je bio u fazonu da zakloni sunce rukom, dok smo mu išle u susret, da proveri da ne sanja.

No, dođosmo mi nekako kući sa tim granama. Našle smo lepe, fine, četiri grane, drvca, šta god. I nekako sam ubedila deku da mi zakuca jednu od njih u stari panj, kako bi mogla da stoji i kako bih mogla da je okitim.

To je dan kada smo pravili novi raspored u sobi, što se super poklopilo jer sam onda mogla da lepo dekorišem sve u jesenjem stilu. Napravila sam ludački cozy atmosferu, sa svećama, teglom punom šišarki, šišarkama, drvcima, kestenima (našle smo mnogo stvari, okej? Šta mislite, kako nam je ponestalo mesta u džepovima, pa smo morali da punimo kapuljače?). Takođe sam zamenila zavesu, da bude žuuuta i mnogo više jesenja (žuta mi je inače omiljena boja, potpuno random, nebitna činjenica).

Tako da moje drvce, okićeno lampicama, sad lepo počiva pored mene. I apsolutno svako ko uđe u moju sobu bude u fazonu 'Odakle ti bre drvo u sred sobe?'. Iako ne znam da li bi trebalo, to mi nekako imponuje. Unique room, right? Pa nije baš unique, jer i moja bff ima drvo u sobi, sudeći da smo tog dana uzele jedno i za nju, pa sam ga trampila za sveću, takođe u zamenu što nije pošla sa mnom, jer je morala da uči. Gimnazijalski život.

Koliko god čudno da zvuči, lepo je vratiti se pisanju normalnih postova, gde sam ponovo, stoprocentno, sama svoj gazda, i gde nemam zadate teme, iako mi je '15 Days Challenge' bio zabavan, u neku ruku.
Kakav je vaš room decor ove godine za jesen? Ne znam za vas, ali ja o-b-o-ž-a-v-a-m dekoracije sobe u stilu bilo kog praznika. Ili bilo čega, ustvari. Jednostavno je toliko zanimljivo, a i DIY projekti su na listi najzanimljivijih stvari zbog kojih vredi ustati iz kreveta.

Do sledećeg puta! 

N.