Mellowcent

28. jun 2013. godine  zadnji roditeljski sa učiteljicom, četvrti razred Učiteljica: Jedva čekam dan kada ću da pročitam tvoju knjigu.  Ja: Hvala, valjda će i to nekad da se desi. ( + krindž smajli fejs )  Ja u sebi: Pff... moš mislit.. kao da će to nekad da se desi. Ja sam umetnik. Naravučenije-crtam. Kraj. 15. novembar 2013. godine peti razred, malo pred polugodište, oko 9 uveče (ne znam kako se sećam toga) Ja (demonstrativno besnim po sobi dok kopam po ormariću za knjige): Koja je poenta imati srpski u petom razredu ako pišemo sastave dvaput godišnje na prokleto smorne teme?! To je to, niko meni neće da kaže da pišem ''Jesenji dan kroz moj prozor''. Od danas sam sama svoj gazda kada je do pisanja.  I tako dragi moji, nastade ovo:  Awe, to je taj bebski rukopis. Ali da, pre četiri godine su tako stajale stvari.  Počela sam da pišem svoju prvu knjigu 'Nije tako kao što izgleda' sa tek napunjenih jedanaest godina, i završila j...

Ako je nekom instagram dosadna aplikacija, onda još nije našao pravi profil da se zanima. Ili još nije našao pravu osobu da stokuje. Bilo kako bilo, ja mogu da vam pomognem oko ove prve stvari. A za stokovanje, to morate sami.  Dakle, ovo su oni profili na kojima ja provodim svoje slobodno vreme kada sam na instagramu. Rekla bih da sam se trudila da izaberem različite profile, kako bi bilo za svakog po nešto, ali nisam. Jednostavno, ispalo je da su svi slučajno drugačiji. No, idemo redom.  1. showsconfess Na ovaj profil pojma nemam kako sam naišla, ali eto nas. Dakle on se sastoji od slika na kojima su priznanja iliti mišljenja o nekoj random seriji, od nekih random ljudi. Meni je toliko zanimljivo ovo da čitam, iako se sa polovinom ne slažem, ali šta da vam kažem. Volim tuđa mišljenja.  Koliko sam provalila, uglavnom se provlače diskusije o serijama kao što su: Riverdale, Teen Wolf, Game of Thornes, Shadowhunters, 13 Reasons Why... Ali iskrena da ...

Imati status umetnika u mom društvu znači automatski biti narko diler, da duvaš u slobodno vreme, da si malo off s mozgom i u sledećem trenutku ćeš dobru decu da nudiš vutrom.  Ako me pratite već neko vreme, onda znate da sam išla na prijemni za umetničku. Za one koji ne znaju tu priču, poenta svega je da sam prošla, ali nisam upisala tu školu.  Znam da je u tom trenutku moja okolina bila podeljena na dva dela. Oni koji su hardcore pljuvali umetničku, u smislu da tamo idu debili i budući narkomani. Dok su mi drugi pričali da će to umetničko okruženje da bude super za razvijanje moje kreativnosti.  Većina bi pod tim uticajem vagala, razmišljala, upoređivala škole.. teško bi bilo odlučiti. E ne i u mom slučaju. Ja nikada nisam htela da idem tamo. Nikada mi to nije bila ni namera. Prijemni je meni bio izazov, koji sam sama sebi zadala, čisto da vidim da li bih mogla da prođem bez ikakve pripreme.  Druga stvar zbog čega nikada nisam razmatrala o...

Ne pretvarajte se da ovo nekada niste vi: Cut the act. Svi smo ovo nekad, u nekom trenutku. Ni neki ultra fenk šui guru, koji jede svoj unutrašnji mir za doručak, nije smiren baš 24/7. Nije kao da dobijemo želju da odrubimo nekom glavu kada se iznerviramo, ali... pa ja ovih dana lomim hemijske. Dobro, polomila sam jednu, ali to je bilo baš kada sam odlepila. Bacila sam je na zid. U moju odbranu, nije htela da piše.  Poenta je da za ovaj (verovatno kraći, ne znam, nisam ga još napisala) post imamo listu stvari koje svi mrzimo kada nam se dese.  Kada namažemo ruke kremom, međutim pripiški nam se i onda moramo da operemo ruke, pa krema posle toga postane gnjecava kao svinjska mast u zejtinu Kada prskamo parfem dok pričamo i on nam uleti u usta Kada udarimo mali prst u krevet, ormar, ugao zida.. jednostavno su mali prsti magnet za takve stvari Situacija: telefon bio cele noći na punjaču, probudiš se ujutru i vidiš da je na 6%, a trebaš da ideš u školu za pola sata ...

Svaki put kada uđem u sobu svoje najbolje drugarice, samo što me srčka ne strefi. Njeni zidovi su prazni. Kada kažem prazni, mislim da apsolutno nema ničega na njima. Ni postera, ni slika, ni fleka (čak ni to!). E zato je moja soba jedan veliki haos.  Pored toga što pišem po zidovima.  Nisam luda! Nisam luda, obećavam. Samo se ježim od praznih zidova. Nekako su mi previše kao bolnica.  Što se tiče evolucije moje sobe, ona je jedno vreme bila prekrivena posterima.  I kada kažem prekrivena, mislim apsolutno pretrpana. To je bila možda 2015.? Zidovi su mi bili neke lila-roze nijanse (što ne da sada ne ide uz moju ličnost, nego.. mislim, ne znam ko je birao tu boju). I onda ja lepo, prošlog leta (ono 2016.-e) odlučim da prekrečim zidove u belo i išaram ih.  Taj deo sobe ćete videti nekom drugom prilikom.  Ono što želim da uradim u ovom postu je da uporedim svoj zid 2015. i 2017. To je dakle onaj zid koji nije išaran. Samo prekriven glupost...

Prošlog vikenda me je kontaktirala žena, devojka, šta li je, sa Zaful sajta ( http://www.zaful.com/ ?lkid= 11730914 ), koja mi je ponudila saradnju. Ona bi se sastojala od toga da dobijem vaučer (nazovimo ga tako) od 50$, za stvari sa njihovog sajta, u zamenu za Wishlistu na mom blogu, kao i recenziju paketa tih stvari, koje mi stignu od njih. Vau. Okej. Kada sam pre (tačno) četiri meseca otvorila blog, ni na kraj pameti mi nije bilo da ću nekada u budućnosti da ostvarim saradnju sa nekim brendom, sajtom, stoperom na autoputu... Ni sa kim. To jednostavno nije bio razlog zbog kog sam otvorila blog. Ovde sam samo da bih iskazala svoje mišljenje o hiljadu i jednoj stvari, bez da me iko saseca na bilo koju temu. Tačka.  Ali sam takođe ovde kako bih isprobala sve. Jer šta je život ako ga ograničiš na sedam i po iskustava? Zato pišem toliko random postova. Nikada se nisam ograničila na lifestyle, modu, storytime-ove, šta god.  E zato je moj blog jedan velik...

Ranije sam radila jedan post na ovu temu, kada sam tek krenula sa fotografisanjem random (primetili ste da volim tu reč?) stvari i trenutaka. Nisam profi fotograf. Nemam pojma sa fokusom, objektivima, nekim čudima... Slikam šta mi upadne u oči i hoću da ga ovekovečim.  Eto tako, to smo sad razjasnili.  Ovde imate neku finu, malu selekciju onoga što je upalo u moj objektiv ovih dana, meseci, čega već. Mada vi imate priliku da vidite mnoge te fotografije u mojim postovima. Ali evo, da posvetimo jedan poseban post samo njima.  Zaslužile su.  Mogla bih da krenem od ovog bundevka, bundevice, plastične Halloween bundeve, koju sam slikala kada smo bff i ja gledale 'Koralinu', pa smo napravile tu jesenju atmosfetu (jer smo tako Tumblr u pokušaju, molim vas). Čak možete da vidite i ovaj crni kabli od punjača za laptop po sred slike, jer bez njega to ne bi bilo to.  Ovde je ovekovečen jedan trenutak, jednog vikenda. Kišnog. Ubitačno-provala oblaka-...