15 Days Writing Challenge - Day 13 - The Earth without 'art' is just 'eh'

Piši o nečemu šta stvarno voliš da radiš

Kod mene je ovde mrtva trka između pisanja i crtanja. Potpuno basic, znam. Ali crtanje je nešto što je išlo uz opis moje ličnosti, još od vrtića. Ali pisanje... nešto što sam zavolela od trećeg razreda i nisam prestala da pišem od tad. Jednog dana ću vam napisati 'My writing story'. 

Zato ćemo danas da se bavimo crtanjem. 

Nisam sigurna kada je sve počelo. Jednostavno crtam od kad znam za sebe. Trebali biste da vidite moje sveske. Sve do jedne su išarane. Nebitno da li pišem ekonomiju ili engleski, ni jedna sveska nije pošteđena. 

Jednom, kada smo još u osnovnoj imali geografiju, sećam se da sam se iznervirala oko nečega. Mislim da sam se posvađala sa nekim tada... Nije ni bitno. Poenta je da sam počela da crtam neke čičaglišice po svesci, kada je moj (sad već bivši) najbolji drug bio u fazonu 'Što si nervozna?'. I ja sam ga pogledala, onako čudno, i rekla 'Odakle znaš da sam nervozna?'. Rekao je 'Pa crtaš. Ti crtaš kad si nervozna, da bi se smirila.'. Sećam se da sam počela da se smejem tad, jer do tog trenutka nisam to provalila. 

Ali onda sam shvatila da to jeste istina. I dalje mi nije jasno kako je to primetio. 

Pre par meseci sam išla na prijemni za umetničku. Bez i najmanje namere da posle toga idem u tu školu. Nisam išla na pripreme, nisam tražila savete, čak nisam ni crtala pre toga preko dva meseca. 

Okej znam, znam. 

Sad se verovatno pitate zašto sam uopšte išla na taj prijemni? 

E to su, ljudi moji, principi. Htela sam da vidim da li mogu da prođem samo sa svojim talentom i osećajem za crtanje. 

Onda se postavlja drugo pitanje. Zašto nisam htela u tu školu?

To je nešto što me ljudi pitaju svakodnevno. 

Jer sam ja jedna nedokazana osoba. Pored reči 'tvrdoglavost' u rečniku stoji moja slika. I znam, prosto znam, da kada bih ja bila tamo svakog dana, da mi ljudi pričaju 'Nina, crtaj ovu vazu sa praznim čokoladnim mlekom na njoj.', ja više nikada ne bih uzela olovku u ruke i crtala nešto svojevoljno. 

Ja ne planiram da se u životu bavim slikarstvom. Zato niko meni neće da kaže šta ću i kako da crtam. Ja sam sama svoj gazda kada je u pitanju crtanje. A gomila profesora, koji mi pametuju na dnevnom nivou bi u meni ubilo svaku volju i želju za onim što radim iz čiste ljubavi. 

Prošla sam prijemni. 

I nisam upisala umetničku. 

Takođe sada više crtam nego što sam ikada. Jer znam da mogu. Jer sam free spirit. Jer mi se može. 

Verovatno će neki od vas da me osuđuju. Neće da razumeju zašto sam uradila tako nešto. Iskreno. Možda i jesam pogrešila. Ali kakav je to život bez pogreški? Bez rizika? Bez toga da ponekad lupiš glavom o zid? 

Prokleto dosadan, a? Znam. 

Tako da eto. To je moja priča. 

Do sledećeg puta! 

N.