30 days writing challenge - A place where you felt really happy #23

Uh.. kako početi ovo. Obrisala sam već tri uvodne rečenice, jer ne znam kao bih trebala da sročim ono što mi je na pameti. 

Rekla bih da ste kroz ovih par meseci čuli dosta o mom letu. Možda sam vam i napisala u nekom postu da je sve vezano za njega na kraju bilo.. previše. Niko ne može da porekne da mu se život menja kada kreće u srednju. Moji se okrenuo naglavačke. Pogotovo od juna pa do sada. Previše različitih emocija i osećanja... ume da zaboli mozak, da. 

Nije da mogu da kažem da sam u svakom trenutku ovog leta bila srećna. Nisam. Nekada sam bila u fazonu 'Living my best  life', a u drugim trenucima sam oplakivala sopstveno postojanje. 

Ipak, na kraju, kada sam iza sebe već imala sve što sam želela od ovog leta, shvatila sam da ću uskoro doći do tačke pucanja, ako se leto uskoro ne završi. Previše novih stvari za jednu malu osobu.. priznajem. 

I sve što sam odjednom htela je da izađem iz rutine, koja mi nikada pre toga nije bila rutina. Htela sam da promenim sve. Jer mi je to trebalo. Htela sam da ostavim leto 2018. tamo gde pripada. U prošlosti. 

 

Promena. 

Konačno se desila. Počeo je septembar i ova nedelja mi je dala novu energiju. Konačno sam uspela da ostavim sve iza sebe i pustim da mi sada ono budu samo lepe uspomene. 

Tema ovog posta je: 

Mesto na kom si se osećala stvarno srećno

Ove nedelje je bilo mnogo takvih mesta. Osećala sam se srećno u busevima u povratku kući, u školskim hodnicima i učionici, na klupama, u sopstvenoj sobi dok sedim i gledam filmove... Prosto sam se osećala dobro. 

Ako bih mogla da biram.. izabrala bih Trošku. Trošarina je mesto blizu mene (relativno), gde sam faktički odrasla. I obožavanje za to mesto. Sve u svemu, pre neki dan smo drugarica i ja radnom završile tamo, na klupici, kada sam je davila sa 'Why Don't We', dok smo čekale da nam završe kopiranje nekih knjiga. Tada smo fino raspodelile muževe (što je upravo onako čudno kako zvuči), dakle, ko je čiji iz benda i drale se neke stare pesme u povratku kući. Tada je već bio pao mrak, tako da nikog normalnog nije bilo da nas čuje. 

Nekoliko dana kasnije smo opet završile tamo sa još nekim drugaricama, gde smo blejale, stokovale određene osobe, drale se (slobodno se krindžujte, ali mi to stvarno često radimo.. sapunice bi suvim zlatom plaćale da nas imaju, ja kad vam kažem) i prosto... bilo je lepo. I was happy. 

Tako da sam konačno uspela.

I'm freshly happy. 

I sada mi papagaj juri prste po tastaturi dok kucam. Mislila sam da biste možda želeli to da znate... 

---------------------------------------------------------------------

- 30 Days Song Challenge -

Pesma koju misliš da bi svi trebali da poslušaju

Prosto jer je genijalna. I ima je u Šreku. Šta će vam više od toga? 

#YOU NEVER SHINE IF YOU DON'T GLOW#

Da, pa i tekst je priti kjut. Tako daaa - Smash Mouth - All Star.

----------------------------------------------------------------------------------

Zašto je ovaj papagaj ovako druželjubiv sa mnom danas? Bukvalno mi planinari po majici. Srećo, nismo u tolkoj ljubavi, siđi mi sa brusa.

Okej.. do sutra

N.