#100happydays challenge - REKLA SAM VAM DA ĆU DA NAĐEM NEŠTO NOVO DA SE ZANIMAM

Pa.. danas nosim zeleni flaster. Da, znam da ste umirali od želje da saznate boju mog flastera. Ali nisam mogla da smislim kreativniji uvod. Sve u svemu, ispekla sam se na sijalicu malopre (da, stvarno. Grejala sam ruku i slučajno se pecnula. I možda ne bi trebalo javno da odajem izlive mog idiotizma.... Gotovo sad).

Ajdemo sad s pravim uvodom, koji je EKŠLI vezan za post. 

Nekoliko dana za redom sam se osećala malo.. under the weather, što bi rekla moja profesorka poslovnog engleskog. Sve u svemu, nekako sam bila smorić. Pojma nemam zašto. I onda sam videla da jedna cura iz mog odeljenja na storiju radi neki čelendž sa heštegom #100danasreće. 

(i deset minuta pauze dok sam imala emoušnl momenat sa najboljim drugom u sred pisanja posta)

Gde sam stala? A da. I dakle mene je logično zanimalo šta je taj čelendž, tako da, kako to obično biva, krenula sam da guglam. 

I onda sam naišla na sledeći sajt: 

I popunila prijavu. 

Dakle, 

POENTA ČELENDŽA

je da izaberete neku društvenu mrežu na koju ćete 100 dana za redom da ubacujete slike nastale u nekim vašim srećnim trenucima. Odnosno momentima u kojima ste se osećali onako.. hepi.
Tako da sam ja izabrala insta stori, naravno, logično, šta drugo, i bacila se na posao.  Ono što je fora kod ovog čuda je da na ovaj način počnete više da cenite te male srećne momente koje biste inače samo pustili da prođu u toku dana. I posle, kada se sve završi, uvek možete da se vratite i pogledate sve fotografije koje ste aploudovali za vreme čelendža i onda zapravo shvatite koliko ste srećni i prosto naučite da uživate u malim stvarima. 

Pa, ja sam trenutno na četvrtom danu i lepo mi ide za sad. Ako imate neku želju (?) da pratite kako mi ide ovih 100 dana, feel free to follow me:

-------------------------------------------------------------------------

E pa eto tako. To je novo kod mene. Osećam se kao da se nismo čuli sto godina. Što nije mnogo daleko od istine. Trebao mi je odmor od 30 days writing challenge, pravo da vam kažem. U međuvremenu.. pa, niste mnogo propustili. Tu i tamo po neki mini storitajm (kao da je Dupeglavac danas kupio banane za užinu, što mislim samo da je nama smešno....), na primer da mi je juče dete na stanici tražilo dečka i htelo da me smuva sa njenim ujkom Aleksom... Dete ima oko tri godine inače. 

Pa.. do sledećeg puta ljudići

N.