Best friends? Nah, they're my family

Znate koji osećaj stvarno volim? Onaj kada je potrebno da samo razmenimo jedan pogled sa prijateljem i odmah znamo šta onaj drugi misli. To mi je mnogo dešava u poslednje vreme. Recimo pre neki dan smo sedeli ispred učionice dok smo čekali da prethodna smena završi čas i ja sam mahinalno pogledala u jednog dečka i bila u fazonu 'Zašto ne skineš ranac kad već sediš?' i onda sam se setila da smo drug i ja imali dvočasovnu konverzaciju o ljudima koji sede sa rančevima na leđima pre nekoliko dana. Nas dvoje smo se samo pogledali i počeli da se smejemo, a jadan dečko je bio u fazonu 'wtf..'. 

To se stalno dešava sa mojim drugaricama. Sa kim god da smo u društvu,  makar se videle prvi put posle tri dana ili smo provele ceo dan zajedno, kakva god da je situacija, samo treba da se pogledamo i odmah znamo šta ona druga misli. 

Shvatila sam da kada se osećam kao da sam mentalno na dnu života, sve što mi treba je da pričam sa ljudima koje volim. To je jedino što mi zapravo pomaže. Zato je dobro što moji prijatelji imaju konjske živce za mene, jer sam ja užasna osoba kada se nešto desi. I mnogo plačem. Tako da zadnji put drugarica nije htela da me pusti da idem kući, nego me je odvela u kafić i kupila mi toplu čokoladu. Ili recimo kada sam letos raskinula sa dečkom, bff me je pokupila u 12 uveče i odvela kod nje, jer joj nije palo na pamet da me ostavi samu tad.

Ono što najviše volim kod svojih drugarica je to što šta god da se desi jednoj od nas, kao da se desilo svima. Ovih dana se drugarica muva sa jednim dečkom i kada ona stoji na hodniku i priča sa njim, u pozadini uvek možeš da vidiš nas četiri kako se kezimo i navijamo. Ili kada sam prošle nedelje pričala sa drugaricom o nečemu što me je stvarno uznemirilo, ona je riba počela da plače, čim su meni krenule da suze oči. 

Nekim ljudima recimo uopšte nije jasno zašto sve mrzimo ljude koje mrzi jedna od nas. Ali mi funkcionišemo po principu 'Povredio si jednu, povredio si sve.' 

Sinoć me je drugarica pitala koja mi je omiljena navika koju rade moji prijatelji. Igrale smo igru '20 pitanja', nije me kao random pitala to, čisto da pojasnim. Elem, rekla sam da mi je omiljeno to što mi imamo kod ime-nadimak-kako god, za sve likove koji su nam zanimljivi. 

Na primer: Otac Sofra i ljubavnica, Droga, Kum, Freza, Traktor, Kineska Freza (Freza i Kineska Freza su dve različite osobe), Stoker iz četvrte, Bruno, Dupeglavac, DPP, Rale, Sokobanjac, Forum, Meda, Buljko, Lošmi, Mč, Đavolče, Prca (Prcko, Prcko Oraščić.. ima više imena osoba), Šilja, Desetogodišnjak.. Okej, zaustaviću se ovde, jer ostali dođu nediskretni ili eksplicitni nadimci. 

Sve u svemu, prilično sam sigurna da mnogo ljudi radi ovo, jer brate kako drugačije da pričamo o tim ljudima kada smo u društvu ljudi koji ih poznaju? 

Ne znam zašto sam želela da napišem ovaj post. 

Pretpostavljam jer mi je početak ove godine bio buran i tek sam sad shvatila koliko sam srećna i zahvalna na ovim ljudima. Iskreno, ne znam kako ljudi mogu da imaju gomile i gomile najboljih prijatelja. Ja ljude kojima stvarno verujem mogu da nabrojim jedva na prste jedne i po ruke. 

Inače, ovu sliku viđam stalno po storijima ovih dana i mogu da kažem-

RILEJT: 

Da li i vama ovaj januar traje predugo ili sam to samo ja? Pišite mi vaše mišljenje o svemu ovome u komentarima. Šta vama najviše treba kada se osećate stvarno loše? 

Do sledećeg puta!

N.