heartbroken.

U poslednje vreme sam na instagramu viđala onaj 10 year challenge. Možete li da verujete da sam ja, Nina Stanojević, potpuno preskočila jedan čelendž? I nisam lajkovala jaje. Ni krompir. 

....

Šta se dešava sa instagramom u 2019.? 

Okej, nebitno, nisam htela o tome da pišem. Taj čelendž me je naterao da uporedim ovu i prošlu godinu. Jedna stvarno zanimljiva stvar se desila, vredna upoređivanja. 

Svake godine moja škola organizuje novogodišnji koncert u sali simfonijskog orkestra. Tu imamo gomilu muzičkih numera, govora, predstava, all that jazz. I prošle godine moje drugarice i ja kada smo bile tamo srećam se da smo se zaklele da više nikada ne dolazimo na ovakve stvari, jer je bilo predosadno. Ove godine.. ove godine smo nas tri od mogućih pet učestvovale, a ostale su došle da nas gledaju. Stvari se zapravo jako lako menjaju. 

Ovog puta ste imali dva uvoda.. Razlog za to je jer uporno odlažem ono što hoću da vam napišem. Jer mi srce iritantno lupa dok razmišljam kako sve da sročim. Nisam baš mislila da ću zapravo da se bavim ovim temama na blogu. 

Okej dakle...

Zadnjih mesec dana (gore-dole) mog života kao da su iscepani iz najgoreg tinejdžerskog filma, koje hejtam najstrašnije. Once again, ja sam osoba za horore, ali.. kad bolje razmislim, možda je bolje da mi je život limunadica nego kao izašao iz horor filma.. I eto mene, opet odugovlačim. 

Ovo ste možda znali o meni, možda ne.. ali ja sam osoba koja se jako retko zaljubljuje. Ali da se zaljubi onako, stvarno. I nikada nisam izgubila razum zbog nekog lika. Nikada nisam bila potpuno mentalno sjebana zbog dečka. 

A onda se pojavio on. 

Trebalo mi je dugo da definišem moja osećanja prema njemu. I needed to take it slow. Nekako, sa mojim bivšim dečkom je sve bilo tako iznenada, mislim da nisam ni stigla da se zaljubim u njega na pravi način. Dok sam sa ovim preispitivala šta osećam na tenane. I onda, kada sam shvatila da sam počela polako da se zaljubljujem.. onda sam odlučila da moram nešto da uradim povodom toga. 

On je prva osoba koja me činila da se osečam drugaričije.. Okej, hajde da vam u rečenici opišem svoj kliše od života u poslednjih mesec dana. 

Kakve su šanse da dobijete glavnu ulogu u školskoj predstavi u kojoj dečka vašeg lika glumi vaš kraš? 

Da.. It's that bad. Osim činjenice da sam ja aranžirala da se sve to desi. U celu predstavu sam ušla zbog dečka. Gledam ih sinoć, moje glumce koje je sve pojela trema jer smo izvodili to pred celom školom, i tek sam tad shvatila koliko meni ta predstava nije bila važna. Nisam ni razmišljala o tome. Razmišljala sam o njemu. 

Znate, inače sam osoba koja ima srčku za sve, osim kada dođu stvari ekšli bitne za moj život na red. A.k.a. pričanje sa kraševima. Ali on me je jednog dana na probi.. au, toliko puta sam ispričala ovu priču, ali sada kao da je gledam iz potpuno drugog ugla. Sve u svemu, poenta je da izgleda da mogu sve kada se iznerviram. Tako sam mu se onako nadrkana unela u facu i pričala sa njim. Bilo je iznenađujuće lako. Bilo je zabavno. Mislim da je provalio da sam se osećala kao šit, pa je ostao da priča sa mnom jedno deset minuta. 

Pričao je neke stvari koje su.. mrzim sebe u ovom trenutku.. koje su mi davale nadu. Radio je stvari koje su mi davale nadu i činile da se osećam kako se nikada nisam osećala. 

Zanimljivo je kako se stvari brzo menjaju. 

Ne samo u 10 godina, ne samo u godinu dana.. stvari se menjaju iz dana u dan. Prekjuče sam provela ceo dan u njegovoj jakni, a juče mi je rekao da ima devojku.

Simpatičan kraj priče, a? I didn't see that one coming. 

Trebao je jedan osmeh da se zaljubim u njega. Tada je sve počelo.. A taj isti osmeh je imao na licu kada je klimnuo glavom na moje pitanje 'I još ste zajedno?'. 

Da li će stvarno ovako da se završi? 

------------------------------------------------------------------

Ovo je za sve moje ljude kojima su srce slomili ljudi sa kojima nisu ni bili u vezi. 

I've lost him.. but he was never even mine. 

Do sledećeg puta. 

N.