Mellowcent

,,I'M ON MY HIGHWAY TO HEEEEELL'' ,,ON THE HIGHWAY TO HELLLLL'' ,,HIGHWAY TO HELL'' DA, da, morala sam! Ubijte me, okej. Bio je refren, pa sam morala da iskoristim trenutak. Volim što mi je sada postalo ono automatski u mozgu 'fenomenalno raspoložena-idi piši post'. Sada sam, posle fazon nedelju dana, gledala konačno moj Supernatural i postala tako previše emocionalno uzburkana sa s10e05, jer ako si fangirl u duši kao ja, ta epizoda je all the feelings . Tako da hvala liku sa Evrovizije od sinoć koji me je podsetio koliko mi nedostaje Sem Vinčester. Ali tip je realno pljunuti on. Čekajte da vidim koja beše zemlja to bila... Estonija. Inače, ljudi moji, kakva Evrovizija..... Od onih sado mazo likova, preko disko iz Pukovac, što bi rekao moj ćale, pa do ribe na štuli koja cvrkuće. I sve ono između... Džizs. No, komentarisaćemo to drugom prilikom.  Šta me je inspirisalo za ovaj post?  Ustvari, pre toga, provalila sam da koliko me pr...

Nema veće sreće nego kada Nina posle sto godina ponovo ima crne nokte. Nikad teže namazane, jer moj stari, dragi lak ima gustinu meda, no, sve se može kad se hoće.  Kada sam se vratila danas iz škole osećala sam se izuzetno down . Zapravo je dan bio kjut, gledali smo ples maturanata, malo plakali tu i tamo, nije bilo loše sve u svemu, ali razlog mog raspoloženja je bio moj stari besti - overthinking. I umesto da se deprimiram sad oko stvari koje ne mogu jebeno da promenim,  ja ti sine lepo opičim random muziku na zvučnike i - radna terapija. Najjači lek protiv overthinkinga je realno skretanje misli, što se najbolje postiže radom. Tako sam ja recimo sadila pasulj na njivi pre nedelju dana, kada sam bila kod rođaka i bilo mi je super. Nisam se baš danas time bavila, ali uzela sam da perem 30 četkica ( hvala dragom zetu na brojanju ), da sređujem kuću, perem sudove, lakiram nokte ( there it iiiiis ) i toliko se oraspoložila, tako da sam došla pravo ovde. Idemo na post. ...

Trenutno sam emotivno skrhana zbog kraja devete sezone Supernaturala. Mislila sam da bi vas možda zanimalo..  Doduše nisam toliko u agoniji kao što sam bila za recimo kraj pete sezone, gde sam jecala i plakala satima, tako da bih rekla da je ovo možda kao neki napredak.  Elem, ono o čemu sam zapravo želela da pišem danas, pa.. noćas, jer je 10 do 1 ujutru, a fair enough, najbolji postovi se pišu u sred noći, jer tada dolazi onaj deep thinking deo... dakle, želela sam da pišem o tome kako volim ovaj blog. A sada ću vam objasniti zašto konkretno. Na stranu drugi benefiti, jedan od razloga je jer sam blog počela na raspustu pre nego da pođem u srednju školu. Takođe, nisam prestala da pišem od tad, nisam pravila neke višemesečne pauze i tako dalje. I najvažnija stvar, uvek sam bila potpuno iskrena i pisala stvari koje sam osećala.  Tako da sada, kada se vratim na neke postove sa početka bloga, mogu da imam tačno rezime koliko me je srednja škola zapravo promenila do ...