// perspektiva //

Drago mi je da je prošli post naišao na tako pozitivne reakcije. Pogotovo jer je sve što sam napisala bilo vrlo sirovo i iz srca. Polako se menja način na koji pišem, ali to je pretpostavljam do perioda. Ili se možda ja menjam ponovo. Videćemo gde će sve ovo da nas odvede. 

Dakle, dugo sam razmišljala o temi ovog posta. Mnogo toga mi se vrzmalo po glavi u poslednja 24 sata, tako da ono što će ovaj post da bude je manje više - sređivanje misli.
U ovom trenutku nisam sigurna gde će me tačno odvesti, ali zato smo tu.
Za početak...

,,pojačati muziku dovoljno glasno da ne mogu da čujem ništa osim nje''

 (slika se neobično dobro uklopila u poslednju rečenicu)

Usamljenost. 

Usamljenost je neverovatno široka tema. Dobra za okupiranje misli. Pre godinu-dve bih vam rekla da mi je biti sam jedan od najvećih strahova. Ne mogu to da poreknem. Plašim se toga da ću ostati sama na kraju. Ta rečenica je možda zalaženje u najdalje kutke moje ličnosti. Vrlo sirovo i jasno. 

Ali. 

Kada malo zagrebeš po površini otvori ti se potpuno nova perspektiva. 

Perspektiva. 

Ukoliko promenim način gledanja i proširim svoja razmišljanja, mogu lako doći do rečenice koja menja sve. 

,,biti sam i biti usamljen su dva potpuno različita pojma''

Da li vam se desilo nekada da se osećate kao da nemate sa kim da pričate iako ste, na primer, sa petoro ljudi u tom trenutku?  Znam da jeste. Nisam morala to da formulišem kao pitanje. Usamljenost je osećanje, koje nešto može i ne mora da pokrene. Ne mora konkretno da postoji razlog zašto se neko oseća usamljeno. Možete da imate prijatelje i porodicu koja vas voli i podržava, i da se osećate tako. Nije isključivo samoća ono izaziva to osećanje.

S druge strane imamo pojam - biti sam.
Na prvi pogled zvuči zastrašujuće. Ali ponekad je sve što nam treba samo da budemo sami. Evo vam školskog primera:

,,Poslednjih par godina dolazim sama u Beograd kod porodice. Putujem sama i ovde sam on my own, na neki način. Sama se brinem o svojim stvarima, o rasporedu jedenja, količini novca koju trošim i na šta je trošim... I koliko god to da mi je čudno, ipak mi daje neki osećaj kontrole nad sobom. Ove godine sam došla sa mamom i koliko god da mi je drago što se o nekim stvarima ona brine umesto mene, nedostaje mi taj osećaj slobode.'' 

Nije uvek lako biti sam, ali je ponekad neophodno. To nas formira.

Ukoliko pogledamo onu prvu rečenicu iz druge perspektive, desi se ovo:

,,biti sam ne mora da znači automatski biti usamljen. može da znači i biti slobodan. sve je do perspektive''

Na početku ovog posta sam kao primer uzela jedan od svojih najvećih strahova. Čisto da testiram teoriju da li sve polazi iz glave i da li se i u najgorem može pronaći način da se sve pogleda sa druge strane. Kada se tako postavi, rešenje svakog problema se nalazi u našoj glavi. Samo je pitanje kako biramo da se nosimo sa tim. 

Pre nego da zatvorim ovu temu, želim samo da se dotaknem još jedne stvari. 

Zašto je važno biti sam, makar s vremena na vreme

O ovome sam pisala u prošlom postu, ali mislim da ne mogu dovoljno da naglasim koliko je zapravo bitno imati ovaj stav za healthy mindset. 

Ukoliko smo stalno okruženi ljudima, pogotovo bliskim, onda na dnevnom nivou dobijamo mnogo različitih perspektiva i mišljenja o određenim situacijama vezanim za naš život. I koliko god sve to bilo dobronamerno, ume da pošteno iznapinje čoveka. Ako ste čvrsto rešili nešto ne smete da dozvolite da vas neko natera da sumnjate u to. Jer na kraju krajeva, vi živite svoj život, ne oni umesto vas. I niko ne zna bolje šta će da vas učini srećnim. 

Dakle, zato je važno biti ponekad sam. Da možeš da sabereš sopstvene misli bez uticaja drugih.

------------------------------------------------------

Eto to je bilo ono o čemu sam razmišljala. Koliko je zapravo perspektiva bitna. Jer svaka stvar može da bude bolja ako se pogleda iz drugog ugla. Od tebe zavisi da li će dan da ti bude sranje ili ne. Jedna od mojih omiljenih rečenica koja mi onako insant pomogne da pogledam sve iz druge perspektive je: 

,,sve se dešava s razlogom''

Ukoliko ti nije jasno zašto je sad to tako, videćeš nakon nekog vremena. Jer na kraju je sve samo još jedna lekcija. Novo iskustvo da se prepričava kada ostarimo. A da, još jedna rečenica koju volim:

,,provodim život jureći priče da ispričam kada ostarim''

To je takođe jedna jako dobra perspektiva gledanja na stvari. Čak i najgore sranje u kom se nađeš može da postane dobra priča kasnije. 

------------------------------------------------------

Do sledećeg puta

N.