Mellowcent

Prošle nedelje sam se vratila sa ekskurzije. I, jelte, svi znamo kako to obično biva na ekskurzijama u busevima. U zadnjem delu busa je uvek haos i uvek se pušta najglasnija muzika. I jede se čajna. To ne spada u nepisano pravilo, ali je poželjno ( hvala divnim dušama iz drugog odeljenja što su mi dali čajnu, jer sam bila gladna kad sam se probudila iz petnaestominutne jedva uspešne dremke ). Da ne dužim, pošto bih ja imala još svašta nešto tu da dodam na ovu temu, ali staćemo ovde. Dakle, s obzirom da smo u zadnjem delu busa imali četiri zvučnika, nije bilo teorije da muzike ne bude u svakom trenutku. I tako je došao na red i Marko Mandić. Pravo osveženje ako mene pitate, jer su mi mozak tri dana ispirali Jala, Rasta i Buba.  I išla je tako Mandićeva pesma 'Dobar dan', gde ima jedan deo ' Sasvim slučajno kuću smo zapalili. Ako nas pitaju, mi nismo to uradili .' i čim smo ga čule moje četiri čuvene drugarice i ja, odmah smo bile u faoznu 'pa ovako ćemo mi ...

ugggghjhfčasdh.  Kako mrzim kada ne znam kojom rečenicom da krenem post. Okej, kažite. Slobodno. ,,Nina, ispala si iz forme. Sramoto za blogersku zajednicu.'' I tako dalje i tako bliže. Pa, sve što znam je da želim da ovaj post bude posvećen čitavom 'retro trendu' that's been going on lately. Od svih mukotrpnih trendova koje moramo da preživljavamo ( kao na primer zelene jakne sa vrišteće roze krznom od pre dve godine ), ovaj mi je zapravo zapao za oko. I to baš. Jer je potpuno drugačiji i skroz simpatičan.  Inspiraciju za čitav ovaj post sam dobila nakon što sam provela celo veče slušajući AC/DC, Nirvanu, Aerosmith-a, Kansas i tako dalje, sa svojim roditeljima. The thing is, moji roditelji su ceo život rokeri. Moja majka je doduše oduvek više volela Van Gogh, iliti srpsku rokenrol scenu, dok je moj tata voleo stranu i imao sobu punu postera ( što mi je to nešto poznato.. ) okorelih metal bendova. As for me, s obzirom da ja slušam sve živo, bilo je jelte ...

hEloU tHeRe. Pročitajte to kako vam je volja, ali u mojim mislima je izrečeno Đumbirkinim glasom. ( @djumbir na Instagramu, a.k.a. najbolja šminkerka na ovim prostorima, konkurencije bez ) Pa, pilići, zdravo. Svaki put kada napravim malo veću pauzu, kao sad od dve nedelje, nekako imam potrebu da se vratim sa ovakvim random postovima. Tako da nastavljamo ovu rubriku, čiji ni naslov nema smisla, jer ovde ja pišem postove, vi ih čitate, a onda vi pišete komentare, a ja ih čitam, dakle 'talking' prilično ne postoji, ali nikog zapravo nije briga, jelda?  Elem, čekajte da bacim pogled na prošli post iz ove rubrike, koji je od.. momenat.. 20.-og februara ( hErE ), čisto da vidim čime sam se bavila tada. A okej, got it.  Billie Eilish  Pa možemo početi onda od Bili Ajliš.  Sećam se da sam pisala o njoj pre nekog vremena, kada sam bila fascinirana njenom ličnošću, bez da sam se mnogo bavila njenom muzikom. Međutim, krajem prošlog meseca izašao joj je novi...

Ne znam da li ste upućeni, ali moja malenkost ovde nije baš naj zatvorenija osoba na svetu. Zapravo, svoje prijatelje na dnevnom nivou smaram sa manje više svim što mi se dešava. Jedno vreme smo se drug i ja zvali telefonom kada smo na wc šolji i onda bude onaj momenat ' O i ti si sad na wc šolji? tWiNsSs! '. I ako mislite da je to čudno, jeste. Anyways, poenta je - ukoliko sam comfortable ( stvarno sam se trudila da nađem odgovarajuću reč za ovo na srpskom, ali nema je ) sa nekom osobom biću stvarno TMI. To je osnova svih mojih prijateljstava i međuljudskih odnosa generalno.  Kakve to veze ima sa bilo čim, Nina? Zašto moraš uvek da pišeš uvode od pet pasusa, da bi na kraju jedna rečenica svega toga imala veze sa postom, Nina? Nina, čudna si.  Ako ste pomislili bilo šta od ovoga, nije da mogu da se protivim. Razlog svega ovoga je izražavanje mog čuđenja prema tome kako sam izdržala 12 dana bez i da vam pomenem svoj novi čelendž, poduhvat, kako god.. . ?  K...

Da li sam to samo ja ili su zalasci sunca period kada ne možeš da se osećaš loše? Kroz koliko god usranih stvari da prolaziš, za vreme tih sat vremena dok nebo menja boje kao da sve na trenutak stane.  Dobrim delom prošle i pretprošle godine sam se bavila fotografisanjem. Kako su se beše zvali ti postovi...? Sećam se da sam imala celu rubriku na blogu posvećenu tome. Point of view , da. Kako bilo, poslednjih par meseci me to nešto nije specijalno zanimalo. Ali juče kada sam videla koliko je lepo nebo bilo nisam mogla da odolim, a da ga ne fotografišem.  Kako se vreme polako menja i sat pomera, poklopilo se da kada idem popodne u školu za vreme poslednjih časova se baš dešava taj golden hour. A kako sam ja na četvrtom spratu u centru grada, uvek imam savršen  pogled to. Ako uhvatite pravi trenutak, možete da imate potpuno poseban pogled na nebo u odsjaju prozora hotela Ambasador. Cela strana hotela koja je okrenuta ka centru je faktički staklena, a tačno naspra...

U životu se nisam nešto specijalno bavila svojim snovima. Uglavnom jer nisu bili nešto mnogo zanimljivi. Ali u poslednje vreme nisam sigurna šta je krenulo da mi se dešava. Pretprošle nedelje sam imala mental breakdown, posle kog je meni sve krenulo nabolje. Pojma nemam šta se tu desilo, ali između ostalog krenula sam toliko dobro da spavam. Pogotovo te nedelje. Bila sam svakog dana odmorna i naspavana ( što je čudno jer sam išla prepodne u školu ). Samo što još jedna stvar koja je došla sa tim su stvarno čudni snovi. Koji zapravo deluju neverovatno realno dok ih sanjam.  Za njih najviše krivim 'Supernatural' jer mi je svaki drugi san inspirisan nekom bolesnom epizodom. Stvarno ne znam kako, ali ja nikada ranije nisam imala ovako detaljne snove. Weird as fuck...  Sve u svemu, opisaću vam ovde one kojih se sećam, iako sam ih do sada dobrim delom zaboravila.  Noć između 4. i 5. marta (nisam baš planirala da pišem post o ovome pa da zapamtim datume, ali sećam...

Pa pošto ste upućeni u moje fiks ideje, onda znate da moja kosa nikada nije normalne boje. Prvi put sam se farbala 16. juna 2018. ( to se bre i tačan datum zna ) i u pitanju je bio lila balajaž. E šta je sve ispalo posle toga.. to je haos. Sve što znam sada je da mi je kosa zelena. Toliko.  (jun 2018.) (novembar 2018) So yea, that's my hair. Or at least was my hair. Zrela je za novo farbanje, da se razumemo. Kao što rekoh, zeleno . Nekako mi kosa uvek završi zelena, ničim izazvana. Tako da razmišljam poslednjih nedelja mnogo o bojama i novim idejama, pa smo danas ovde kako bi vam pokazala svoje favorite i possible hair colors in the future.  Peachy Rose Gold  Ima mnogo roze varijanti na ovoj listi, pravo da vam kažem. Nekako sam se uvek nećkala za roze kosu, pojma nemam zašto. A jeste mi jedna stvaaarno velika želja. Samo nekako nikad nisam sigurna za nijansu.  Pink baby  Dakle, ono gore je više neka kajsijasta, topla ...