31 Days Writing Challenge// Your earliest memory #2

Jučerašnji post sam vam pisala u neverovatno splasnutom (čitaj 'tragičnom') raspoloženju i molila sam se da se danas, dok budem pisala ovo, osećam bolje. I uspelo je. Za ova dva dana sam naučila da, kada si jebeno DOWN, treba da radiš one stvari koje ti je ni najmanje ne rade u tom trenutku.

**Izađi iz kuće

**Reci izvini

**RADI NEŠTO 

**Ne sažaljevaj samu sebe

**Šta god radila, nemoj da budeš sama 

So--yea. Poslušala sam sopstvene savete i posle dužeg vremena, provela ceo dan sa svojim roditeljima. I bilo je stvarno.. lepo. I felt like a baby again. Što je dobra podloga za temu ovog posta. 

//Tvoje najranije sećanje /

Ne razumem kako se ljudi sećaju jednog jedinog najranijeg sećanja. Kako mogu da budu sigurni da je baš to njihovo najranije sećanje? 

Okej, za ovaj post potrudiću se da se setim svojih što ranijih sećanja, jer pojma nemam šta se prvo desilo od toga... 

Nije da mogu da se setim nečeg baš toliko konkretnog, ali postoje ti detalji i sitnice koji su mi se urezali u sećanje... Kao na primer, vikendi ujutru. Kada sam na RTS-u od 11 do 1 gledala 'Kim Opasnić', 'Miki Mausa', 'Fiću i Feđu', 'Onaj crtani koji ne mogu da se setim kako se zvaše, ali u njemu su glavni likovi Šilja, Daba i Dabina familija koliko se sećam (a sećam se, jer je moj tata izuzetno voleo mamu iz te familije)'...

Na te vikende me asocira miris kafe, jer bi tada ujutru dolazili baka i deka na kafu sa mojim roditeljima, dok su gledali, normalno, 'Žikinu šarenicu' (ne sekirajte se, to je bilo pre mojih crtaća od 11 do 1). O i za to me veže zvuk usisivača (hvala, mama).

Znam da mi je slika idealnog popodneva u glavi tada bila ono što sam radila skoro svakog dana u nedelji. Kada bih se vratila iz vrtića, baka bi mi uvek postavila da ručam u njihovoj dnevnoj sobi, gde sam gledala moj voljeni 'Kanal D'. Često sam bila kod bake i deke tada (sprat ispod nas, ista kuća.. samo da pojasnim), gde su mi omiljene igre bile one koje su pravile... haos. 

Primera radi: 

• Pravljenje bućkuriša (mešavina svega što nađem u bakinoj kuhinji. Uglavnom voda, aleva paprika, vegeta, origano, brašno, šećer... I dalje ne verujem da su me puštali da pravim rusvaj sa tim)
• Zatim motanje vunice oko trepezarijskog stola (objašnjavanje nije potrebno)
• Onda smo deka i ja često sedeli pored šporeta u kuhinji i sećam se da mi je mnogo bilo smešno kada bi on pipnuo vreo špored šakom i imitirao mi likove iz crtaća kako jauču (jadan čovek pored mene, Bože Gospode)

Najviše sam volela kada smo baka, deka i ja sedeli u dvorištu, kada me je deka ljuljao na ljuljašci i pričao priču o crnom mačoru naše komšike. Mislim da se zvao Gara. Crni Gara. Pričao mi je kako se Gara nastanio u našoj šupi, gde je napravio čitavu kuću, pa je deka pokušavao da ga izbaci i svađao se sa Garom, ali on nije hteo da ide. U tim pričama mačor naravno zna da govori. Nisam sigurna šta se desilo sa njim kasnije..

Sećam se i svih igara kojih smo se igrale moje komšije i ja. Kako smo pravile kućicu na tavanu mojih kumova. Kako smo komšija i ja vozili bicikle po ulici i pričali o 'Anđeli Anakondi' (jedan od omiljenih crtaća u to vreme), kako je tata vukao mene i moju sestru na sankama po ulici. Kako smo još od pamtiveka mama, deka i ja išli u kupovinu za slavu u one velike markete, koji su izgledali bukvalno beskrajno kada sam bila mala... 

Opa... 

Znate, moje detinjstvo je mnogo smešnije kada o njemu priča moj tata. Na primer, kada mi je pričao kako, kada sam imala jedva godinu dana, mama me je presvlačila na krevetu u spavaćoj sobi i u jednom trenutku je ušla ona velika buba veštica (znate na šta mislim). I moja mama se isterala iz mozga, počela da vrišti i dotrčala u dnevnu sobu do mog tate. I čovek stao onako i pita je: 'Dobro, a gde ti je dete?''. A moja mama dok se pribrala (molim vas, ipak je veštica u pitanju) i tek onda je bilo: ''A, da. Nina.''. 

//////////////////////////////////////////////////////

31 Days Song Challenge 

Song from the 1900's

Koliko bih ja htela da imam ovu pesmu na ploči... i gramofon kad smo već kod toga. 

Ovo je pesma iz 1953. čisto ako nekog zanima. Moja omiljena pesma iz prošlog veka. Ne znam zašto, ali mnogo volim ovaj tekst. Imam čitav folder sa pesmama iz 1900tih u telefonu i to je jedna divna plejlista, da se razumemo. 

////////////////////////////////////

Nadam se da ćete mi u komentarima napsati neke vaše uspomene. Volela bih to da pročitam. 

Do sutra! 

N.