how to feel better .

Pre početka posta pročitajte ovo. 
Ne počinjite da čitate ovaj post ako nemate vremena ili volje da ga pročitate od reči do reči. Nije poenta čitati samo podebljane rečenice, jer onda nećete shvatiti suštinu. Ako želite, pročitajte ga pre nego da legnete da spavate, na primer. Ili dok čekate u redu kod zubara. Ili dok ste na vece šolji. Ne u pokretu i ne ovlaš da pređete preko reči.
Takođe, čitajte ga sporo. Ako ste nervozni i u haosu, predahnite malo. Zaustavite se. Usporite.


Ako ste se i dalje odlučili da nastavite, želim vam srećno čitanje. Nadam se da će vam nešto od ovoga biti od koristi.

Primamljiv naslov posta. Bar za mene. Znate, koliko god genijalnih dana da sam imala ovog leta, bilo je mnogo down-ova takođe. Bitnijih i manje bitnih. Ne bih da vas zamaram time šta se sve dešavalo, ali tu i tamo neke stvari su me povredile. Ipak, svaki takav dan bi se završio na isti način. Ja, sama u mraku svoje sobe sa crnom olovkom i sveskom. I to je to. Pa ti se, zemljače, snalazi kako znaš. 

Kako vreme prolazi i nađeš se u sve više takvih situacija moraš prosto da naučiš kako da se sam nosiš sa njima. Koliko god sam pričala sa raznim ljudima o tome šta bi trebalo da uradim, opet sam sinoć uhvatila sebe kako razbijam glavu oko nečega i pomišljam ''Zašto mi neko ne kaže šta da radim?!'' 

Pa to ne ide baš tako. Možete da dobijete razna mišljenja o situaciji koja vas muči, ali niko vam neće rešiti problem. Neću ni ja ovim postom. Ja mogu samo da vam obrazložim stvari koje su meni pomogle da se sama suočim sa svim što me muči. 

A da, što se one slike gore tiče, zapravo mi je jako sviđa jedna od mojih kolekcija na Pinterestu na koju sam potpuno zaboravila. Slike su jako opuštajuće, tako da će vam možda biti od pomoći. Imate je OVDE. 

Takođe jako uživam da mi delovi teksta budu ove lepe rozikasto-kajsijate boje. Ne znam zašto, pravo da vam kažem. It's just the way life is. 

Dobro dakle, počnimo sada sa postom. 
Dakle, hipotetički rečeno, vas trenutno muči nešto. Ne mora stvarno, ali zamislimo a postoji neka stvar. Ili se vratite ovom postu kada se sledeći put osećate down, ako ne možete da se uživite sada.

Znači, imate neki problem. Automatski ste nervozni. Nešto vas izjeda. Muči vas. Boli. Prva stvar koju možete da uradite je da se opustite. Znam, mnogo je teže nego što zvuči. Pa... i nije toliko.

//opustite se//

Kada ste napeti to ne vodi ničemu. Zaustavite sve svoje misli i udahnite. Samo sekund, da predahnete, nije toliko teško. Kao da sve vreme jurite, trkate se sa ko zna čim i onda konačno zastanete. Dakle stavite sve svoje misli na pauzu. Samo na pet minuta, ne tražim mnogo. Ono što vam može pomoći u tome su sledeće stvari:

• sređena soba - jer kada ste nervozni sve vas nervira pa i najmanji haos. sređena soba, pogotovo namešten krevet je korak do smirenosti
• smirujuća plejlista. - ne, ne betoven, mocart i and the rest. osim ako vas to stvarno ne smiruje. meni je lično jako dosadno, no, to sam ipak samo ja. recimo na mene smirujuće utiče album harija stajlsa. takođe jedna od mojih plejlisti, koju sam napravila kao background za pisanje jedne od svojih knjiga. puna je mojih omiljenih starih pesama. 

OVDE - za harija. 

OVDE - za moju plejlistu 

OVDE - za čil miks pesama na koji sam naišla pre neki dan, ako vam ove stvari ne odgovaraju

• maske za lice - ukoliko vam ostane kusur od nečega, nije loše sklanjati ga sa strane par dana, jer onda se nakupi novac za one jeftine maske iz lilija ili dm-a. jedna od mojih želja na koje uvek zaboravim je da imam punu fioku tih random maskica za lice. to definitivno nije loša stvar za opuštanje.
• kafa - gde pritom ne mislim na tursku kafu. to me u životu opustilo nije. mislim na one nes kafe sa raznim ukusima. tipa pomorandža i čokolada, banana, kokos, milka, bla bla bla. obožavam da mešam to sa hladnim mlekom. čak imam i par šolja koje stvarno volim. jedna koja ima stvarno čudan oblik i koja je giganska, koju mi je dala baka pre par dana i druga sa dinosaurusom koju mi je kupila bff pre par meseci su mi trenutno baš omiljene. takođe u te kafe volim da dodam tipa cimet, vanilu, ekstrakt od čega god, recimo rum ili kivi. ili šlag. kafe su super stvar
• velika odeća - činjenica je da je udobnost pola opuštanja. ja inače živim u xl majicama i duksevima, tako da je to to. takođe nije loše imati ćebe i jastuke u tim momentima.

//pisanje//

Kao možda najveći tip koji imam za vas. Savršeno sam svesna već godinama da ništa ne pomaže tako kao pisanje, ali se opet čini kao da na momente to zaboravim. E pa kada završite sa gornjom stavkom i ohladite se malo, vreme je da uzmete papir i olovku.
Čist primer ove stavke: Mene već jedan duži period muči jedna rečenica koja se odnosi na bitnu stvar u mom životu, gde niko drugi ne može da mi pomogne, jer niko ne zna kako se ja osećam. Logično. Dakle, bilo je na meni, a ja sam se osećala samo... zbunjeno. Moj daily mood je bio to - збуњена. I tako sam sela juče i sagledala sve iz potpuno druge perspektive. Napisala sam jedanaest i po strana na temu koja me muči i do kraja svog teksta sam tačno znala kako se osećam. Sama sam rešila svoj problem.

Inače sada crpim slike iz još jedne od svojih kolekcija koja takođe nije loša za opuštanje i inspiraciju, tako da vam je evo i ona OVDE, čisto ako vam ikada zatreba. 

Dakle, pisanje. Vremenom sam prosto razvila potrebu za njim. Tako sam pre početka leta otišla u kinesku radnju i kupila sveščicu sa najviše strana koju sam uspela da nađem. I uposlila tatu da mi kupuje crne olovke, jer mi je jedan dan doneo savršenu gel crnu olovku, za koju neće da mi kaže gde ima da se kupi. Znam da bih je našla u svakoj knjižari, naravno, ali više volim da ga pustim da se oseća posebno kada mi donosi tako olovke. Ispisala sam dve za sad, a treća mi je na izmaku.
Elem, skrećem sa teme. Dakle, od početka leta sam pisala toliko u toj knjižici. Ne kao svoj dnevnik, gde opisujem šta se dešava svakog dana. Ovo je knjiga u koju zapisujem kako se osećam, do zadnjeg detalja.

Listala sam sad stranice skoro popunjene knjižice i slikala vam delove koji su mi zapali za oko. Imate tu par crteža, stavova, rečenica koje sam rekla ili čula... takođe primetićete da ima mnogo delova koji u sebi imaju reč 'AM'.Često sam pisala noću. Sama u svojoj sobi. Ti delovi su just pure thoughts and feelings. A da, i na poslenjoj slici ovog kolaža je jedan od mojih omiljenih postova doslovce prepisan. Time sam započela pisanje ove knjižice. U pitanju je post gde sam tačno opisala kako se osećam. Ovaj post. 

Tu knjižicu ću prestati da pišem 1. septembra. Jer je leto gotovo. Kreće novi život. Znam, znam. Ne kreće zapravo, ali ću ja da promenim sve, jer su za moj zdravi majndset preporučljive promene. Tako da na svakih par meseci napravim par drastičnih ili sitnijih promena, čisto jer mi se može.

//poslednji savet//

Volela bih da vam kažem da je pisanje dovoljno i da ćete se posle toga osećati kao preporođena osoba. Ali treba malo više truda od toga. Zato za vas imam poslednji savet, koji je meni mnogo pomogao sinoć.

Ako vam odmah napišem rečenicu koja je poenta ovog saveta, pomislićete samo da je kliše i lakše reći nego uraditi. Zato želim da vam obrazložim zašto je ovo neverovatno bitno kako biste bili srećniji.
Idemo ovako: 
Kada ste se poslednji put osećali iskreno srećno? Bez da ste morali bilo šta da objašnjavate bilo kome. Kada ste imali tu loptu lepih osećanja u sebi, koja su bila čista sreća. Kada vam ništa drugo nije bilo važno.
To osećanje je nešto najbolje što sam ikada osetila. Upravo zbog toga što je bilo samo moje. Nikom nisam morala da se pravdam ili definišem šta i kako se osećam. Samo sam osećala. Nadam se da ste me razumeli, pošto je to osećanje bitno da biste skapirali srž poslednjeg saveta.

Dragi moji ljudi, niko neće da oseća tu sreću umesto vas. 
Često je osnova raznih problema briga šta će neko reći. Šta će ko da misli, ko će kako da reaguje... A sad iskreno, da li je to stvarno toliko bitno? Da, okej, neko će da razmišlja o tebi deset minuta, pola sata, ali posle će se okrenuti svojim problemima i nastaviti da živi svoj život. Da li ćeš sebi uskratiti nešto samo zbog tih nečijih deset minuta za vreme kojih će možda da razmišlja o tebi? Da li ti je stvarno ta neka x osoba toliko bitna? Ne. Ne, nije. I ne bi trebalo da ti bude.

//Mišljenje drugih ljudi je onoliko bitno koliko ga mi napravimo da bude.
//Nikome ne moraš da odgovaraš za svoju sreću.

Dakle, poslednji savet je da se ne brinete šta drugi misle. Jer kada malo uđete u srž svega toga, niko nije dovoljno vredan da mu pridajete toliku pažnju. Uvek budite sebi na prvom mestu, jer ako ste vi za početak srećni i zadovoljni, tek tada možete da utičete da druge.


Sve ovo je mene smirilo sinoć. Zato sam i odlučila danas da sednem i napišem vam sve, jer nekog drugog dana neće imati efekta. Neće biti isto kao sada. 
Pa, ako ste stigli do ovde nadam se da ste me poslušali na početku posta i dali sebi malo vremena da dišete. Makar i na kratko, dok ste čitali ovaj post. Bitno je odvojiti vreme za sebe, čisto kako bismo ostali normalni. 

Mislim da polako krećem da shvatam kakav kontent želim od sad na blogu. Želim postove posle kojih će se ljudi osećati dobro, ne kao da su izgubili pet minuta života. Želim da mi uvek kada pišem u glavi bude veliki natpis 'self care'. Takođe, mislim da će i meni prijati da pišem tako nešto. Ne zamerajte mi ako mi treba još malo vremena da se saberem i počem sa redovnim pisanjem. I'm getting there.

Do sledećeg puta!

N.