Nova inspiracija - 2020.

Gotovo je.

------------------------------------------------------------------------------------------------------

Tokom poslednjih meseci pisala sam malo postova, ali oni koje sam objavljivala bavili su se mental health-om:

• O tome kako se generalno osećati bolje - OVDE
• Kako perspektiva gledanja na stvari utiče na život - OVDE
• Onda objašnjenje šta se meni dešava i kako sam pokušavala da se povratim - OVDE
• Ako se lepo brineš o stvarima one traju - OVDE
• I o tome kako se ne treba bojati svojih osećanja - OVDE     

Volela sam o januaru da razmišljam kao o free trial, odnosno probnom periodu za novu godinu. To sam čula prošle godine da je rekla Hailie Barber i mnogo mi se dopalo. Ne volim taj pritisak oko prvog januara, kao da treba da počne potpuno novi život ili šta već. Što se mene tiče, ja sam uzela taj mesec slobodno. To je bio onaj poslednji korak, pre nego da se, još jednom, sve promenilo. 

1. februar

Neverovatno. Ali tog dana mi se vratio onaj osećaj. Onaj koji sam očajnički pokušavala da vratim od kraja leta. Osećaj slobode. Kao da imam ceo svet pred sobom. 

Nije dugo trajao, ali makar tih par sati... značilo je da je moguće. Bio je vetar u leđa. 

4./5. februar 

Još čudnije. Bilo je oko tri-četiri ujutru i bila sam kod dečka, dok sam čekala da sestra i njen verenik dođu po mene. I tada mi se vratio onaj osećaj bukvalno sa večeri kada smo se smuvali. Ti leptirići u stomaku i osećaj opuštenosti. 

I od tog trenutka, kao da je sve bilo drugačije.

Ne znam kako da objasnim. Ali kao da je sve postalo lakše. Stvari koje su me mučile, nedostatak motivacije i inspiracije... kao da se rešilo samo od sebe. I uspela sam da uradim nešto što me je najviše mučilo i sputavalo:

Ostavila sam prošlost u prošlosti. 

Znam da to zvuči potpuno besmisleno, ali držala sam se grčevito za neke stvari koje su se desile ranije i kao da sam pokušavala da vratim sve na staro. Ali dosta mi je toga. 

Stvari koje su se desile su bile lepe dok su trajale. Dobila sam neverovatne uspomene, odnosi sa nekim ljudima su se promenili, ali sada je gotovo. Vreme je da počnem da gledam napred i vidim šta dalje život ima za mene. Moram da prestanem da stagniram. Ne vodi ničemu...

U tom duhu, počela sam da kuvam. To je nešto što nikada nisam pretpostavila da bi me činilo srećnom, ali me zapravo jako ispunjava. Takođe, sada kada sam u glavi okej, vreme je da se više posvetim svom poremećaju u ishrani, a mislim da nisam mogla bolji hobi da nađem za to. 

Kuvanje me zapravo inpiriše. Ova slika gore me inspiriše. Nekako mi je to uvek asociralo na toplinu doma, na porodicu i ušuškanost. Tako da mislim da će ovo pozitivno da utiče na mnogo stvari u mom životu. 

Proleće.

Nov početak.

Počela sam da nalazim inspiraciju u raznim stvarima i više obraćam pažnju na detalje. Sunce, boje i cveće, kao veliki izvor inspiracije. 

Takođe, vratila sam se jednom od svojih starih hobija i izvora uživanja. Slikanje. Krenula sam da oslikavam poklopce kartonskih kutija i kačim ih po sobi. Kao da mojoj sobi to daje personaliti. Kako vreme postaje sve bolje, razmišljala sam koje biljke da ubacim. Razmišljala sam i da presujem neko cveće i da ga uramim, kao još neka vrsta dekoracije. Ali za početak mi treba nešto šarenije od visibabi. 

Koža izmazana boja me me čini srećnom. Volela sam kada se u naletu inspiracije izmažem kao prase najrazličitijim bojama. I sama sam se osećala kao umetničko delo tada. 

Mislim da je sve krenulo na bolje. Definitivno. Osećam se srećnije i puna motivacije. Ovo će da bude zanimljiva godina. 

Do sledećeg puta! 

N.