Mellowcent

Čudno je kako muzika može u sekundi da promeni ceo tvoj majdnset . Čudno je i kako nas neke pesme bolje vrate u prošlost nego bilo šta drugo. I onda dođe trenutak kada ono što je nekada bilo bolno sećanje, postane uspomena koja ti iskreno izmami osmeh.  I naravno sada dolazi pitanje 'Nina, srećo, koja te je pesma to inspirisala da tako pametuješ odjednom?'. Ed Sheeran - Nina Iskreno, nisam čak ni znala da Ed ima pesmu sa mojim imenom u nazivu.  ....Ili sam makar tako mislila. Dakle, bila sam tako kežual na 'WHI', like I always do, i naišla na neku plejlistu, gde je jedna od pesama bila ova. I onda sam imala onaj flešbek trenutak (znate na šta mislim), na period sedmog ili beše osmog razreda.. something like that.  Setila sam se kada sam se dopisivala sa tadašnjim najboljim drugom. I on mi je u sred random dopisivanja poslao skrinšot kako mu je na plejlisti naišla ova pesma i uz to dodao 'To je to, ja ne mogu više, volim te', a onda 'P...

**Crvene rečenice u postu su uglavnom pitanja za vas... just sayin'. Random.. kao i svaki post ovog meseca (skoro pa čitava tri, idemooo). Ja stvarno ne planiram ništa kasvetno da napišem u oktobru, a? Pa da. Ma može. Pišite mi u komentarima ako imate neku specijalnu želju za buduće postove , jer kako sam ja krenula, rentovaću do kraja života ovde.  Dakle, o čemu sam želela da diskutujem... Uh.. odakle početi?  MOŽEMO ODAVDE:  THIS MORNING I WOKE UP TO THIS- Pretpostavljam da vam ovo ne znači mnogo, a? Pa da, ALI Hoakin je bio jedan od mojih omiljenih likova u prvoj sezoni Riverdejla, iz prostog razloga zato što je on polovina jednog jedinog para u seriji kog ZAPRAVO šipujem. Ja sam Joavin trash , tako da.. good way to start my morning.  Dalje... Moram da vam se požalim kako je album za ovaj mesec Š I T. Izuzetno. Šiti i dosadan. Ali me stvarno mrzi da tražim drugi. Daaakle, u pitanju je ' Seven Scenes From The Same Summer', likuša mislim...

Pa.. danas nosim zeleni flaster. Da, znam da ste umirali od želje da saznate boju mog flastera. Ali nisam mogla da smislim kreativniji uvod. Sve u svemu, ispekla sam se na sijalicu malopre (da, stvarno. Grejala sam ruku i slučajno se pecnula. I možda ne bi trebalo javno da odajem izlive mog idiotizma.... Gotovo sad). Ajdemo sad s pravim uvodom, koji je EKŠLI vezan za post.  Nekoliko dana za redom sam se osećala malo.. under the weather, što bi rekla moja profesorka poslovnog engleskog. Sve u svemu, nekako sam bila smorić. Pojma nemam zašto. I onda sam videla da jedna cura iz mog odeljenja na storiju radi neki čelendž sa heštegom #100danasreće.  (i deset minuta pauze dok sam imala emoušnl momenat sa najboljim drugom u sred pisanja posta) Gde sam stala? A da. I dakle mene je logično zanimalo šta je taj čelendž, tako da, kako to obično biva, krenula sam da guglam.  I onda sam naišla na sledeći sajt:  I popunila prijavu.  Dakle,...

Ummm.... Ovo je pisano 1. 10. 2018. Pa, danas je zvanično prvi dan otkako sam završila 30 Days Writing Challenge i konačno ne moram da pišem post pred spavanje, ali... ALI.  Pa.. evo nas.  Izgleda da mi je to toliko prešlo u naviku, da sada prosto imam potrebu da pišem postove pre nego da se ukovem. Ha...  Pojma nemam šta bi ovaj post trebao da bude, ali eto, čisto da napišem nešto jer... JER why not?? Inače, čitam sada komentare na prošlom postu, koji je bio i zvanično poslednji u ovom serijalu i prosto ne mogu da verujem da su neki ljudi zaista pratili moj blog svakog dana i da im je žao što se čelendž završio. That's pretty deam cool, you guys.   Mislim da vam ne govorim dovoljno često koliko mi ta podrška znači.  Iskrena da budem, u ovom trenutku blog mi je jedna od omiljenih stvari u životu generalno.  Hmm.. pa izgleda da će ovo da bude jedan #pure_randomness post. Nisam se dugo bavila tom rubrikom. Lemme check... avgust. ...