Mellowcent

,,I'M ON MY HIGHWAY TO HEEEEELL'' ,,ON THE HIGHWAY TO HELLLLL'' ,,HIGHWAY TO HELL'' DA, da, morala sam! Ubijte me, okej. Bio je refren, pa sam morala da iskoristim trenutak. Volim što mi je sada postalo ono automatski u mozgu 'fenomenalno raspoložena-idi piši post'. Sada sam, posle fazon nedelju dana, gledala konačno moj Supernatural i postala tako previše emocionalno uzburkana sa s10e05, jer ako si fangirl u duši kao ja, ta epizoda je all the feelings . Tako da hvala liku sa Evrovizije od sinoć koji me je podsetio koliko mi nedostaje Sem Vinčester. Ali tip je realno pljunuti on. Čekajte da vidim koja beše zemlja to bila... Estonija. Inače, ljudi moji, kakva Evrovizija..... Od onih sado mazo likova, preko disko iz Pukovac, što bi rekao moj ćale, pa do ribe na štuli koja cvrkuće. I sve ono između... Džizs. No, komentarisaćemo to drugom prilikom.  Šta me je inspirisalo za ovaj post?  Ustvari, pre toga, provalila sam da koliko me pr...

Nema veće sreće nego kada Nina posle sto godina ponovo ima crne nokte. Nikad teže namazane, jer moj stari, dragi lak ima gustinu meda, no, sve se može kad se hoće.  Kada sam se vratila danas iz škole osećala sam se izuzetno down . Zapravo je dan bio kjut, gledali smo ples maturanata, malo plakali tu i tamo, nije bilo loše sve u svemu, ali razlog mog raspoloženja je bio moj stari besti - overthinking. I umesto da se deprimiram sad oko stvari koje ne mogu jebeno da promenim,  ja ti sine lepo opičim random muziku na zvučnike i - radna terapija. Najjači lek protiv overthinkinga je realno skretanje misli, što se najbolje postiže radom. Tako sam ja recimo sadila pasulj na njivi pre nedelju dana, kada sam bila kod rođaka i bilo mi je super. Nisam se baš danas time bavila, ali uzela sam da perem 30 četkica ( hvala dragom zetu na brojanju ), da sređujem kuću, perem sudove, lakiram nokte ( there it iiiiis ) i toliko se oraspoložila, tako da sam došla pravo ovde. Idemo na post. ...

Trenutno sam emotivno skrhana zbog kraja devete sezone Supernaturala. Mislila sam da bi vas možda zanimalo..  Doduše nisam toliko u agoniji kao što sam bila za recimo kraj pete sezone, gde sam jecala i plakala satima, tako da bih rekla da je ovo možda kao neki napredak.  Elem, ono o čemu sam zapravo želela da pišem danas, pa.. noćas, jer je 10 do 1 ujutru, a fair enough, najbolji postovi se pišu u sred noći, jer tada dolazi onaj deep thinking deo... dakle, želela sam da pišem o tome kako volim ovaj blog. A sada ću vam objasniti zašto konkretno. Na stranu drugi benefiti, jedan od razloga je jer sam blog počela na raspustu pre nego da pođem u srednju školu. Takođe, nisam prestala da pišem od tad, nisam pravila neke višemesečne pauze i tako dalje. I najvažnija stvar, uvek sam bila potpuno iskrena i pisala stvari koje sam osećala.  Tako da sada, kada se vratim na neke postove sa početka bloga, mogu da imam tačno rezime koliko me je srednja škola zapravo promenila do ...

Prošle nedelje sam se vratila sa ekskurzije. I, jelte, svi znamo kako to obično biva na ekskurzijama u busevima. U zadnjem delu busa je uvek haos i uvek se pušta najglasnija muzika. I jede se čajna. To ne spada u nepisano pravilo, ali je poželjno ( hvala divnim dušama iz drugog odeljenja što su mi dali čajnu, jer sam bila gladna kad sam se probudila iz petnaestominutne jedva uspešne dremke ). Da ne dužim, pošto bih ja imala još svašta nešto tu da dodam na ovu temu, ali staćemo ovde. Dakle, s obzirom da smo u zadnjem delu busa imali četiri zvučnika, nije bilo teorije da muzike ne bude u svakom trenutku. I tako je došao na red i Marko Mandić. Pravo osveženje ako mene pitate, jer su mi mozak tri dana ispirali Jala, Rasta i Buba.  I išla je tako Mandićeva pesma 'Dobar dan', gde ima jedan deo ' Sasvim slučajno kuću smo zapalili. Ako nas pitaju, mi nismo to uradili .' i čim smo ga čule moje četiri čuvene drugarice i ja, odmah smo bile u faoznu 'pa ovako ćemo mi ...

ugggghjhfčasdh.  Kako mrzim kada ne znam kojom rečenicom da krenem post. Okej, kažite. Slobodno. ,,Nina, ispala si iz forme. Sramoto za blogersku zajednicu.'' I tako dalje i tako bliže. Pa, sve što znam je da želim da ovaj post bude posvećen čitavom 'retro trendu' that's been going on lately. Od svih mukotrpnih trendova koje moramo da preživljavamo ( kao na primer zelene jakne sa vrišteće roze krznom od pre dve godine ), ovaj mi je zapravo zapao za oko. I to baš. Jer je potpuno drugačiji i skroz simpatičan.  Inspiraciju za čitav ovaj post sam dobila nakon što sam provela celo veče slušajući AC/DC, Nirvanu, Aerosmith-a, Kansas i tako dalje, sa svojim roditeljima. The thing is, moji roditelji su ceo život rokeri. Moja majka je doduše oduvek više volela Van Gogh, iliti srpsku rokenrol scenu, dok je moj tata voleo stranu i imao sobu punu postera ( što mi je to nešto poznato.. ) okorelih metal bendova. As for me, s obzirom da ja slušam sve živo, bilo je jelte ...

hEloU tHeRe. Pročitajte to kako vam je volja, ali u mojim mislima je izrečeno Đumbirkinim glasom. ( @djumbir na Instagramu, a.k.a. najbolja šminkerka na ovim prostorima, konkurencije bez ) Pa, pilići, zdravo. Svaki put kada napravim malo veću pauzu, kao sad od dve nedelje, nekako imam potrebu da se vratim sa ovakvim random postovima. Tako da nastavljamo ovu rubriku, čiji ni naslov nema smisla, jer ovde ja pišem postove, vi ih čitate, a onda vi pišete komentare, a ja ih čitam, dakle 'talking' prilično ne postoji, ali nikog zapravo nije briga, jelda?  Elem, čekajte da bacim pogled na prošli post iz ove rubrike, koji je od.. momenat.. 20.-og februara ( hErE ), čisto da vidim čime sam se bavila tada. A okej, got it.  Billie Eilish  Pa možemo početi onda od Bili Ajliš.  Sećam se da sam pisala o njoj pre nekog vremena, kada sam bila fascinirana njenom ličnošću, bez da sam se mnogo bavila njenom muzikom. Međutim, krajem prošlog meseca izašao joj je novi...

Ne znam da li ste upućeni, ali moja malenkost ovde nije baš naj zatvorenija osoba na svetu. Zapravo, svoje prijatelje na dnevnom nivou smaram sa manje više svim što mi se dešava. Jedno vreme smo se drug i ja zvali telefonom kada smo na wc šolji i onda bude onaj momenat ' O i ti si sad na wc šolji? tWiNsSs! '. I ako mislite da je to čudno, jeste. Anyways, poenta je - ukoliko sam comfortable ( stvarno sam se trudila da nađem odgovarajuću reč za ovo na srpskom, ali nema je ) sa nekom osobom biću stvarno TMI. To je osnova svih mojih prijateljstava i međuljudskih odnosa generalno.  Kakve to veze ima sa bilo čim, Nina? Zašto moraš uvek da pišeš uvode od pet pasusa, da bi na kraju jedna rečenica svega toga imala veze sa postom, Nina? Nina, čudna si.  Ako ste pomislili bilo šta od ovoga, nije da mogu da se protivim. Razlog svega ovoga je izražavanje mog čuđenja prema tome kako sam izdržala 12 dana bez i da vam pomenem svoj novi čelendž, poduhvat, kako god.. . ?  K...